- 7 hours ago
Tito - Između istoka i zapada (2026) - Epizoda 2 - Dokumentarno igrana serija
Dokumentarno-igrana serija, "Tito – između Istoka i Zapada" zasnovana na istorijskim dokumentima, TV i fono zapisima, kao i svedočenjima neposrednih učesnika događaja, kroz deset epizoda osvetljava jedno od najzanimljivijih i najdinamičnijih poglavlja jugoslovenske i svetske istorije.
Centralna tema serije jeste način na koji je Josip Broz Tito, kao vođa partizanskog pokreta u Drugom svetskom ratu i kasnije kao predsednik socijalističke Jugoslavije i reprezent njene spoljne politike, vešto balansirao između dve supersile, odnosno između istočnog i zapadnog bloka. Upravo ta politika "plesa na tankoj žici" omogućila je Jugoslaviji jedinstveno mesto u svetskoj diplomatiji, što je svojevremeno i The New York Times opisao kao "Titovo akrobatsko balansiranje".
Dokumentarno-igrana serija, "Tito – između Istoka i Zapada" zasnovana na istorijskim dokumentima, TV i fono zapisima, kao i svedočenjima neposrednih učesnika događaja, kroz deset epizoda osvetljava jedno od najzanimljivijih i najdinamičnijih poglavlja jugoslovenske i svetske istorije.
Centralna tema serije jeste način na koji je Josip Broz Tito, kao vođa partizanskog pokreta u Drugom svetskom ratu i kasnije kao predsednik socijalističke Jugoslavije i reprezent njene spoljne politike, vešto balansirao između dve supersile, odnosno između istočnog i zapadnog bloka. Upravo ta politika "plesa na tankoj žici" omogućila je Jugoslaviji jedinstveno mesto u svetskoj diplomatiji, što je svojevremeno i The New York Times opisao kao "Titovo akrobatsko balansiranje".
Category
🎥
Short filmTranscript
00:06Balansirajući između Sovjetskog saveza, Velike Britanije i Sjedinjenih američkih država,
00:12Josip Ross Tito je u drugom svjetskom ratu uspeo u tome da saveznici priznaju partizanski pokret
00:18i da posle rata formira privrevenu vladu u koji su bili uključeni i predstavnici izbegličke vlade u Londonu.
00:25Kasnije, kao prvi čovek socijalističke države, vodio je spoljnu politiku čast se prigližavajući jednoj, čast drugoj strani, odnosno istoku i
00:35zapadu.
00:36Neki su ovu Titovu politiku upoređivali sa plesom na tankoj žici nad provalijom, a New York Times ju je nazvao
00:44Titovim balansiranjem na krobatskom užetu.
00:50Kako je Tito kao predsednik jedne male države i kasnije lider pokreta nesvrstanih uspevao da bude značajan faktor u odnosima
00:57velikih sila?
00:59I koje su se promene dešavali u jugoslovenskom društvu, a koje u životu običnih građana na ekonomskom, sociološkom, kulturološkom i
01:08svakom drugom planu?
01:19Kako je Titovu politiku?
01:48Kako je Titovu politiku?
02:20Kako je Titovu politiku?
02:37Hvala što pratite.
02:51Tito je u maju 1941. godine preko službenika Sovjetske ambasade u Beogradu dostavio komenterni detaljan izveštaj o stanju i događajima
03:02u Jugoslaviji.
03:03Izveštaj je stigao u Mosku krajem juna 1941. godine.
03:15U tom izveštaju su detaljno objašnjena situacija u Jugoslaviji i šta se desilo u Aprilskom ratu i kakva je situacija
03:27uopšte, ne samo kod vojske, nego uopšte u Jugoslaviji.
03:30Kasnija komunikacija sa komenternom svodila se na slanje telegrama.
03:37Tito je slao telegrame iz Zagreba, dakle preko Kopinića.
03:44On je podatke iz Beograda dostavljao Kopiniću, a Kopinić je te podatke prosleđivao komenterni.
03:57Ovdje posebno znača jedan telegram koji je Tito poslao 2. maja 1941. godine, u kome on kaže da većina naroda
04:07vidi spas u Sovjetskom savezu.
04:10Posle toga 7. maja je poslao novi telegram u kome govori da se u mnogim delovima Jugoslavije pripremaju partizanski odredi.
04:20A zatim nakon šest dana da se stvaraju uslovi za formiranje partizanske jedinica i dizanje oružanog ustanka.
04:31U zapadnoj i centralnoj Evropi komunistička partija, lokalni komunistički parti čak nisu dobijeli zvona za uzbonu, za ustavenak.
