- 2 days ago
Sveto kraljevstvo (2026) - Epizoda 6 - Dokumentarna igrana serija
Category
📺
TVTranscript
00:06¿Qué es el poder de la vida?
00:30¿Qué es el poder de la vida?
01:00¿Qué es el poder de la vida?
01:28¿Qué es el poder de la vida?
01:29¿Qué es el poder de la vida?
01:36¿Qué es el poder de la vida?
01:51¿Qué es el poder de la vida?
01:54¿Qué es el poder de la vida?
01:58¿Qué es el poder de la vida?
02:30¿Qué es el poder de la vida?
03:00¿Qué es el poder de la vida?
03:12¿Qué es el poder de la vida?
03:14¿Qué es el poder de la vida?
03:19¿Qué es el poder de la vida?
03:30¿Qué es el poder de la vida?
03:40¿Qué es el poder de la vida?
04:11¿Qué es el poder de la vida?
04:12¿Qué es el poder de la vida?
04:31¡Gracias!
04:58¡Gracias!
05:21¡Gracias!
06:08¡Gracias!
06:13¡Gracias!
06:47¡Gracias!
07:18¡Gracias!
07:30¡Gracias!
07:32y un rápido vuelto a la vuelta de la casa.
07:35Me parece que el valor de la vida de los monstruos y los monstruos de la Ordena
07:41en los sueños de Balcán fue mínimamente.
07:45Y porque era un pueblo muy antiguo, cuando se quedó en los pueblos de los pueblos,
07:51los que se deshacen, los que se deshacen, los que se deshacen.
07:53Asimilación. Justamente para la falta de la civilización, no pudieron crear la política política.
08:23No es importante, pero también debemos tener en cuenta de que esto ha dado algunas políticas en este caso para
08:31el reino de Uroša I y para la Serbia.
08:39Desde su entrada de la civilización, Stefan Vladislav establece sus conexiones con la Iglesia.
08:45Fue un gran impacto de la Bulgarsia, ha causado un desadovolución y un factor que, en el periodo de la
08:52política de estabilidad, ha sido un decisivo de la política de la srba.
08:57En el final del siglo XII o del siglo XIII, el gobierno se formó como un ejército de guerrilla, con
09:03la propiedad que era la propiedad de la guerra.
09:07Entonces, el gobierno no tiene que ser necesario para el gobierno, porque de otro modo no tenía que derrotar y
09:14que deluje con el polo.
09:16Además, los gobiernos no tienen suficiente para poder encender más de la leyenda para poder encender a los gobiernos que
09:25se encender a los gobiernos.
09:25Esto es un factor significativo. En el periodo del siglo XIII. no tenemos la leyenda, sino que el gobierno de
09:33la administración de sus funciones,
09:36el gobierno de la leyenda deberá encender a los gobiernos de la leyenda de la leyenda.
09:42El gobierno de la leyenda puede solo agredir posibilidad, no tiene suficiente dinero que puede pagar en otro modo.
09:50Y eso es algo que le hace una estabilidad y un impacto en el gobierno de la leyenda de la
09:58leyenda de la leyenda de la leyenda de la leyenda de la leyenda.
10:14El gobierno de la leyenda de la leyenda de la leyenda de la leyenda de la leyenda de la leyenda
10:17de la leyenda de la leyenda de la leyenda de la leyenda de la leyenda de la leyenda de la
10:21leyenda de la leyenda de la leyenda de la leyenda de la leyenda de la leyenda de la leyenda de
10:23la leyenda de la leyenda de la leyenda de la leyenda de la leyenda de la leyenda de la leyenda
10:27de la leyenda de la leyenda de la leyenda de la leyenda de la leyenda.
10:33y se va a ir a la gente y a la gente
10:35solo hacia aquella que no tiene nunca
10:39y solo a la fuerza y la fuerza de suerte
10:44y la fuerza de suerte
10:46en el hermano primeros
10:4810 años después de la muerte en el srpístol
10:52cuando el rey Radoslava cambió su hermano Vladislav
10:56tenemos otra muerte en la muerte de la generación
10:59de los hermanos de Stefano Provençano
11:01cuando ahora Vladislava cambió su hermano Uroš
11:07Uroš es hijo de Stefanos mletački suprue
11:12Ane Dandolo
11:14y cuando llegue a la presión
11:17ya fue muy triste
11:19incluso por hoy
11:21en los hermanos de siglo y en los meros
11:23podía tener entre 20 y 25 años
11:28Tačan razlog smene Vladislava sa prestovala i dolaska njegov grata Uroša ne znamo i ne može se pozdano utvrditi na
11:36osnovu izvora koji su to bili ključni faktori.
