- 9 hours ago
Zapratite nas kanal za jos domacih serija i filmova!
Follow our channel for more movies and tv shows!
Follow our channel for more movies and tv shows!
Category
🎥
Short filmTranscript
00:25Субтитры подогнал «Симон»
00:30Субтитры подогнал «Симон»
01:09Субтитры подогнал «Симон»
01:30Субтитры подогнал «Симон»
01:33Субтитры подогнал «Симон»
01:34Субтитры подогнал «Симон»
02:04Субтитры подогнал «Симон»
02:46«Симон»
02:55Субтитры подогнал «Симон»
03:19«Симон»
03:24«Симон»
03:31«Симон»
03:42«Симон»
03:49«Симон»
03:58«Симон»
04:07«Симон»
04:11«Симон»
04:15«Симон»
04:20«Симон»
04:24«Симон»
04:32«Симон»
04:37«Симон»
04:43«Симон»
04:47«Симон»
04:55«Симон»
04:57«Симон»
04:57«Симон»
04:57«Симон»
05:14Продолжение следует...
05:54Продолжение следует...
06:08Продолжение следует...
06:38Продолжение следует...
06:48Продолжение следует...
06:51Продолжение следует...
07:02Продолжение следует...
07:05Продолжение следует...
07:07Продолжение следует...
07:09Продолжение следует...
07:13Продолжение следует...
07:24Продолжение следует...
07:29Продолжение следует...
07:31Продолжение следует...
07:40Продолжение следует...
07:43Продолжение следует...
07:55Продолжение следует...
08:00Продолжение следует...
08:09Продолжение следует...
08:11Продолжение следует...
08:15Продолжение следует...
08:25Продолжение следует...
08:28Продолжение следует...
08:32Продолжение следует...
08:38Продолжение следует...
08:48Продолжение следует...
09:00Продолжение следует...
09:05Продолжение следует...
09:07и пропасти аварско-словенске обсаде Цареграда 626 години.
09:11Тај слоенско-аварски пораз е довео до краха аварско-словенског савизничтва.
09:17У том контексту треба посматрати и ту причу о повратку Срба до Дунава
09:22и о нјиховом удустању од повратка назад на Север,
09:27јер у тим условима Слоенско-аварског сукоба
09:30ние било могуће да се они врате преко аварске територије далје на Север.
09:36Српско населјавање је и кренуло негде од Саве и Дунава на Северу
09:41према Лјадранскому мору на југу и на југозападу.
09:46Тај е простор за који Порфирогенит каже да су го населили Срби
09:49и касни, савремени извори с почетка 9. века
09:53то потврђјују, будучи да франчки аналик кажу да су Срби народ
09:57који населјава највећи део Далмације.
10:01Византинска провинција Далмација, коју Порфирогенит помине,
10:05простире се од Истре на западу до Слива Колубаре,
10:09западне мораве и Бојане на истоку.
10:11На југу је било Ивиће на јадранским морем,
10:14а на северу Савом и Дунавом.
10:16Српски простор објединјавао је Паганију, Захумље,
10:20Травунију, Дукљу и Србију у унутрашњости,
10:24или Србију у ужем смислу.
10:26Ове административне јединиче у Византији звале су се Славиније.
10:31Сорбе за Србији је обернано,
10:33мистоје на респект за Србији,
10:35но не је виратни ворувувао је
10:41однијању, којују,
10:43којују, којују и којују,
10:44политико-милитарију.
10:46Стање које нам описује Порфирогенит у неком,
10:49са становишта политичке географије,
10:52је станње његовог времена.
10:54Средина 10. века,
10:56В одном направлении, что администрированная империя дает и географический описание этих территорий, и о том, куда они прожили.
11:05Говорит, что Хрватия прожили до Истры, а на другой стороне и приближали Србима к Цетине и Ливне, то есть Срби.
11:15Кажется, что источник от них были населены Срби, что они приближали Хрватия с одной стороны, а Бугария с другой стороны.
11:23Таким образом, приморские земли, которые лежат в Ядранском море, приближают Срби, которая находится в внутричности.
11:32Тако, его география показывает исторический развитие распространения прошлого единственного Србского пространства на Манже Склавиние,
11:42с одним ярким линейом поделя, которая бы ишла массивом старой планине, Динарида,
11:49которые называют Хум и развиваются те склавини, которые были в Примории,
11:57и которые будут создать будущие Српские Приморские земли,
12:01от тех средишественных Српских земли, которые находятся с одной стороны Хума,
12:06и которые он называет поимом Срби.