04:39Nego su oni dobili opšto obaveštenje, a realno njihovo mreže bilo je korišteno od strane komše u Grčkoj, u Jugoslaviji,
04:51u Albaniji.
04:52To je uspjelo, pre svega to je uspjelo u Jugoslaviji, gde je okupacija bilo je povezana sa velikim nacionalnim nezudovoljstvom
05:01Srba,
05:02s jedne strane u istočnom delu zemlje gde je bio taj srpski sentiment uspovene na prvi svjetski rat.
05:13Na sednici Centralnog komiteta komunističke partije Jugoslavije, koja je održana 27. juna 1941. u Beogradu,
05:21Josip Broz Tito je izabran za komadanta glavnog štaba Narodno-oslobodilačkih i partizanskih odreda Jugoslavije.
05:29Glavni štab je formiran kao vojno-političko rukovodstvo ustanka i oružane borbe.
05:42Na Spražu na čemlje Vlasniči.
05:48To je zato zato ponad komadanta glavnog štaba Vlasničk.
05:48Na vlasci, da će vlaski štaba.
05:53Da je samo prezent Спасибо na Rusvičku.
05:55To je najboljšati vojno prezentato.
05:57Mojčne prezentatoi vojno.
06:25Hvala što pratite.
06:28Hvala što pratite.
07:25Hvala što pratite.
07:28Hvala što pratite.
07:39Hvala što pratite.
08:10Hvala što pratite.
08:18Hvala što pratite.
08:48Hvala što pratite.
08:53Partizani su ga, dakle, sproveli i u Srbiju.
08:57I on je došao u Užice i sreo se sa Titom.
09:02Zatim je uspostavio vezu sa Mihajlovićem i došao u njegov štab.
09:07I pošto su Mihajlović i njegovi ljudi videli da je Hudson formirao povoljan utisak o partizanskom pokretu,
09:16tako da je sve to izazivalo nepoverenje između Hudsona i Draže Mihajlovića.
09:23Vas sigurno interesuju moja razmimo idlaženja sa kapetanom Hudsonom.
09:28Da.
09:31Pokušat ću da vam to objasnim ukoliko je to moguće u ovim uslovima i ovim okolnostima.
09:38Ukratko, da li kapetan Hudson bio proti vaše politike?
09:42Smatram da sam u to vreme uradio ono što je jedino bilo moguće.
09:46Hudson me je skoro uništio presekavši moje snabdevanje oružjemu.
09:52Optužio me je da nisam dao partizanima pola pošiljke oružja koje sam dobio od britanaca.
09:57A jeste li?
10:00Naravno da nisam.
10:02U septembru prošle godine smo se dogovorili sa partizanima da nas oni snabdevaju polovinom oružja koje proizvedu Užicu.
10:10Napravili su više od četiri hiljade pušaka, a mi nismo videli ni jedno.
10:18Samo da znate, ne?
10:21Nijemici prisluškuju sve vaše veze.
10:23Ni to nisam uspio da rešim sa Hudsonom.
10:26On je insistirao da sve moje veze sa vladom u Londonu idu preko britanaca.
10:31Ja sam bio protiv toga.
10:32Prvo pitanje jeste misija kod Draže.
10:36Misija u jugoslovinskoj vojci otačbin.
10:39To je ta septembarska misija 1941. godine.
10:42Dakle, Sovjetski savjez je želio da učuštvoje u tome.
10:45Vasilij Zarubin, sovjetski obavištajec, visoki, posle je bio rezident u sjednim američkim državama.
10:52Britanci iz petnih žilov su pokušavali da izduje sovjeti iz te misije.
10:57I na kraju krajeva postoji opis kako je Zarubin rekao neku psovku na ruškom jeziku i rekao, e onda nećemo.
11:06Dakle, oni jesu pokušavali.
11:08Engleze nisu uzeli sa sobom kod Draže.
11:12I to nije bilo slučajno, zato što Engleze vidjeli svojeg eksponenta u JVO-u.
11:18Oni su želili da sačuvaju svoji primat odnosa sa ovom organizacijom.
11:22Predsjednik Roosevelt i State Department su takođe vrlo dobro razumevali da Churchill ima svoju političku računicu u pokušajima da se
11:33angažuje na Balkanu.
11:35Jer je to ipak bila zona od značajnog političkog interesa za Britaniju, odnosno za Britansku imperiju.
11:42Kroz istočni mediteran, dakle, i kroz Suez prolazile su komunikacije sa Indijom i zaštita tog prostora je bila vitalna za
11:52Britance.
11:54Tako da je opredredenje, dakle, je Amerikanaca bilo neupitno i njihova rešenost da se drže podalje od Balkana.