11:39Dakle, Mongolsky provala s jedne strane, opet s druge strane Rasulu koja je nastala u Bugarsku između ostlog nakon smrti
11:48Jovana II Asena
11:49Jesu faktori koji su mogli doprinuti i nestabilnosti u Srbiji?
11:53Da li ta promena bila nasilna? To je već posebno pitanje.
11:56Dakle, postavljamo da jeste. Mi srećemo u jednom pismu kako Dubrovački knez se zaklinje srpskom kralju da kraljica Beloslava, znači
12:07žena bivšeg kralja Vladislava neće nanositi štete kralju Urošu i da neće ići protiv njega.
12:14Znači ona je, očigledno, pobegla, izbegla u Dubrovnik i postavlja se pitanje zašto uz nju nije Vladislav. Ovo je samo
12:21pretpostavka, može da bude da je u tom trenutku on možda od Uroša zarobljen.
12:26Možemo pretpostaviti da se odigla neka bitka ili borba između njih i da je deo vlastela eventualno pristupio mlađem bratu
12:34Urošu. On će svoj odnos svakako sa bratom brzo uskladiti i mi znamo kasnije da se Vladislav javi u svog
12:42brata da deluje politički.
12:44Dakle, on čak zadržava kraljevsku krunu i ima pravo da nosi taj naslov kralja, iako je naravno njegovo delovanje jednog
12:52nižnog nivoa ograničeno i da je potčinjen svom bratu Urošu.
12:56Kada dođe do crkveno spora između Dubrovnika i Bara, Dubrovčani se žale da im mnoge štete nanosi ne samo kralj
13:03Uroš, nego i njegov brat Vladislav. Znači oni su zajedno delovali.
13:07Dakle, imamo zanimljivu situaciju da je jedan brat svrgnuo drugog, starijeg, koji po tom nekakvom ustanovljenom redu nasledđivanja ima više
13:15prava na presto,
13:16a onda taj stariji pristaje da igra ulogu, da kažemo, pomoćnika u korist svog mlađeg brata.
13:26Tokom možemo pratiti najmanju ruku dve decenije Uroševe, prve dve decenije Uroševe vladaju.
13:39Kada je stupio na presto, kralj Uroš još uvek nije bio oženjen, a izbor ličnosti koja će postati nova srpska
13:47kraljica bio je svakako izraz novog odnosa snaga u regionu i novog smera državne politike.
13:53Jelena, Anđeo Kurtene, je bila kći Jovana Anđela, gospodara Srema.
13:59Inače je Jovan Anđeo bio sin vizantinskog cara Isaka II. Anđela, tako da je ona imala i vizantinsku krv u
14:05sebi i poticala iz porozice Kurtene, odakle je bio i latinski car Balduin II.
14:10U tom smislu rekli bismo da je taj brak s Elenom Anđelskom bio i posledica nekog savjeza koji je Uroš
14:18sklopio sa Latinskim carstvom i Ugarskim kraljestvom,
14:22kako bi osigurao sebi poziciju na Balkanu pred sve jačim nadirućim težnjama cara Jovana III. Vataca.
14:32U našoj javnosti uobičajeno je da suprugu kralja Uroša I nazivamo Jelenom Anđujskom.
14:43Taj naziv Anđujska koji je pridodat Jelen je u stvari posledica toga što su južno-italijanski Anđujci nazivali svojom rođakom,
14:53ali zapravo to srodstvo ne podrazumeva pripadnost bilo kakvoj Anđujskoj kući.
14:58Iz prostog razloga što u vreme kada se Jelena rodila nikakva Anđujska kuća nije ni postojala.
15:04Grofovi u Anžu su držali sve do početka XIII. veka engleski kraljevi, oni su bili grofovi Anžu.
15:12Onda su grofovi u Anžu osvojili francuski kraljevi.
15:15Jedno vreme, odnosno u vreme Jeleninog rođenja, nije postojala osoba koja bi se zvala grofom Anžua,
15:23niti neka porodica koja bi se zvala Anžujskom.