12:17Срби, который был пребывал цару Ираклию,
12:20после того, он его сын, а потом его сын, и так далее Архонти из его рода.
12:30После известного множества година родится от них Вишеслав,
12:33и от него Радослав, и от него Просегој, и от него Властимир.
12:39От времена Вишеслава ми знамо имена свих Српских книжава,
12:44меѓутим, што се тиче нега и неговог сина Радослава и унока Просегоја,
12:50имена су и све, што је упамћено и што је забележено.
12:53Када говоримо о международном политичком положају Српске државе,
12:58којом су владали, владари које ми називамо династијом Властимировића,
13:04он је био током практически целог последња од те државе
13:09обележен јеним специфичним односом с Византијом,
13:13кој је углавном био савезнички.
13:15Када је Бугарска држава упутила један озбилјан, озбилјан изазов
13:19Византијској доминациј на Балкану,
13:22изазов кој је резултирао са без мало два века непрекидног ратовања,
13:28Динамика тој сухоба је у многом одређивала и внутршну динамику смена
13:34на престолу Српске државе између Византијских и Бугарских кандидата,
13:40уносећи једну високу дозу на стабилности и доносећи и велика страданја.
13:45Пореклом из Средје Азије, народ Алтайске и Туранске јејећке групе,
13:50Бугари, током се обе народа населили су источне делове Балканског полуострова.
13:55У тој области већ суживела Словенска племена,
13:58као и старие романизовано становништво.
14:01С временом је дошло до мешанја становништва,
14:04у коме је ратнићка елита степских конјаника наметнула своје име,
14:08док је Словенска већина наметнула свој језик.
14:25Средје, за 19. годите и спрошно до 10. годите,
14:29која, многите си позитивни стрија
14:33мојата земјата за милићарскога,
14:36која характеризува степско-номадња.
14:41И тоги је заје измерне на Базантији.
14:46После рата, который проводил Властмира в Бугарску,
14:50мы имели свидетельство, что они международны,
14:54и что Мутимир поразил своих молодых братьев, Строймир и Гойника,
14:59и что их протерел прямо в Бугарску,
15:02пока Гойника, сына Петра, задрежал к себе.
15:06В этом начале изразительно нестабильный период Српской истории,
15:10обрежен неслогом и непрестанным борбами за власть.
15:13После Мутимировой смерти в 1891 годе наследио гае на старий син Првослав,
15:20а в следующие годы Петра преуше власть и протерао Првослава и остальные Мутимировые сыны у Хрватску.
15:27Ипак, три годы назад, в 1895 году, Бран, один из Мутимировых сынов,
15:34верася в Србију и покушава да поврати предсто,
15:37но не успеја у томе, бива ослеплен и протеран у Бугарску.
15:42Две године касније, Стројмиров син, Клонимир,
15:46долази из Бугарске, али ни он не успеја да порази Петра Гојниковића.
15:51Новопроглашени Бугарски цар Симеон,
15:54покренујо је 917 године похођ против српског кнеза Петра.
16:20Мутимировог сына, који је двадесетак година ранје
16:23покушао да свргне са власти Петра Гојниковића.
16:27Није требало чекати дуго да се на историској сцени
16:30појави нови претендент на српски предсто.
16:33Захарја, син Првослава, најстарјег мутимировог сина,
16:38затекао се у то време у Константинополју.
16:41Одмах након ступања на предсто,
16:43нови византијски цар, Роман Лакапин,
16:46послао је Захарију у Србију
16:48да преузме престо од пробугарског кнеза Павла.
16:52Захариј није успео томе, Павле га је заробио
16:54и предао га Бугарима.
16:56Међутим, у брзо, у току исте те године,
16:59Павле је променио своју ориентацију
17:01и окренуо се против Бугара,
17:04односно, приклонио се бизантијској страни.
17:07Због тога је бугарски цар Симеон
17:10одлучио да сада њега казни
17:13и да уместо њега доведе истог овог Захарија.
17:15Захарија, кад је преузео власце,
17:17је окренуо против Бугара
17:18и повезао са византијским царем.
17:21Ово је само разбеснело Симеона,
17:23који неколико година касније
17:25шалје далеко већу војску
17:27против кнеза Захарија.
17:29На челу ове војске Симеон је послао Часлава,
17:32сина Клонимира, који је три децене ранје
17:35покушао да преузме власт у Србији.
17:37Клонимир је био Сим Стројмира,
17:40кога је још Мутимир протерао у Бугарску.