12:05I u tom smislu oni su odbijali sve predloge Churchill-a, a oni su bili brojni i on je na
12:11tome jako insistirao,
12:13da ipak nekako privali, dakle, i Amerikanca, odnosno njihove oružene snage u onome što se obično zove Churchillovom mediteranskom strategijom,
12:24u okviru koje je on želeo da se neposredno angažuje i na Balkanu.
12:30Početkom 1942. godine, tragom te prve misije, računajući da su ostali bez Hudsona,
12:38Britanci šalju još tri misije koje opet imaju zadatak da uspostave vezu i da prenesu,
12:49naroče su bili opterećeni sa idejom izmirenja ta dva pokreta otpora.
12:58Bailey dolazi da snimi situaciju i utiče na življu organizaciju pripreme tog opšteg ustanka
13:12i te kooperacije između jedinica Jugoslovenske vojske u otačbini Mihajlovića i partizana.
13:21Kukovnik Stanley William Bailey je imao veliku ulogu u održavanju veze sa Mihajlovićem.
13:27Postruci je bio rudarski inženjer i radio je u Kraljevini Jugoslaviji,
13:32između ostalog i u Krepči. Naravno, odlično je govorio srpski jezik,
13:37što mu je bila velika prednost.
13:40Angažovalo se i u određenim sabotažama i negdje u februaru 1941.
13:47dakle pre puča i sloma je evakuisan iz Jugoslavije.
13:51Tako da u tom smislu on biologičan izbor koga će Britanci poslati na terenu Jugoslaviju,
13:59u obaveštenu misiju da prikupi podatke ne samo o Mihajlovićem pokretu,
14:06već uopšte o svim pokretima otpora koji su postojali u Jugoslaviji.
14:13Nažalost, Belijeva misija nije imala mnogo sreće kao i Hatsunova pre njega,
14:20i on je takođe došao u dosta loše lične odnose sa Mihajlovićem.
14:27To nije bio rezultat Belijevog ličnog stava ili nekih njegovih predubeđenja.
14:32Zapravo njegovi izveštaji sa terena su pokazivali priličnu dozu objektivnosti.
14:42Problem je nastao jer je Belijev pokušavao primora Mihajlovića
14:48da se aktivnije borbeno angažuje protiv osnovinskih trupa,
14:54što je ovaj u velikoj meri izbegavao da ne bi izazivao nepotrebne,
15:02a velike civilne žrtve među srpskim sredjacima pre svega,
15:08zarad vojne koristi koja je bila problematična,
15:12ili u svakom slučaju ne tolika, da bi mogla da opravda
15:15Barsa Mihajlovićevog stajališta tolike žrtve.
15:20Čuli ste o rezultatima revolucija prošle jesenje?
15:25Da.
15:26Spaljeno je stotine sela, masakra nad medučnim narodom.
15:31Ne želim više da navlačim bedu na ovu zemlju,
15:34osim ako bi rezultat bio potpuno oslobođenje.
15:39Šta da tačno rade vaši ljudi?
15:43Ja bih sa sadašnjom organizacijom mogao
15:48za nedelju dana da podegnem srazmerno veliki broj ljudi
15:52kada dođe vreme da se dignemo na revoluciju.
15:57To znači da do krajnjeg pada Nemačke vi ne planirate
16:01da budete aktivni ako sam ja dobro razumelo.
16:05Ne, ne, ne.
16:07Nisam to rekao.
16:09Rekao sam sve dok Nemci ne budu preslabi,
16:12da angažuju dovoljne snage protiv nas
16:15i povrate ono što bismo im uzeli.
16:18Ja neću osvajati neki grad
16:20dok ne budem znao da mogu zaštititi njegove stanovnike.
16:28Teško da će se rat tako privesti kraju
16:32generale.
16:35Pa da pitam ja vas našto.
16:38Zašto se Britanci bore sa Nemcima
16:41na samo jednom malom frontu?
16:45Zato što nisu spremni za još jedan.
16:47Prosto.
16:47E pa upravo je to razlog zašto sam naredio
16:51da nijedan od mojih komandanata za sada
16:54ne napada Nemca.
16:56Mi sada nismo spremni.
17:01Moram da krenemo.
17:09S obzirom da je Amerika zaista bila
17:11ekonomska vojna sila u to vreme
17:14i da je, iako nije bila aktivno uključena
17:17u ratni sukob,
17:18pokazivala simpatije prema zemljama
17:22koje su pružale otpor Nemačkoj.