15:26Tek 40. godina XIII. veka francuski kralj Louis IX. je svom bratu Karlu,
15:33budućem kralju Sicilijanske kraljevine, dodelio titulu grof Anžua.
15:39Iz tog razloga dodavati ovoj srpskoj gladarki taj naziv Anžujska je pogrešno i u tom porodičnom i hronološkom smislu.
15:49Posebno pitanje predstavlja priča o kraljici Jeleni Anžuskoj.
15:55Mi znamo da je ona imala svoju teritoriju, da je ta teritorija bila prvozeta sa Trebinjem,
16:04da je ona imala jako dobre odnose sa katoličkom crkvom.
16:08Znamo za bliske veze koje je imala sa katoličkom vlastelom u Primorju.
16:14Znamo također za bliske veze koje je imala sa Dubrovnikom.
16:18One su posebno, recimo, naglašene bile još za života kralja Urošaka,
16:23da je ona čak imala jedan ugovor sa Dubrovnikom da će im javiti
16:28ukoliko se protiv njih nešto bude spremalo od strane srpskog kralja.
16:34Znamo da je imala, razume se, prisne odnose i sa velikim monasima na Sinaju, Raitu
16:45i da je ona bila jedna politička ličnost.
16:55Kralj Uroš trudio se da ojača snagu centralne vlasti i ulogu kralja.
17:00O tome svedoče i promene u njegovoj titulaturi, gde je nekadašnje nabrajanje
17:05tradicionalnih srpskih oblasti zamenjeno novom formulacijom,
17:10sve srpske zemlje i pomorske.
17:12Jedna od centralnih ideja vladarskog programa kralja Stefan Uroša I
17:19nesumljivo je bila ideja državne centralizacije.
17:23Valja imati na umu okolnosti u kojima je on preuzeo vlast,
17:28dakle prvo nemjerno, nemanjeno nasledđe u smislu za obilaženja prava
17:35primoginiture Kneze Vukana, sukob, građanski rat koji je bilo opravdanje,
17:42mešanje Ugarske u taj sukob, potom pokušaj Stefana Prvovenčanog
17:48da koncentriše nasledđe vlasi predajući ga Stefanu Radoslavu,
17:56zatim opet građanski rat u kojem Vladislav preuzima,
17:59preisto, dakle Uroš nasledđuje jednu političku situaciju u kojoj je bilo jasno
18:05da na više načina treba da obezbedi nasledđe sobstvene nasledne grane.
18:13Za vreme vladavine kralja Uroša nestaju one bočne grane dinastije Nemanjića
18:21koje su imale zapaženu samostalnu političku ulogu pre svega u primorskim krajevima
18:28srpske države u zeti, odnosno HUM.
18:33Kada govorimo to još uvek o vremenu i o Uroša, njegov dolaska na vlast,
18:38imamo još uvek potomke Miroslava, brata Stefana Nemanji,
18:42koji upravljaju u Zahumlju, koji imaju svoju vlastelu,
18:45dakle vidimo tog kde je za Andriju, dakle koji, naprimer,
18:49sklapa ugovore sa Dubrovčanima i u njima se kune zajedno sa svojom vlastelom.
18:54I po svoj prilici ta vlastela je bila samo njemu direktno počinjivama
18:58i ne imala nikakvu, da kažemo, direktnu vezu sa, naprimer,
19:02Radoslavom, Vladislavom Jurušan kao vladarem.
19:05I onda se tek u vreme Uroša dješava ta promjena da ti potomci
19:09pobočnih grana Nemanjiće, dakle, gube polako svoju snagu
19:14i da vladar, da tako kažemo, uspostavlja nešto direktniju vlast
19:19nad ostalim delovima države koji nisu bili, dakle, pod njegovom direktnom kontrolom.
19:25On je nesumljivo u tome i uspeo jer na kraju njegove vladavine
19:29kao jedina politički relevantna grana ostaje ona čiji pripadnici
19:35zauzimaju srpski presto.
19:39Sve to Uroš je vrlo sposobno izveo jednim programom državne centralizacije
19:46i kao kruna tog programa trebalo je da obezbedi nasledđe sobstvenog prestola.
19:57U ono vreme pojaviše se u srpskim zemljama Sasi iz roda Alemanskog
20:03narod iz planine koji čuvaše tajne rudara drevnih.