17:43Симеон је поручио српским жупанима
17:45да они сада треба да дођу,
17:47да сачекаю његов војску
17:48и да приме Часлава да га признају
17:51и да га прихвате за свог новог кнеза.
17:54Међутим, том приликојим је преварио
17:56и када су они изашли у сусрет Бугарског војски,
17:59сви су били одведени у заробљеништво у Бугарску
18:01и цела српска территорија је опустошена.
18:05Врло брзо после освајања Србије,
18:07Симеон умире,
18:09а Бугарска сила је готово преко ноћи нестала.
18:13На Балканском полуострву
18:15завладаће значајно другаћије околности.
18:18Са Чаславом и са Романом Лакапином
18:21представју порфиро Генетове вести
18:24о српској историји,
18:25јер једностановно долазимо до времена
18:27у којме он пише.
18:28И када се ти подаци поново појаве
18:31неких век касније
18:34у византијским изворима,
18:35они више никогда не ће бити
18:36толико издашни, толико деталњни
18:39и толико непосредни
18:41као они које порфиро Генет забелеђе.
18:44У званићној листи адреса
18:46сачувано је у порфиро Генетовим списима.
18:49Забелеђено је да се кнежеви
18:51из династије Властимировића
18:53ословљавају титулом кнез Срба.
18:56Уоћлјево је да њихова титула
18:58нија одређена територијално,
19:00већ према називу народа којим владају,
19:03за разлику од приморских српских кнежевина,
19:05чии владари носе титуле
19:07које су изведене из географских појмова.
19:11Ову недоследност
19:12објашњава један наизглед
19:14споредни податак.
19:16Порфиро Генет поминје
19:17како је Властимир, своју кћер,
19:19удао за крајину,
19:20који је био син Жупана Травуније.
19:23Он далје наводи да је
19:25Властимир свог зета
19:26наградио тако што га је именовао
19:28вишом титулом кнеза
19:30и учинио га самосталним.
19:32Порфиро Генет такође потврђује
19:34да је владар Травуније
19:36одувек био подређен владару Срба,
19:38као и да је имао примат над владарем Пагание.
19:42Из овога би се могло закључити
19:43да су Властимировићи
19:45директно управљали Србијом
19:46у ужем смислу,
19:48али и да су представљали
19:49владарски авторитет свих Срба,
19:51те да су на известан начин
19:53били надредђени владарема
19:54Приморских кнежевина.
19:56Упоредно са развојем
19:58државности Српских земља,
20:00одвијао се још један
20:01веома важан процес.
20:02Процес који ће на неупоредив наачин
20:05променити културу,
20:06идентитет и политички живот Срба
20:09у Средјем веку.
20:20Вио што каже Константин Порфиро Генет?
20:24Ако го дословно,
20:26он каже,
20:28да покрштаване крецећу још је је време,
20:32долази из Приморја,
20:34из Рима,
20:35тако па преко Приморских градова,
20:37и завршава се у време
20:40владавине негог деде Василија.
20:42Конечно, есть послание, которые, особенно для Балкан,
20:48в partir в 19-м и 10-м, также миссионеры.
20:54В этом смысле, они у них для того, чтобы дистрируть миссия хрития.
21:00И это будет продолжаться, в Булгаре, в Сербе.
21:04Конечно, это важный элемент для подготовки.
21:07Существует доминочку, либо доминочку, либо доминочку,
21:12которая проходит по дипломатике, по отношениям,
21:16и по отношению к миссионерам.
21:20Когда мы говорим о српском владарском роде,
21:23самые старые имена являются только в этой генерации
21:28Властимировых родителей.
21:31Властимира имеют Мутимир, Строимир и Гойника,
21:34а они имеют только Стефана и Петра,
21:37что ясно показываю, так что их родители
21:40уже действительно были хрищане.
21:43Из того периода датировали самые старые храмы в српском земле.
21:48Срква Света Петра у Расу
21:49и подвегнута в первой половине девятого века,
21:52под сильным влиянием архитектуры из романских градов
21:56в Примори, в Далмакии и в Котору.
21:58Мы также имеем христианскую из времена Кнеза Вишеслава,
22:01которая связана с пременом Кнеза Вишеслава и его времена.
22:06Это предмет, который стал известным и доступным
22:12в среднем 19. веке, когда он появился в Венеции,
22:16как крестионец, которая в Венеции
22:19была в Источном Ядранске обла.