17:24S druge strane, sam predsjednik
17:26Roosevelt je u više navrata
17:28pozivao Jugoslaviju da pruži otpor
17:30i da se suprotstavi Nemačkoj,
17:32a kada je Jugoslavia napadnuta,
17:35on je taj napad osudio
17:36i običao podršku
17:39kralju Petru II. i Jugoslovenskom narodu.
17:42U zapisnicima vlade u emigraciji
17:44već u maju 1941. godine
17:47mi možemo da vidimo
17:49da su se vodili intenzivni razgovori
17:51o načinima kako to savezništvo učvrstiti
17:56i o mogućnostima da čak vlada
17:59možda kao svoje glavno sedište
18:01upravo izabere prostor
18:03Sjedinjenih američkih država.
18:05Diskusije su se vodili o tome
18:07da jedan deo vlade bude prebačen u Ameriku,
18:09a jedan deo u Veliku Britaniju.
18:11Na kraju, naravno, odluka je
18:12doneta iz različitih razloga
18:15da to ipak bude London.
18:16Vlada u emigraciji kao i sam kralj Petar II
18:19su na kraju otišli u London
18:21i tamo su proveli veći deo
18:23drugog svetskog rata.
18:25Međutim, kada se to uporedi
18:28sa našim saznanjima da je u stvari
18:30otvoreni ustanak od strane
18:33komunističke partije bio na poziv
18:35Sovjetskog saveza
18:36nakon Staljinovog pisma
18:38gde sve obavezuje komunističke partije
18:41da pomognu u toj svetoj borbi.
18:45Znači, tu se više nije čekalo.
18:47Ali rat je išao previše brzo.
18:49Dakle, Sovjetski savjet
18:51naglo je gubio teritorij.
18:52Nemci su bili u predgrađu Moskve
18:55već u septembru 1941. godine.
18:59Stalin, kada se javio,
19:01obratio sovjetskom narodu,
19:03on nije se obratio sa drugovi i drugarici,
19:06nego braći i seste.
19:08Odmah u molotavljivom govoru
19:11bilo je rečeno o senkama velikih predaka.
19:14Dakle, priča jeste bilo u tome
19:16da se odbrana komunističke otačbine
19:19i pretvori iz ideološke priče
19:21uopšte narodnu borbu.
19:22Isto to jeste bilo pripročivano
19:24i komunističkim partijama širom sveta.
19:26Znači, ideja je tome da oni moraju
19:27da se brane svi protiv
19:29germanskog imperializma,
19:32a ne za svetsku revoluciju.
19:44Dobili smo telegram od djeda,
19:49to je od kominterne.
19:52upozoravaju nas da partizanski pokret
19:55ne treba da ima proleterski karakter,
19:58da ne treba stvarati proleterske brigade
20:00niti vršiti usmeravanje ka sovjetizaciji Jugoslavije.
20:04Traže da se u Jugoslaviji stvori
20:07istinski, jedinstveni nacionalni front
20:10svih neprijatelja Hitlera,
20:11Musolinija,
20:12radi osvarivanja zajedničkog zadatka,
20:15a to je izbacivanje osvajača.
20:18Mi imamo 200.000 boraca
20:20koji nisu samo komunisti,
20:22nego pristalici drugih partija.
20:23Malo manje, mnogo je 200.000.
20:28naše proleterske brigade
20:30su pokretne jedinice
20:32koji služe za primjer,
20:34koji mogu stopiti u borbu
20:35kad godim se naredi.
20:37Ali njihovo ima je ideološko
20:40i asocira na proletersku revoluciju.
20:45Ja mislim da to njima smeta.
20:47Ne.
20:48Ne smeta to njima.
20:51To smeta Britancima.
20:55Oni od nas ne traži
20:56da se mi odreknemo ciljeva
20:58socijalne revolucije
20:59i osvajanja vlasti.
21:01Nego samo da te ciljeve
21:02ne objeludanjujemo javno.
21:05Ako ne bi došlo do ujedinjenja
21:07kontra revolucionih snaga
21:08u zemlji i nastranstvu.
21:10Dakle, samo da javni ratni cilj
21:12bude oslobodilačka borba.
21:14Ja mislim da oni tražemo
21:15da proširimo bazu našeg pokreta.
21:20Komiterna je nama
21:22još četredeset prve
21:23savjetovala da se ujedinimo
21:25sa četničkim pokretom.
21:29Svjetskom savezu je
21:31odgovaralo da pridobiju
21:32četnički pokret
21:33kao saveznike borbi protiv fašizma.
21:36A i kako bi uspostavili kontakte
21:38sa zapadnim saveznicima,
21:41posebno englezima.
21:43Ali ja mislim da oni
21:44nisu baš poznavali situaciju
21:46u Jugoslaviji četredesprve.