20:09Gospodar naš kralj Uroš dade im zemlju i pravdu
20:13a oni otvoriše gore i stene ove
20:17iz kojih potekoše reke zlata i srebra.
20:23Zastrašujući pohod Mongola na Ugarsku kraljevinu
20:26i velika razaranja predstavljala su i razlog da grupa iskusnih nemačkih rudara
20:31napusti opustošeni Erdelj i dosili se u državu srpskog kralja
20:36gde su pomogli zasnivanje privredne grane
20:39koja će postati osnov daljeg razvoja Srbije.
20:42Rudarinja je nesumnjivo bilo i pre nešto su se Sasi pojavili u srednjovekovnoj Srbi.
20:47Sloveni, Srbi, nesumnjivo donose sa sobom ta znanja i na balkansko polost.
20:54Dalje, oni na ovom prostoru dolaze u kontakt sa ostacima starog rudarstva i metalurgije
21:01koja je bila i tekako važna za rimsku državu.
21:04Jedna od najvažnijih aktivnosti.
21:06A balkanske provincije su bile poznate po bogatstvu svojih ruda.
21:11Ali zašto je bio važan dolazak Sasa?
21:13Sasi donose novi impus, novu organizaciju poslu.
21:18To je na kraju kreva rezultiralo,
21:20kako i znatno većim količinama rude koja je vađena,
21:24odnosno znatno većim prihodom za samog vladara,
21:27budući da je to bilo regalno pravo.
21:30Zbog toga su Sasi bili radoviđeni gosti.
21:34Zbog toga im je sakonski omogućena i nezavisnost poslovanja u okviru njihovih zajednica
21:42i rad na otvaranju novih rudišta.
21:47Sasi se po prvi put javljaju u Brzkovu, na severu današnje Crne Gore,
21:52okolini Mojkovca.
21:53To je prvo mesto na kome je zabeleženo njihovo prisustvo.
22:13Uz razvoj rudarstva vrlo brzo kreće i razvoj trgovine.
22:19To su stvari koje su direktno povezane.
22:22Kao što će pokazati, jer tako i dalje je razvoj rudarskih centara
22:26na tim mestima niču trgovi koji prerastaju u stalne Dubrovačke kolonije.
22:32Nisu bili Dubrovačani jedini poslovni ljudi koji su to poslovali.
22:36Bilo je i drugih poslovnih ljudi koji su dolazili iz Primorja.
22:41Naročito su recimo Kotorani u prvoj fazi bili prisutni,
22:44budući da se Kotori nalazio u sastavu srednjovekovne Srbije,
22:48pa su to bili ipak na neki način i domaći ljudi.
22:51Jer tako ubrzan razvoj može doneti samo bogatstvo u rudama,
22:56naravno srebro i zlatu, kojim je Srbija tako bila izuzetno bogata
23:02i ona prerasta u jedno od najznačajnijih ekonomskih sila,
23:07upravo zahvaljujući razvoju te delavosti.
23:30Njihov dolazak i uspon rudarstva podrazumevaju veliki preokret u ekonomskoj moći,
23:38i pre svega srpskih vladara.
23:40Kao jedan sasvim konkretan pokazatelj tog ekonomskog uspona i jačanja vladara,
23:47možemo da navedemo ambicioznu, spoljnu politiku,
23:53koju je vodio kralj Uroš tokom najvećeg dela svoje vladavine,
23:57koja se ogledala i u, možemo reći, agresivnom nastupu,
24:01u upotrebu oružane sile i prema Dubrovniku, i prema Ugarskoj,
24:06i prema Vizantiji u pojedinim trenucima,
24:09što nije bilo moguće bez veoma solidne ekonomske osnove,
24:15kojom je upravljao vladar lično, a ne kroz do tada postojeće mehanizme feudalne privrede.
24:23U zapadnoj Evropi počinje, baš u 13. veku, jako da se razvija rudarstvo,
24:31što u Vizantiji je ono što je nekad postojalo zamire.
24:35Mogli bismo na razne načine to objašnjavati,
24:38ali onda vidite zašto se Srbija ovoga vremena, u 13. veku,
24:43koliko god da je vezana za Vizantiju,
24:46i koliko god verski, kulturno, i koliko god pripadala vizantijskom svetu,
24:52dobije još jedan, da tako kažem, katolički element u svojoj sredini,
24:58osim onoga primorskog stanovništva,
25:02a to su rudari i trgovci koji sa zapada dolazu u Srbiju.