22:22И в первом интерпретации, в 19. веке,
22:25Татя на Говештель могла это относиться
22:55на Српском Кнезе Вишеслава.
23:17Српском Кнезе Вишеслава.
23:26Српском Кнезе Вишеслава появились
23:27и появились какие-то интерпретации,
23:28которые даже порекло сами крестионица
23:31и видят в сегодняшнем Южно-Ядранском Приморио,
23:34а может даже с полоослаба превлака
23:36в Залеќи и Тифта,
23:38где были найдены
23:41комады преломанического каменного украса,
23:43которые действительно имеют
23:44свои стильские параллели и аналоги
23:46с этими, которые были представлены
23:49на самой крестионице.
23:57Српском Кнезе Вишеслава
23:58С Кнезом Чаславом усахнуло за Вишеслављева
24:01и би тако, сведок се у земљи Бугара не подиже Самуило,
24:05који поеде крвави рат против Ромеја.
24:08Четрдесет лета и зима потраја овај рат,
24:12а у сенци његовој појави се Кнез,
24:15који ће покушати да обједини поново Српске земље.
24:18Немамо сачувана сведоћанства о томе
24:22шта се у српским земљама дешавало
24:24наредних пола века,
24:25након смрти Кнеза Часлава.
24:29Свети Кнез Јован Владимир
24:31налази се на почетку
24:33једнодугог низа српских сведих владара,
24:37а његова сведоц припада
24:39посебном типу, да кажем, сведих мученика.
24:42То је први српски владар,
24:44о чьим животу је сачуван детальнији приказ.
24:47У питанју је текст који припада
24:50историографској збирци под називом
24:52«Летопис попа Дукљанина»
24:54и заправо представља житије
24:56сведог Јована Владимира.
24:58У том тексту се наводи
25:00како је он дошоо на престо као млад,
25:03у то време Самуило
25:04је напао и српске земље.
25:06Попсео Јована Владимира
25:08у тврджеви облик
25:10у близини бара.
25:12Пошто је Јован Владимир предао,
25:14јер је одбрана била неизгладна,
25:17заробљени је одведен у преспуд,
25:19је био Самуилов двор.
25:20У заробљеништву код цара Самуила,
25:24њему се насмешила срећа
25:26у виду Самуилове лепе кћери косаре,
25:30која му је доносила у тавницу храну,
25:32за љубилицу се једну у другу,
25:34и она је измолила отца
25:36да подари Владимиру живот
25:38и да га пусти натрав у његове крајеве,
25:41где је она отишла као његова книгинја.
25:44После Самуилове смрти 2014. године
25:47и када је Бугарским земљама завладао
25:50Самуилов си новац Йојан Владислав.
25:53Йојан Владимир је на превару
25:56био домамњен на двор Йојана Владислава в Преспи,
26:00и тамо је убијен, је сећана је глава,
26:03чак се и знае датум тог јегове ученишта,
26:06то је 22. мај 16. године,
26:10и под тим датумом се он прославља
26:12као први заправо српски светителј
26:15у православној цркви.
26:17Гледано из неке европске перспективе,
26:19он се уклапа у плејаду владара мученика
26:2311. века, који су били очигледно
26:26врло популярни, наручите у словенском свету.
26:30Ту мислимо на светог Бориса и Глеба у Руси,
26:33и Вацлава у Чешкој, тако да је то,
26:36значи, један феномен очирек значаја.
26:40Он прати дословно важећи модел владара мученика,
26:44који тада функционише у средјевековној европској култној пракси.
26:49Без обзира што свети кнез Владимир стоји на почетку
26:53тог дугног низа владара,
26:55они свети владари династије Неманјића,
26:59јих одликује нешто што Владимир природно нема,
27:02а то је важна компонента династићке светости.
27:16По нашем долазку у Скадар,
27:18након истрпљујуће путовања кроз Склавонију,
27:21Гроф Рајмунд потврди пријателјство са кралјем Склавена
27:25и дарива га многим поклонима,
27:27како би обезбедио да крсташи могу у миру дрговати
27:31и куповати ствари необходне за живот.
27:35Хронике првокрсташког похода
27:37остављују сведоћанство о српском кралју Константину Бодину,
27:41који је столова у Скадру.
27:43Отац његовог оца, Стефан Војслав,
27:46за кога традиција beleжи да је био дукљански кнез
27:49из породице Јована Владимира,
27:51осниваћ је владарске куће Војслављећа,
27:54која је владала српским земљама током 11. века.