21:48U svim depežama koje nam je komiterna slala
21:51o četredeset prve godine,
21:53upozoravali su nas
21:54da ne zaošteravamo odnose
21:55sa četnicima i jugoslovenskom vladom
21:57u izbeglištvu.
22:00To je odgovaralo situaciju
22:02koju se sovjetska vlada našla
22:03krajem četredeset prve
22:05i početkom četredeset druge godine.
22:08Ali mislim da mi sada
22:10ne treba da pravimo
22:10spoljnopolitičke probleme
22:12u Sovjetskom savjesu.
22:15Sredstva informisanja
22:16u Sovjetskom savjesu
22:18su davala veliki publicitet
22:20četničkom pokretu.
22:22A komiterna po tom pitanju
22:24se nije baš nešto izjašnjavala.
22:26Zr ne?
22:27Ja sam pobudom vijesti
22:29na radio Moskva
22:31energično reagirao
22:33prema kominterni.
22:34i rekao sam im da
22:36Mihajlović sarađuje sa Njemcima
22:38i da njegovi odredi
22:39ne pucaju na okupatora.
22:41A mi smo odustali
22:42od uništenja Mihajlovića
22:43zbog Londona.
22:46Rukovodstvo kominternne
22:49želi prvo
22:51borbu protiv fašizma
22:53a onda tek sprovođenje
22:56socijalističke revolucije.
22:58Mi ćemo oboje
22:59paralelno.
23:01Ovim telegramom
23:02nas oni direktno kritikuju.
23:05Predlažem da ovome
23:06raspravljamo
23:07na centralnom komitetu.
23:10Nećemo ništa raspravljati
23:12na centralnom komitetu.
23:15Ja ću sam napisati odgovor.
23:18Poslati ga kominterni.
23:25I Stalin i Churchill
23:27imali su nekoliko
23:28varijanti politike prema Jugoslaviji.
23:31Zbog toga su nastojali
23:32da drže veze sa svim faktorima
23:34i snagama u Jugoslaviji
23:36bez obzira na njihova politička opredeljenja.
23:40Moram da kažem isto nešto što se manje znao, čak i u historiografiji, da je posle pada Francuske na inicijativu
23:53Britanaca, ali i u saglasnost Sovjetskog saveza, dogovoreno, da će politika pokreta otpora u Evropi biti zajednička.
24:06I da ni jedna strana neće imati neke druge interese osim borbe protiv okupatora i sve akcije, uključujući pokret otpore
24:20na teritoriju Francuske, Holandije, Belgije, Čehoslovačke, Poljske, pa time i Jugoslavije, oni će da održavaju blisku komunikaciju
24:34i da svaku aktivnost, podrške, pomoći, inicijative prema pokretima otpora usaglašavaju u tim zemljama.
24:44Važan moment u britarskoj politici prema Jugoslaviji nastupa u augustu 1942. godine.
24:50Tada Sovjetski savez prvi put otvoreno istupa, pružajući podršku partizanima i s druge strane kritikujući, odnosno propagandu, delujući protiv Mihajlovićovog
25:06pokreta.
25:07Na jednoj strani koriste se mediji, članci sa tim sadržajima idu i u levičarsku štampu u Americi i u Velikoj
25:16Britani, posle se ti sadržaji prelivaju i u mainstream štampu,
25:20a sa druge strane i u diplomatskoj komunikaciji ovaj Sovjetski stav se otvoreno stavlja do znanja kako Britancima, tako i
25:29Jugoslovenskoj vladi u izbeglištvu.
25:32I sad ova promjena u sovjetskom držanju brine foreign office, jer oni razumeju da ako se nastavi tim putem,
25:40onda podrška vema pokreta koji su u međusobno neprijateljstvu i ratu, može da dovede do napuklina u savezničkoj koaliciji,
25:50što kao što smo rekli mora da se izbegne po svaku cenu.
25:54I u tom kontekstu se prelazi sa politike isključive podrške Mihajloviću na politiku podrške i jednom i drugom pokretu odbora.
26:04Karakteristika je bila da su Britanci, kao svaka svetska sila, imperialna sila, uvijek igrali na nekoliko koloseka,
26:10tako da su oni podržavali kako četnike, tako i partizane, tako i neke demokratske snage ko su tada nalazili u
26:17Londonu.
26:18Tako da, jako je teško u nekom, da kažemo, apsolutističkom smislu reći na čije strane su tačno bili Britanci,
26:25pošto su oni uvijek, dakle, igrali na nekoliko koloseka.
26:29Ono što je, dakle, ključno jeste da je njih najviše zanimalo zapravo ko će prušiti najveći otpor Nemcima,
26:34jer svaki nemački vojnik više na Balkanu znači je vojnik manje koji bi mogo da pređela manž.