25:06Tako da ako govorimo o Vizantiji kao amalgamu
25:10rimskog pravnog poredka i državnog,
25:14a helenske kulture i pravoslavlja,
25:18o Srbiji srednjovekovno i možemo da govorimo
25:20u 13. veku naročito kao o amalgamu pravoslavlja,
25:28sobstvenih upravnih institucija
25:32i zapadnih elemenata u ustrojstvu države i društva.
25:39Za vreme Uroševe vladavine izvedene su velike reforme
25:43i nastale su velike promene u državnom i društvenom životu.
25:47Sem toga, kralj Uroš podigao je manastir Sopoćane,
25:52veličanstvenu zadužbinu koja pokazuje njegove ktitorske težnje
25:56i njegovu finansijsku moć.
25:57Kada se sagradaju Sopoćanske freske koje su blještale u zlatu,
26:03jer je pozdjena bila izvedena od zlatnih listića,
26:07koji su prema najnovim istraživanjama bili napravljeni od metarskih zlatnika
26:12i koji je izveo izuzetan umetnik epskog nedahnuća
26:18i školova na najboljim antičkim tradicijem,
26:21umetnik kakvog nema drugde u Evropi u to vreme,
26:26shvatimo ne samo to da je za nastavnjak takve umetnosti
26:31bilo potrebno izuzetno ekonomsko bogatstvo koje je Srbija,
26:35zahvaljujući rudnicima i drugoj privodnoj aktivnosti,
26:38dosezala, nego izuzetan kulturni nivo sredine
26:41koja je mogla da poželi i da prihvati takvu visoku umetnost.
26:47Svi ti umetnici, i oni studenički, pa i Žički,
26:51fresku pisac od koja je malo sačuvano,
26:54Mileševski, a nači toj Sopoćanski su izuzetni umetnici,
26:58spadaju u red najobrazovanijih i boljih umetnika svoga vremena.
27:04S tim što je ono što je u Sopoćanima ostvareno,
27:08a što je bilo mogućeno i osobenom arhitekturom,
27:11koja je širokim zidnim platnima doizvojila punu monumentalnost toga slikarstva,
27:17koja je taj domet umetnički podigla do najviših nivoa,
27:21kakvi prevazila za sve ono što se u Evropi stvarilo u to vreme.
27:27Kada reče o Sopoćanima, osim tog izuzetnog umetničkog nivoa toga slikarstva,
27:34ono nam je značajno, jer kroz sadrže tog slikarstva
27:39dolazimo u dodiri sa nekim idejama, veoma važnim za razumevanje ideologije Nemanjića.
27:46U Priprati je, na primer, uz sedem vasiljanskih sabora naslikan i jedan srpski lokalni sabor.
27:53Na taj način pokazano je i uključivanje srpskog naroda preko njegovih vladara
28:00i predstavnika crkve u sakralnu istoriju sveta.
28:31Hvala što pratite kanal.
28:49Hvala što pratite kanal.
29:04To se očitava i na onome što bi smo mogli nazvati sitnom umetnošću, primenjenom umetnošću.
29:10Dakle, i ta sitna umetnost pokazuje prožimanja,
29:15ali opet prožimanja koje nisu samo neka slepa oponašanja,
29:19vi su to prožimanja koje na ovom našem prostoru dovode do potpuno novih proizvoda.
29:25Do spajanja najboljeg sa istoka i sa zapada i proizvodnje nečega što bi bila osobena materialna kultura
29:34koja daje svoje najbolje rezultate.
29:36Kao što raški hramovi tako predstavljaju u nekom momentu najbolje građevine svog vremena.
29:42Dolazimo do formiranja osobenog stila koji će recimo već u 13. veku u Dubrovačkim knjigama poslovnjim
29:50biti zabeležen kao nakit koji se radi o modi srpskoj.
29:54Nakit izrađen po srpskom stilu.
29:58Što je opet svedočanstvo i o ekonomskom razvoju sredine, ali i o njenom kulturnom prosperitetu,
30:05o sredini koja može sada da diktira i ta kulturna strujanja,
30:09kao opet svedočanstvo, ali tako, upravo razvoja kvaliteta i visokih dostignuća sredine u kojoj taj nakit nastaje.