27:58Родонаћалник нове династије ступиће на историску сцену
28:02након слома Самуиловог царства,
28:04када ће офанзива Василија другог
28:07завршити византиским освајнем целог Балканског полуострва.
28:11Василиј други је приступио
28:13реорганизацији освојних области на један опробани начин.
28:18Јегово освајње обухватили су и српске земље,
28:21које су такође биле обухватени темацким системом,
28:25и то је један од оних врло кратких периода
28:29у историји Срба и њиховим везама
28:32са византиским псарством,
28:34када су они били укључени
28:36директно у византиски темацки систем.
28:38На основу сачуваних печата византиских управителја
28:41можемо закључити да је у Србији уведена непосредна византиска власт
28:45и да ће тако остати све док међу српским земљама
28:49приматне преузме дукља,
28:51након чега се центар државности помера ка југу
28:54и приморским крајевима.
28:561034. године је избио устанак у Србији
29:00против царске власти,
29:02али он није дао трајни результат,
29:04јер већ 1036. године је царска администрација
29:06поново успостављена у Србији.
29:09Међутим, 1038. или 1039. године,
29:13Стефан Војслав је побегал из царграда
29:16и дошао у Србију,
29:18где је тада управљао византиски намисник Теофилеротик,
29:22заузео земљу, протирал је византиског намисника
29:24и завладао Србијом
29:26са титулом Архунта Срба, т.е. Кнеза Срба.
29:30Устанком Стефана Војслава, 1039. године,
29:34Србија и Дукља биво је ослобођене
29:38од византиски власти, која је дакле трајала
29:41најпунјих 20. године.
29:431042. године је упућена друга византиска експедиција
29:46протир Стефана Војслава.
29:48На челу је био драќки дука Михајло
29:52и са великом војском за којо се каже
29:54да је бројала 60 хилјаде јуди
29:56упао на Српску терitorију у Дукљу,
30:00прошавши крос кланце који раздваяју драќку земљу
30:03од Дукље, ушаво је у тамошње полја
30:06и почео да је пустоши и плени.
30:08Стефан Војслав је одговорио тако што је послао
30:12своје јуде да запоследну кланце
30:14крос које је византиска војска прошла.
30:37И када су се византинци враћали,
30:40били су нападнути са свјег страна и уништели.
30:51Сматара се да је чап 40 хилјада војника
30:53изгублено том приликом, а сам Стратег се једва спасао.
31:02Покушаји царске војске да поврати
31:05две значајно изгублене области
31:08завршили су се катастрофним поразом
31:11у кланцима Румије 1042 године.
31:15Стицемо у коности знамо и вероватан датум битке,
31:18тоје 7. октобар.
31:19Од тог времена, директи покушаји царства
31:24да завлада поново српским земљама
31:26престају за неколико деценја.
31:28Стефан Војслав умроје средином 11. века.
31:32Након његове смрти дошло је до борбе за власт
31:35међу његовим синовима, из које као победник
31:38излази Михајло.
31:40Михајло је започело владавину
31:42склопивши с поразом са византиским царем.
31:45У једном тренутку његови односи
31:46према Византису се изкорено променили.
31:49У пролјће 1971 години је
31:51Византија је најпре изгубила Бари,
31:53своје највајнје упорићте в Южној Италији.
31:57Још је тежа катастрофа
31:58снашла је царство
32:00у источној Малој Азији.
32:02Најме 1971 години се одигра melhores
32:05д 전јуји го идеke изeter сејље
32:07, тој preferен Битка код Манцијрта.
32:09Т яадо yemekoffе на частоку Мале Азији,
32:12Које је јље 수�енарwestстан Нај Азији
32:12на Суменији,
32:13је 않고 10 вијаја војскиximа војска
32:15видан슷 а која ље��љене
32:16от страјunnто Селиј Који
32:19кадај UNИштитио и в нашей
32:21срајденији баги образае
32:23власти над целым Малом Азией.
32:25Это открыл врат к селдерскому осваиванию Малой Азии,
32:29которая, в ствари, от всех provinций, была и важнейшая.
32:33Это считается в начале того периода поздней Византии,
32:37а именно пропадающей Византии.
32:39Бугарские боляги, оккуплены в Скопль,
32:42считали, что это полный момент
32:44для новой войны против Византии,
32:46а српский владер Михаило
32:48позвали им в борьбе.
32:50Михаило принял их позволь,
32:52и послал один дел войске
32:54који је предводио негов син Бодин.
32:56Док је он с другим делом войске
32:58повео офанзиву према Драчу.