26:40I tu vidimo da je Britanija žrtovala neke stvari na Balkanu, konkretno u Jugoslaviji,
26:49ili još konkretnije u pogledu pokreta Draže Mihajlovića, sve u cilju da se ne zamjeri Sovjetskom savezu,
26:59posebno kad je 1941. godine Sovjetski savez postao ratujuća strana.
27:06Naravno, šalju se misije i dalje i u štab Draže Mihajlovića,
27:11ali i na terenu se vidjelo ono što se u stvari, što se znalo na temelju tih depeša koje su
27:19dešifrirane,
27:19a to je da, dakle, jedino Tito u stvari i partizani vode pravu antiokupacijsku,
27:26antifašističku, ako hođete, borbu, a da četnici bilo kao dobrovoljačka milicija
27:33u službi talijanskih fašista, bilo kao pomoćne jedinice njemcima,
27:39da ne rade ono što se pričalo u tom trenutku.
27:44Churchill bi vredno dao sve na svijetu, da to nisu bile istine i da nije morao pomoći komuniste,
27:52jer on je bio uvjereni antikomunist.
27:54I dakle, između toga da pomaže vojsku koja kralja smatra svojim zapovjednikom
28:00i vojsku koja smatra jednog komunističkog činovnika,
28:05kominternijenog činovnika za svog zapovjednika,
28:07on bi sigurno uvijek dao sve da može podržati royaliste.
28:24Tito se ponašao od samog početka kao čovjek koji jako dobro razume
28:28međunarodne odnose i međunarodnu politiku.
28:30Ali, bez obzira na to što je on bio vjeren komunista
28:34i odan zaista idealima toga pokreta,
28:38on je bio i real političar koji je i tekako dobro razumeo
28:42šta treba da uradi i šta može da uradi u nekom trenutku.
28:45Tako da je bez ikakvog protivljenja primio već prvu Atretonovu misiju
28:49kao onu grupu koja je ispipavala teren i zapravo trebala
28:53da obavi ono što se danas moderno naziva fact finding,
28:56odnosno provjera činjenica na terenu,
28:59da bi rukovodstvo Velike Britanije moglo da zaista procjeni
29:03ko vodi bitku sa nacistima u Jugoslaviji
29:06i šta treba u tom smislu da se predosme.
29:11Naročito enigmatična bila sudbina misije koju je vodio major Atreton,
29:17po svemu sudeći ubijen od jednog četničkog, lokalnog gospodara rata
29:25koji nije bio pod komandom Draže Mihajlovića u doslovnom smislu,
29:30sumnja je pala zato što su Britanci nosili i određena nemala sredstva
29:38u zlatnim funtama ili u zlatu za pokret generala Mihajlovića.
29:46Šef Američke obaveštajne službe general Donovan poslao je 27. janvara 1942. godine
29:54memorandum predsedniku Rooseveltu u kojemu se skreće pažnja da se Balkan smatra
29:59kao najbolji prostor za prodor protiv Nemaca
30:03i da je najbolje izvršiti iskrcavanje duži Adranskog mora, naročito u Crnoj Gori.
30:09Nakon uspjeha zapadnih savjeznika, dakle iskrcavanja i na Siciliju,
30:17razgovora oko prodora kroz Italiju, počelo se razgovarati o tome
30:22gdje bi se još, dakle da li bi još bilo negdje iskrcavanje
30:27i počinio se spominjati Balkan kao moguće mjesto gdje bi se zapadni savjeznici
30:34mogli iskrcati. Odluka će pasti na Italiju, ali moglo je biti i to.
30:40I sad, u toj cijeloj priči pojavila se pitanje kako će reagirati
30:46partizani na čelu sa Titom ako bi se zapadni savjeznici iskrcali
30:50na području Jugoslavije.
30:52Čitava zapravo koncepcija Mihajlovićeva svodila se na to da on čuva
30:58i jača svoju organizaciju i da čeka, dakle, taj odlučan moment,
31:01a taj odlučan moment je zapravo bilo savjezničko iskrcavanje,
31:06da onda, dakle, podigne narod na opšti ustanak i tada, dakle,
31:11da svoj doprinos savjezničkoj strani.
31:15S druge strane, to je ono čega su se komunisti najviše i bojali.
31:21Njima je bilo jasno, dakle, da bi prisusto britanskih i američkih trupa
31:25značilo njihov poraz, odnosno pobedu Mihajlovića.
31:31Rici?
31:32Stigao je radiogram iz Moskve.