30:25Arhijepiskopi Dubrovački i Barski dugo se ne mogaše dogovoriti koji će od njih biti primas srpski,
30:31te se tužiše i sudiše u vekove.
30:35Sporen je ovo prekide gospodar Uroš, koji odluči da srpski primas ima stolovati u srpskoj zemlji.
30:43Dubrovčani zbog ovog uzeše omrazu na kralja srpskog
30:47i počeše mu raditi o glavi.
30:50Na teritoriji Uroševog kraljevstva delovale su dve rimokatoličke arhijepiskopije,
30:56Dubrovačka i Barska, a njihov sukob oko pitanje jurisdikcije
31:00trajao je s prekidima od polovine 11. veka.
31:04Crkveni spor Dubrovnika i Bara, kada je odpočeo, to je 1199. godina,
31:09kada je Barska episkopija uzignuta na rang arhijepiskopije.
31:14O čemu se zapravo radi? Dubrovačka arhijepiskopija smatra da su gradovi u Gornjoj Dalmaciji,
31:21tu pre svega mislim na Bar, Drivast, Svač, Ulcinj, da spadaju pod njenu duhovnu nadlažnost.
31:28Dok Barska episkopija, sada u rangu arhijepiskopije, želi da ima duhovnu vlast samostalno tim gradovima
31:34i upog toga naste spor između Dubrovnika i Bara.
31:38Teritorije Srpske države su se nalazile pod crkvenom jurisdikcijom nadbiskupa u Dubrovniku,
31:44grada koji se nalazio izvan Srpske države, što je automatski značilo da je i neki drugi politički činilac
31:51mimo Srpskih kraljeva zapravo mogao da utiče na stavove, politiku i uopšte delatnost
32:01katoličke crkve i katoličke crkvene organizacije u Srbiji.
32:16Kralju Rušiv odabrao stranu Barske crkve i štitio njena prava u tom sporu,
32:22to zato što je grad bar bio srpski grad i smatru je da samim štiti svoje stanovišta, svoje podanike koji
32:28ispovedaju
32:29rimski obrt. Tada izgovorna čuvena rečenica šta je papa, gospodin kralj Ruš je nama papa.
32:38VodPH.
32:39kaljOR beneficial mu mimo konac!
33:06¡Suscríbete al canal!
33:19¡Suscríbete al canal!
34:06¡Suscríbete al canal!
34:32¡Suscríbete al canal!
34:55¡Suscríbete al canal!
35:35¡Suscríbete al canal!
36:00¡Suscríbete al canal!
36:07¡Suscríbete al canal!
36:31¡Suscríbete al canal!
36:39¡Suscríbete al canal!
36:45¡Suscríbete al canal!
36:52¡Suscríbete al canal!
36:59¡Suscríbete al canal!
37:24¡Suscríbete al canal!
37:27¡Suscríbete al canal!
37:29¡Suscríbete al canal!
37:55¡Suscríbete al canal!
37:57¡Suscríbete al canal!
38:24¡Suscríbete al canal!
38:46¡Suscríbete al canal!
38:57¡Suscríbete al canal!
39:01¡Suscríbete al canal!
39:03¡Suscríbete al canal!
39:18¡Suscríbete al canal!
39:43¡Suscríbete al canal!
39:48en los problemas que la Ugoša se encontró por el Consejo de Dubrović y de los caros de Dubrović.
39:54La resolución era muy fácil de ser su Consejo de Ugo.
40:01El Consejo de Ugo, el Consejo de Ugo, el Consejo de Ugo.
40:04El Consejo de Ugo, el Consejo de Ugo, el Consejo de Ugo,
40:10fue enviado en el contexto de entrar en la relación con Belom IV.
40:17A veces, en historiografía, podemos no pensar en que Ugoš
40:22estaba en relación con la Ugo Kralja Beli IV,
40:26para los que no nos corresponde a la confianza.
40:29Y ese relación con la confianza, además,
40:32se encuentran en relación con los ejemplos de Ugoša,
40:37los ejemplos de Ugo, los ejemplos de Ugo,
40:41en la ubicación de los australes contra el Chefe.