33:00Читава та побуна је такође, кађе,
33:03захватила те центральне делове
33:04Балканског полуостраву
33:06уз овај Угарско-Бизантијски рад.
33:08Међутим, тада се у све ово
33:11мешаю и владари Дукље,
33:13то је прва српска среднёвековна држава
33:15која је имала значајан успон
33:17и постала важан политички чинилац
33:19на Балкану или југуисточна Европа.
33:23Византијске снаги користе растрзаност
33:25устанијски снага и наносе тежак пораз
33:28устанијским трупама.
33:30Сам Бодин је заробљен и послату Цариград,
33:33а затем у далеку Антиохију.
33:35Он је избављени за тоћеништа у Антиохију,
33:38тако што је јегов отец подплатил
33:39неким летачке трговце кој су путавали тамо,
33:43да га избаве и да га врате у земљју.
33:46Устанак је, известно можемо речь, и угушен,
33:48али те три године показају да је ово доба
33:51каде Балкан једном заиста узбурканом и турбулентном добу,
33:55где своје место полако, али сигурно,
33:58траже и српске држаје.
34:05И призвавши благоверного брата свога,
34:08у велику архиепископију звану Жићу,
34:11преосвећени господин Сава,
34:14венча свог брата Стефана,
34:16на кралјевство по отачаству,
34:18у коме се и отац њихов роди,
34:20у месту званом Диоклития,
34:22кој се зове велико кралјевство од прва.
34:36Стефан Немања II. био је први крунисани кралј из династије Немањића,
34:42због чега је понео надимак првовенчани.
34:52Ипак, он није био први српски кралј.
34:56Остало је забележено да се и његова тежња за кралјевским достојанством
35:01позива на стареју традицију првог српског кралјевства,
35:05кралјевства Војслављећа.
35:10Михајло Војслављећ и његов син Константин Бодин
35:14у западним изворима ословљевани су латинском титулом «rex склаворум»,
35:19која се односи на кралја Срба.
35:21Ту титулу паје ће често користити и приликом обраћања владарима из династије Немањић.
35:29На западу, још одраније, постоји тај сукоб између римског паје и римско-немаћог цара,
35:36око тога ко има право да врши инвеституру духовних поглавара на територаји царства.
35:45Немаћки владари користили су незавидан положај папа,
35:49како би присвојили право да постављају паје и бискупе.
35:52Црквене власти дугу су чекали прилику да се томе супродставе и шанса им се указала,
35:59када је на царски престо дошао Хайнрих IV, тада стар само шест година.
36:04У тој борби папа је хтео да нагласи не само да је он врховни духовни поглавар,
36:10него је и развио идеологију по који су сви световни владари Европе подређени њему,
36:17т.е. да власт кралјева и карјева проистиће од Бога, а папа је посредник између Бога и земљских владара.
36:28И да је он самим тим изнац свих земљских владара.
36:31Папа Гргур VII, који је дошоо на столицу св. Петра 1073 године,
36:36и био главни заступник те политичке теорије, је почео да доделјуе кралљевске титуле
36:43источнојевропским владарима.
36:45Владари са простора који су лежали источно од терitorија немаћког царства,
36:50углавно су носили титуле кнежева које су проистикале из наследности
36:57у окверу одређеног владарског рода и њихов legitimitet није поћивао на црквеном обреду
37:05у присутству некакве круне или слићних знаменја.
37:11У намери да јих изједначи са Heinrichом IV. и учине их својим савезницима,
37:16у периоду између 1075. и 1077. године,
37:21папа Гргур VII. послао је кралљевске круне русском кнезу Изјаславу Ярославићу,
37:28полјском кнезу Болеславу II., хрватском кнезу Димитрију Звонимиру
37:32и српском кнезу Михајлу Војслављевићу.
37:36Он је први српски владар кога је једна страна сила ознаћила титулом кралља.
37:44То је била римска курја која му је ту титулу рекса и дала.
37:49Званичну потврду Михајлове нове титуле први пут проналазимо у писму
37:53које је Гргур VII. упутио 9. јануара 1078. године, у коме је Михајло први пут назван кралљем.
38:02Тако да се може сматрати да је то кралљевство које касније из традиције Неманјића
38:09је знамо као кралљевство од прва, у ствари настало 70. година 11. столића.
38:16Сматра се да је Михајло умро 1081. године.
38:20Историја га памти као првог крунисаног српског кралља, а његова ктиторска фреска
38:26у цркви Светог Михајла у стону представља најстарију сачувану ликовну представу владара
38:32међу словенским народима.