31:35Skreću pažnju na mogućnost otvaranja drugog fronta na Balkanu
31:39i ulazak anglo-američkih trupa u Jugoslaviju.
31:43Naglašavaju da u toj operaciji mogu da uništa i partizane.
31:49Koji potpišuju telegram?
31:51Dimitrov, kominterna.
32:02Piši odgovor.
32:07U slučaju otvaranja drugog fronta na Balkanu
32:12mi smo u stanju uništiti sve komunikacije.
32:17Pored toga, ovdje možemo formirati vojšku od najmanje 500 hiljada boraca.
32:28Aktivna pomoć saveznika i pomoć u oružju
32:32stvorila bi na Balkanu katastrofalnu situaciju po fašističko okupatore.
32:43Naše partizanske jedinice mogu učestovati na frontovima u Austriji,
32:49Italiji i tako dalje.
32:53Raspoloženje naroda je 95% na strani Sovjetskog saveza i saveznika.
33:05Naravno, prisustvo crvene armije na Balkanu
33:08bilo bi mnogo poželjnije među našim narodima
33:14od prisustva ostalih savezničkih jedinica.
33:20Mi smatramo da bi drugi front na Balkanu
33:27imao veliku prodornu snagu
33:29u nanošenju poraza fašističkim trupom.
33:38U prolaće 1943. godine primijen Winston Churchill
33:43objavio je novu britansku politiku prema Jugoslaviji
33:46koja je nazvana politikom jednakog odstojanja
33:49odnosno ekvidistance ili dvostrukog koloseka.
33:53Veoma bitna činjenica jeste da je Tito bio spreman
33:57da dobre odnose sa velikim zapadnim zemljama i Sovjetskim savezom
34:01čak podnese i značajne žrtve.
34:04Tipičan primjer je njegovo ponašanje tokom bitke na sutisci
34:08kad je svjesno odlagao proboj toga okruženja
34:13da bi sačekao savezničku misiju koja je trebala da se spusti.
34:16Ona se spustila sa zakašnjenjem od dva dana
34:19Tito je sve vrijeme klevao da izvrši proboj
34:23na neki način rizikovao i tekako
34:26jedan broj ljudi je vjerojatno i poginio
34:28u tom očekivanju i gubljenju dva dana
34:31ali sve u svemu on je dočekao savezničku misiju
34:34i to mu je bilo i tekako bitno.
34:36Prva britanska misija kod partizanskog vrhovnog štaba
34:39na čelu sa engleskim kapetanima Stuartom i Dickinom
34:43spustila se pa dobranjiva na durmitoru noći između 27. i 28. maja
34:48kojeg odu 1943. godine.
34:51Stuart je poginuo u bici na sutisci
34:53a Tito i Dickin su lakše ranjeni.
34:56Nekoliko je važnih stvari koje treba imati na umu.
35:01Jedna je da je i pre nego što je krenuo za Jugoslaviju
35:03Dickin bio pod jakim uticajem onog kruga ljudi
35:09u kajinskom štabu SOE
35:11koji su se zalagali za podršku partizanima.
35:16Tu su delovali James Klugman
35:19koji je bio istaknuti pripadni komunističke partije Velike Britanije
35:23znači faktički sovjetski agent
35:25u kajinskom štabu SOE.
35:28Basil Davidson je bio poznati levičar
35:31i on je također imao velike simpatije prema partizanima
35:34a držaju u svojim rukama vesu između SOE i partizana.
35:411943. godina je sigurno prelomna za puno toga.
35:46Nakon dvije velike operacije Njemaca, Talijana, Četnika i Ustaša
35:52dakle prije svega Neretva a zatim i Sutjeska
35:55u tim operacijama partizanski pokret je zadobio
36:00velike, velike gubitke, ali je preživio.
36:06A gerenski pokret pobjeđuje kada preživi.
36:10Mislim da ta preživljavanja i velike bitke
36:13koje poduzimaju Njemci, Italijani protiv Titovih partizana
36:18su bile lampica koja se upalila i u Londonu
36:22i u Washingtonu uz sva saznanja da Četnici to nisu
36:27i to je, ja mislim, bilo presudno.
36:30Dakle, 1943. godina je sigurno bila presudna
36:32nakon koje više nije bilo mogućnosti
36:35da se Britanci, Amerikanci preokrenu ponovo.
36:40Dakle, to je bio period zaista ogoročeni borbi
36:44partizana sa Njemcima jer su se oni naprosto borili
36:47za svoj goli opstanak.
36:50U suštini, Diken je zapravo uzimao zdravo za gotovo,
36:54prihvatao kao potpuno verodostojno
36:57sve ono što mu je servirano iz partizanskih izvora.