40:43Nesumljivo je da izvori poput austrijskih hronika,
40:47poput nekih ugarskih izvora,
40:50svedoče da je Srbija uzela učešće, recimo,
40:53u borbi u Austriji i u Češkoj.
40:55Dakle, očigledno je da je srpske vojske tu bilo.
41:00Neko će možda postaviti pitanje po kom feudalnom principu,
41:05da li je to već vreme kada su se dve dinastije orodile,
41:09nije to baš sasvim izvesno,
41:11ali opet sa druge strane kada se posmatra,
41:14jasno je da su Srbiji uzeli ovde u učešće,
41:17opet se može postaviti pitanje da li tu možda ima uticaja kraljica Jelena,
41:22koja je takođe, kako stvari stoje, poticala delimično upravo i iz Ugarske.
41:28Da li možemo govoriti o vazalstvu, jako je teško reći,
41:31čak bih sasvim isključio, ili makar u velikoj meri isključio mogućnost klasičnog vazalstva,
41:38ali nekog savezništva koje je moglo da ima i neke dinastičke posledice,
41:43da li preko kraljice ili nekako drugačije.
41:45To je i dalje otvoreno pitanje.
41:47To je vjerovatno jedan pokušaj da su postavi neka ravnoteža.
41:52I tokom gotovo čitave uroševe vladavine,
41:54mi ćemo vidjeti to izvesno njegovo, dakle, laviranje.
41:58S jedne strane dobri odnosi sa Nikijskim, na primer, carstvom,
42:05a s druge strane ulazak u anti-Vizantijsku koaliciju.
42:08Dakle, uloš je neko za koga možemo reći da se prilagodi prilikama svog vremena.
42:21Staro carstvo beše rastučeno na delove.
42:24I svaki deo hoćaše da ovlada ostalima i obnovi negdašnju slavu Romejsku.
42:31Više od 50 leta ratovaše za grad Konstantinov,
42:34carevi Nikejski, Epirski i Latinski.
42:38Vetrovi ratnije okupiše mnoštvo naroda na polju Marsovom,
42:42i Helene, i Bugare, i Germane, i Ugare, pa i Fruze, i Mlečane, i Kumane, i Selđuki.
42:49I gospodar naš Stefan Uroš našao se u ovom metežu,
42:54sve gledajući kako da kroz tu oluju provede svoj brod srpski zdrav i čitav.
43:02Opstanak Rimo-Katoličkog Latinskog carstva ili obnova pravoslavnog Bizantijskog carstva
43:08bilo je pitanje koje će obeležiti prve godine Uroševe vlade.
43:12U vreme kada je Stefan Uroš I preuzimao vlast u Srbiji,
43:17takmaci za osvajanje Carigrada nije više ni Epir ni Bugarska,
43:23to postaje Nikijsko carstvo.
43:25Ne zaboravimo, nakon četvrstokrstaošu rata,
43:281924. godine Carigrad je pripao Latinima
43:31i od tada je tu centar Latinskog carstva.
43:34U vreme kralja Uroša Baldoin II je bio latinski car,
43:39ali on nije imao kapacitet da jednostavno održi carstvo
43:45onako kako je dobio svojih pretudnika.
43:47Ono se smanjivalo i malo te ne svelo samo na zidine Carigrada.
43:49Epilog uspešnog vojnog širenja Nikijskog carstva
43:52bio je da je sada postao južni sused Srpske kraljevine,
43:56a da je najseverniji grad u oblastim uganjecama Nikijskog carstva sada bilo Skopije.
44:03Srpske čete učestvuju u osvajanju Prilepa, Skoplja i Kičeva
44:07i ti gradovi ostaju jedno vreme u rukama Srba,
44:11što pokazuje da je kralj Uroš veoma aktivno učestvovao
44:15u planovima suzbijanja širenja Nikijskog carstva.
44:18Napredovanje Nikijskog carstva u evropskim oblastima
44:22bilo je vezano za vladevinu Jovana Vataca,
44:25a u to vreme je Srpski kralj ubrajan u njegove vojne saveznike,
44:30međutim u njegovu vernost se sumnjalo.
44:33Pisao je car u jednom svom pismu
44:36da je Srbijn silom pritisnuti da se povlači, da je čas naš,
44:40a čas i nije na našoj strani.
44:42Možemo razmišljati u tom smeru i kada je reč u bicikot Pelagonije,
44:46gde Srbija naglo menja svoj stav tamo od 1258.9.