38:35После Михајлове смрти, власт преузима његов син, Константин Бодин.
38:40Уздизање титула Турево и Слављевића на западу ние било без одјека и у Византији.
38:46О том сведоћи сачувани печат Константин Бодина, на коме је он назван врло високом титулом
38:53«протосеваста» и «ексусијаста» – «дукље» и «Србије».
38:57Ренкотреја у пе паразар, ајдитант ла колекцион ду музеје аркеологије д'Истанбул,
39:03� descendћ ду у değişcióј lemon бог за сведсена син Dong tribeу,
39:07што дитинадао птидајі де ајденирој xen обрис.,
39:13Teacher зјпок, и дезхифрвот твaviјеutsе можорông у лејјене за дебријниата.
39:18Просевт ef площадна Константин – чеје degајот сум астан comforting,
39:22Но я увидел следующее, что он был Себаст,
39:26и не может быть только тот, который означает «протто».
39:30«Протто-Себаст» и «эксусиастис дэссэрб»,
39:37что является неизвестным названием.
39:40И так, он приглашал идентифицировать его персонаж
39:44достаточно легко, и это был Константин Бодин.
39:49Константин Бодин започинял владавину
39:51как завязник Византии.
39:53Но после нормандской инвазии на Драч,
39:56он продолжает родственную традицию
39:58и после заклети неприятели Ромея.
40:00Константин Бодин, в 1081,
40:03когда норманды Роберт Искар
40:05уничтожили Балканы,
40:09он был, теоретически, в алиэксис Комнэн,
40:12но в батаиле Диракционе он смотрел
40:14как это произошло,
40:16когда он увидел, что в армии Византии
40:18были в очень фашистом положении,
40:20он не ожидал хорошо intervenить
40:23и также потерять его мунинг.
40:30На раскраснице путев
40:32планинских и приморских,
40:34под ногвозданых планин,
40:36на древних, лежаше заборавлени град Римски,
40:40легендарна Арса.
40:42На том месту ниче episкопски град Рас,
40:45около кога не престану ратоваху стратези Ромејски
40:48и Велики Жупани Српски.
40:51Рас се у историческим изворима
40:52први пут јавља средином 9. века,
40:55како, како се сматра,
40:57погранићије
40:58између Србији и Бугарске тог времена.
41:01Казније ће се
41:02у изворима по први пут појавити
41:04и тврђава Рас.
41:28У тврђави је пронађен и новац Кралја Радослава,
41:32као и предмети који указују на постојање ковнице
41:35у самому тврђенју,
41:37што доказује да је ова тврђава
41:39заиста могла бити владарски рефугијум,
41:41односно, привремено владарско боравијште.
41:44Међутим, постоје и другаћија тумаћења.
41:47Конкретно се односе на тврђаву
41:49која се налази изнад села Постенје,
41:52у самом средишту Рашке Жупе,
41:55практично непосредно изнад Петрове цркве.
41:58За разлику од тврђаве изнад тргоришта,
42:01која се практично налази на ободу овог простора,
42:04ово утврђење налази се на средини Жупе,
42:07којом доминира.
42:08И оно што је посебно важно,
42:10налази се у непосредни близини Петрове цркве,
42:13црквеног седишта Рашке епископије.
42:16Истраживања су била дугогодишње,
42:18указују на постојање ових ранних хоризоната,
42:20што је веома важно у интерпретацији тврђаве Рас,
42:22будучи да се сматра да је само име потекло
42:25од рано-византијске Арсе,
42:27коју Прокопије поминје
42:29меѓу тврђава Мајустинјановог времена.
42:31Значаје Раса у Бодиновој држави,
42:34а потом и у Вукановој држави,
42:36најпре леже у чинјници да се радило
42:38о епископском граду.
42:40Кај је реч о епископском граду Расу,
42:43постоји још једно врло занимљиво,
42:45и чини ми се недоводно истражено тонаће,
42:48рани турски извори и несубљиво говори о томе
42:52да се стари Рас налази на простору
42:56нанашњег новог пазара.
42:58Освајањем Раса са околном облашћу,
43:00нешто после 1085. године,
43:04Бодиново Краљовство обухватило једну
43:06православну византијску епископију,
43:09чије се седићте налазило у цркви Светог Петра,
43:12која је касније прозвана Црква Светих Апостола,
43:15коју је још почетком 9. века
43:18подигао Српски кнез Радослив.