37:41U Jugoslaviju je 17. septembra 1943. godine
37:46došao i major Lin Feriš kao glavni američki oficir kod TITA.
37:51Iako je bio deo anglo-američke misije i podređen brigadirom McLeinu,
37:56u Jugoslaviju je došao bez njegovog znanja, što je smetalo McLeinu.
38:01Major Lin Feriš došao u Jugoslaviju 17. septembra 1943. godine.
38:08On je bio pripadnik OSS-a, dakle Office of Strategic Services,
38:13i njegov dolazak je reflektovao rastuću težnju pre svega OSS-a
38:18da uspostavi svoje prisustvo u Jugoslaviji,
38:21dakle da ima vlastite izvore informisanja o dešavanjima.
38:26Međutim, sam Feriš bio je pripadnik misije Fitzroya McLeana,
38:31dakle McLean je bio njegov predpostavljeni.
38:35Odnos koji on imao sa McLeanom je vrlo karakterističan
38:37za to nepoverenje koje se javljalo između Britanaca i Amerikanaca.
38:42McLean zapravo nije želeo da Feriš nastupa nezavisno,
38:48odnosno da sam prikuplja obaveštenja.
38:50Da bi ga obstrujsao, on je to izveo na jedan veoma lukav i elegantan način.
38:57On mu je naime naredio da ode u Livno i da tamo izgradi aerodorom.
39:03Pošto Feriš nije imao sredstva kojima bi to mogo da uradi,
39:07on nije uspeo u toj misiji, ali je potrošio nekoliko nedelja na to
39:12i pošto je bio zapravo zauzet tim muzeludnim poslom,
39:16on je onda imao kada da uspostavlja direktne kontakte sa partizanskim komandantima.
39:24Feriš također nije imao ni prvodioca, tako da ga i to sputavalo
39:28u eventualnom nezavisnom proveravanju informacija.
39:32Tako da izveštaj koji je on poslao o SS-u bio napisan u istom duhu
39:37kao i Meklinovi izveštaj koji je išao, dakle, britanskoj komandi.
39:43Znači bio je potpuno u prilog partizana,
39:48a Mihajlović je optuživao da je više zabrinut zbog širanja komunizma
39:54nego što je preokupnjom borbom protiv zajedničkog neprijatelja.
40:00Partizanski pokret dominira većim dijelom Jugoslavije.
40:05Koja je njegovog realna snaga?
40:08Mi raspolažemo vojskom od 26 divizija,
40:12što je otprilike oko 200.000 boraca.
40:16A što mi je potrebno da biste bili još efikasniji?
40:21Potrebno im je moralna i materijalna podrška savjezdnika
40:25dopremanja pomoći putem mora i napadi
40:29savjezdničkih oruženih snaga na ciljeve Jugoslavije.
40:37Vaš stav prema stranim zemljama je stav
40:40opšte blagonaklunosti na sovjetskoj liniji.
40:45No, sve čega to zaključite?
40:49Svuda uz vaš portret visi portret Stalina.
40:53Pa kako to utiče na britansku politiku prema nam?
41:01Vlada njegovog visučanstva ima dve opcije.
41:03Da kao i do sada podržava i moralno i materijalno
41:07i partizani četnike, ili
41:09da odustane od pomoći Mihajloviću
41:12i pruži punu podršku partizanima.
41:20A šta će uticati na konačnu odluku?
41:25Ustoje dva aspekta tog problema.
41:28Neposredna pomoć Jugoslavije
41:31savezničkim ratnim naporima
41:33i položaj Britanije
41:36u Jugoslaviji i na Balkanu nakon rata.
41:43Kako vi procijenjujete odnos snaga
41:46između četnike partizana?
41:49Ja mislim da su partizani
41:52između deset i dvadeset puta brojni,
41:55bolje organizovani,
41:56bolje opremljeni
41:57i ono što je presudno
41:58imaju bolju disciplinu.
42:04I što ćete vi konkretno poduzeti?
42:09Poslaću predlog gospodinu Čerčilu
42:11da se hitno
42:13prekine pomoć Mihajloviću
42:15i poveća pomoć partizanima.
42:20E onda, sve zavise od vas.
42:25Koja vam s uloga više sviđa?
42:27Bivši agent komiterne ili
42:29predsjednik
42:31nezavisne Jugoslovenske države.
42:59Pogeljaju
43:03prekine pomoć partizanima.
43:21Hvala što pratite kanal.
43:48Hvala što pratite kanal.
44:18Hvala što pratite kanal.
44:48Hvala što pratite kanal.
45:18Hvala što pratite kanal.
45:46Hvala što pratite kanal.
Comments