44:50Ona od nekog koji je, ajde ne možemo reći, bio proepirski,
44:55ali nije bila na strani zajedno sa Ugarskom,
44:59odjednom ona postaje i Ugarski saveznik,
45:02a samim tim i saveznik svih oni koji su u bicikot Pelagonije
45:05bili na toj Nikijskoj strani.
45:07Pobeda trupa novog Nikijskog cara Mihajla Palaologa u odsudnoj bici u Pelagoniji,
45:13dvojskom njegovog glavnog konkurenta Epirskog despota i njegovih saveznika,
45:18ne samo da je obezbedila opstanak Nikijskog carstva u njegovim evropskim oblastima,
45:23već je i otvorila mogućnost da njegovo osvajanje Konstantinopolja
45:29i konačno uništenje Latinskog carstva.
45:31Epir nikada nije ostvario ono što je bitno za Vizantijsko carstvo,
45:39jedan harmoničan odnos između svetovne i duhovne vlasti,
45:44oličene u caru, rimskom caru, jeli teoretski, i vaselijanskom patriarhu.
45:54Epir nikada nije napravio patriarha i zato je verovatno on izgubio, ideološki izgubio u toj trci ko će obnovi Vizantiju.
46:06Vizantiju bi obnovila Nikija.
46:16Svanu dugo čekani dan, iza zvoniše zvona na zlatnom rogu.
46:21Onaj koga zvaše Mihajlo, od kolena paleologa, oslobodi zemlju Romejsku od Latina.
46:29Razgore se opet kandilo Svete Sofije i povrati narod Romejski, i grad i zakon.
46:37U 1261-u, nekako po različanju, i da je to izgubio kao mirak,
46:46Mikl Palaiologos, emperor Nicaeja, obnovila kontrol na stvari.
46:52Obnova pravoslavnog vizantijskog carstva 1261 godine, koju je izveo Mihajlo VIII paleolog,
47:01donela je, naravno, ogromne promene u političkom arealu,
47:05i u istočne Evropi, i u istočnog Mediterranu uopšte.
47:07Poslednji latinski sar Balduin drugi povrgao iz Sarigrade,
47:10pred gizantijskom vojskom i sa sobom, naravno, poneo i prava na carski tron.
47:17I ta pravas u budućnosti odigrala veliku ulogu i naravno,
47:21Mihajlo VIII paleolog je toga bio veoma dobro svestan.
47:26Zatimno, Konstantinopel je uvijek uvijek u uvijek u uvijek u uvijek u uvijek u uvijek u uvijek u uvijek.
47:37Zatimno, se koje je uvijek su knight-skog ste a punk of concentantinopel
47:39ovo je prijave i gorčno kvo vijek uko uvijek.
47:44Sprečavanje obnove latinskogadi stvari početkim godina s njegovje vlada,
47:48je mogu da izgledao nešto lakš Glenaga iba krasnije,
47:51jer je 1266 godine došlo do veliki promjene u už noj Italije,
47:57cuando el antiguo padre de papas, la dinastia de Holmstaufen,
48:03que le daba alegros-rimsos caravos, estisnudo de Juve de Italiano,
48:10así que el padre se convierte a su favorita,
48:13el hermano francesco, Luja Sveto, Karla, odnosno, Charla Anžuyskog.
48:20Y ahora es Mihajlo VIII paleóloga, que el padre de Karla Anžuyskog
48:24obtuvo un fuerte amigo que era un gran país,
48:28y a todo tenía una gran relación con el padre de Karla Anžuyskog,
48:31que era el padre de Karla Anžuyskog era prácticamente el padre de Japón de Europa.
48:37Son grandes cambios, por supuesto, y cuando se trata del положo de Srpskog Kraljevstva,
48:44que se había encontrado en los años después de Tatarca y Ugrasca,
48:52y a la nueva y la nueva y la nueva vizantinca que se vuelve a su su anciano prestonicu Constantinofgrad.
49:01Y a su la forma de prilike se fue a la primera Manuela Komina y Stefana Nemanje
49:08cuando se srpsca nalazó entre snažen Ugras y yo nunca más caro.
49:14Pero la gran diferencia es que ahora el kraj de Uroš y samamente ha tenido muy importantes recursos y ya
49:25está en una década de décisiones de la ciudad.
Comments