43:20Уопшто, Узев смело би се предпоставити
43:22да је тадашња Рашка область
43:25заправо била једна од ноговруњих склавинија,
43:28насталих на измаку познаје антике
43:30и почетцима раног средњег века,
43:33која је кроз време менјала господаре,
43:36па су тако Рашки жупани
43:39наизменићно признавали
43:40власт Бугарског и Крчог,
43:42тоест и Занцеског цара,
43:44све дока се крајем 11. века
43:45область није поново
43:47включило у Српску државу,
43:49бодинојом освајењем,
43:51включило у јегово кралљество,
43:53а он је тамо, као владаре,
43:54поставиво своје јуде,
43:56своје дворане,
43:57вукана и марта.
44:22Бодин јесте поверио подручје Раса,
44:26на управу својом, по своји прилици,
44:29Родјаку и сараднику вукану.
44:31И у периода от 1085. до 1092. године,
44:35бодин и вукан воде
44:37заједничку борбу проти Византије.
44:40Бодин је заробљен
44:41и његова улога у Српској држави
44:43слаби,
44:45а вуканова позиција јача.
44:47Центар Српске државности
44:49опет се помера.
44:51Овог пута издукље у Рашку.
44:53Након бодиновог заробљавања,
44:55вукан започинје самосталне нападе
44:58на Византијску територију,
44:59који ће се претворити
45:01у више годишње ратовење с Византијом.
45:04Цар Алексије,
45:05први комнин,
45:06у више наврата шалје трупе
45:08које су успевале да поврате
45:09освојене градове,
45:11али је вукан изнова кршио
45:12договорене споразуме,
45:14пустошећи градове
45:15у дубини Византијске територије.
45:19Већ 93. године
45:22знамо пауздано
45:24да он поново се залиће
45:26у те своје, да кажем,
45:27дрске нападе,
45:29који су
45:29овог пута
45:31ишли све до вранја,
45:34ишли у области
45:35Скопља,
45:36у Тетовској области.
45:38Снага и дрскост
45:39новог господара Рашке
45:41приморала је цар Алексија
45:43да лично поеде
45:44велики војни поход,
45:46како би га казнио
45:47и осигурао мир на северним граникама.
45:50У једном тренутку
45:52Византијски цар је био
45:54принудјен да сам
45:55дође на бојште
45:57и ту имамо први пут
45:59ситуацију у којо
46:01Византијски цар
46:02преговара
46:03са Рашке
46:04великим Шопаном.
46:06Ови догадђаји
46:07сведоће о Вукановој снази,
46:08јер је он први
46:09српски владар
46:10који равноправно
46:11и лично преговара
46:13са Византијским царем.
46:14Оно што је
46:15од највећих значаје
46:16то је да он
46:17уговорствоца царем склапа
46:18потпуно сам,
46:19без поминјја
46:20Кралја Бодина,
46:21највероватније
46:22у том периоду
46:24и у тим околностнима
46:26које су дакле
46:26изазване
46:27пре свега
46:28Бодинајим заробљеништам
46:291091-2 године
46:31и лежи подела
46:33на два
46:34две политичке целине
46:36где Вукан влада
46:38српском земљам
46:39и утрошності,
46:40а подим у поморским
46:41земљама.
46:43Ана Комлина,
46:44која описује
46:45те догадђаје,
46:46каже да је Вукан
46:47човек који држи сву власт
46:49Далмата.
46:49Она пре тога назива
46:51Михајла и Бодина
46:52егзерсима Далмата,
46:53тоест владарима Срба.
46:54После Вуканове смрти
46:56на Рашком трону
46:57учврститьће се
46:58наследници његовог
46:59брата Марка,
47:01чию ће эпоху
47:02обележити
47:03тесне везе
47:04са новом силом
47:05у Успону,
47:06Угарско.
47:08Клатно власти
47:09још једном
47:10се залљуљало,
47:12водјено Божијим
47:13провиђенјем
47:14и законима
47:15ратничких елита.
47:17Оно се кретало
47:19од владара
47:19до владара.
47:21Од породице
47:22до породице.
47:23Од стооног места
47:25до стооног места.
47:27И сада се зауставило
47:29на Расу
47:30и на Вукановој породици.
47:32Али дете је
47:34већ родђено
47:34и не ће прођи
47:36још много времена
47:37пре него што ће се клатно
47:39поново залљуљати
47:41и кренути пут оног
47:42који ће поново ослободити
47:44и уједини
47:45све српске земље.
Comments