- 10 hours ago
Sveto Kraljevo 2026 - Epizoda 6 - Dokumentarna Igrana Serija
Category
🎥
Short filmTranscript
00:06Vlada Ručim Venama se preplitala krv velikog stratega i manipulatora Enrika Dandola
00:12i krv ratnika i monaha Stefana Nemanje, imaće pred sobom velike šanse i velike izazove,
00:19a njegov put ukrštaće se sa moćnim i ambicioznim vladarima velikog formata.
00:25Tokom duge vladavine, nad njim će sve vreme lepdeti pitanje.
00:30Da li je dovoljno vešt kapetan i da li će umjeti da pronađe put između Scila i Haribdi
00:36koje će neumorno vrebati brod njegovog kraljevstva?
00:39Da li je dovoljno vešt kapetanje?
00:43Da li je dovoljno vešt kapetanje?
00:48Da li je dovoljno vešt kapetanje?
00:53Da li je dovoljno vešt kapetanje?
01:28Vladar u čim venama se preplitala krv velikog stratega i manipulatora Enrika Dandola
01:34i krv ratnika i monaha Stefana Nemanje, imaće pred sobom velike šanse i velike izazove,
01:41a njegov put ukrštaće se sa moćnim i ambicioznim vladarima velikog formata.
01:47Tokom duge vladavine, nad njim će sve vreme lepdeti pitanje.
01:52Da li je dovoljno vešt kapetan?
01:54I da li će umjeti da pronađe put između Scila i Haribdi koje će neumorno vrebati brod njegovog kraljevstva?
02:50Hvala što pratite kanal.
03:12Zamislite kako prvi put ulazite u prostoriju u kojoj vlada potpuni mrak.
03:16I od mnoštva stvari koje se u njoj nalaze, samo su pojedine osvetljene gledunjavom svetlošću.
03:27Tako izgleda proučavanje istorije srednjeg meka.
03:31A zadatak istoričara jeste da tumačeći osvetljene fragmente prošlosti,
03:35sastavlja najverovatniju moguću verziju priče o tome šta se zapravo dešavalo.
04:24Hvala što pratite kanal.
04:27Iz dubina Gehene izađoše jata djavoljeg nakota ovog i prekriše svet kao kazna Božja.
04:35Belzebubovi sinovi mesto konja jahaše pse brze kao vetar
04:40i proždraše gradove i narode mnoge kao večeru.
04:45Kako dođoše, tako i nestadoše, ostavivši za sobom pustoš i smrt.
04:54Evropa je u svoju dugoj istoriji vidjela mnogo ratnički hordi,
04:59koje su u vojnim pohodima prodirale kroz vrata naroda.
05:03Ali su po ubojitosti, razaranjima i strahu koji su izazivali,
05:07Mongoli prevazišli sve svoje predvodnike.
05:11Nakon što su pod munjevitim udarima Mongolske zlatne horde,
05:15pale Ruske i Poljske knježevine,
05:17na red je aprila 1241. došla i moćna Ugarska.
05:22Mongoli, odnosno tatari su zapravo iz Poljske prešli u Ugarsku u 1241.
05:27Tu su u Ugarskoj napravili veliki uspeh,
05:31tako što su na reci Šajo potukli Ugarsku vojsku,
05:35a zatim su 25. decembra 1241. prešli Dunag i opustošili Budim.
05:42Tada je na vlasti Ugarskoj bio kralj Bela IV.
05:45Njega su Mongoli u jednoj bici aprila 1241 teško porazo
05:50i naneli težak udarac Ugarskoj.
05:52Bela je onda morao da se povači po tom Mongolskom najazdom
05:56i on je čak stigo sve do Jadranske obale.
05:59Pomenut ćemo samo toliko da je Ugarski kralj Bela IV.
06:03morao da se sklanja i da je pobegao sve do Trogira.
06:07Međutim, Trogir je tada bio kao malo ostrvce,
06:09bio je odvojen od kopna i Mongoli nisu mogli da ga napadnu
06:14i tako je on uspeo da se spase.
06:15Tu ih zatiče vest o smrti Veliko Kana
06:18i tu ih zatiče, jel tako, komanda
06:21koja kaže da je vreme za povratak nazad
06:23za borbu oko prestola.
06:25Deo tih trupa silazim iz Istočnoj Jadransku obalu
06:29skroz prolazeći koredu Dubrovnika, koredu Cinja, Kotora,
06:35to razli do Svača koji su opustošili i odakle se vraća nazad
06:39negdje u donje podonavlje.
06:41I to je otprilike bilo marta 1242. kada su oni krenuli ka Bosni i Srbiji,
06:48a odakle, već u aprilu 1242. su oni u Bugarskoj.
06:52Oni sakako jesu prošli Srbijom, ali nemamo podatke
06:56da su pustošenja bile te razmere, da je tako silovit napad bio
07:00kao što je bio na Ugarsku i Dalmaciju.
07:02Dakle, to je ostavilo veliki značaj za dešavanje
07:05Balkanskog poloostrova. Ugarska je za neko vreme
07:07bila izbačena iz tih dešavanja na Balkanu
07:11kao važan politički faktor, jer je njena država
07:15doživjela ogromna razarenja, veliko stradanje
07:17tog ratničkog plemićkog sloja.
07:20Bugarska je pak takođe tada doživela težak udara,
07:24od koga se isto dugo i postepeno oporavljala.
07:57A njih ne smagli sadaći gospodarstvenu političsku prijemstvenost.
08:02Kao što je Četvrti Krstaški rad 1204. godine i privremeni nestanak
08:06Vizantije, Srbiji otvorio priliku da postane samostalna i nezavisna
08:11kraljevina, a potom i da dobije i svoju samostalnu crkvu,
08:16odnosno nezavisnu autokefalnu arhijepiskopiju.
08:18Tako mongolsko prisustvo jeste bilo u određenom periodu izuzetno važno
08:23i ostavilo određene posljedice, ali isto tako treba imati na umu
08:27da je to dalo i određene političke koristi u ovom konkretnom slučaju
08:31za kralja Uroša I i za Srbiju.
08:39Od svog dolaska na vlast, Stefan Vladislav održavo je bliske veze sa
08:44Bugarskim carstvom. Snažan uticaj Bugarske, izazivao je nezadovoljstvo
08:49i jednog unutrašnjeg faktora koji je koristeći period političke
08:53nestabilnosti, postao odlučujući činilac u Srpskoj državi.
08:57Dok kraja 12. ili početka 13. veka, vlastela se formirala kao jedan
09:01vojnički ratnički sloj, čije prvenstvena obaveza bilo učešće
09:06u vojnim pohodima. Dakle, vladar se neophodno mora oslanjati na vlastelu
09:12jer prosto drugog načina nije imao da ratuje i da deluje s polja.
09:16Drugo, tad vladari nemaju dovoljno sredstava da bi možda
09:19najmili veće najamničke odrede kako bi se eventualno suprostavili
09:24vlasteli koja se pobuni. To je značajan faktor.
09:27U tom ranijem periodu, 13. veku, nemamo činovništvo,
09:31nego se vladar u upravljanju državom, u sprovođenju svojih funkcija
09:36mora oslanjati na pripadnike tog najvišeg sloja u državi.
09:42Vlastelu može samo nagraditi posedima, nema dovoljno novca
09:46kojem bi eventualno plaćao na drugi način njihove usluge
09:50i to je upravo nešto što pravi tu jednu nestabilnost
09:56i utice vladari u tome koliko uspeva da uspostavi dobre odnose
10:01sa vlastelom i uspe da uspostavi neku prevagu,
10:06dakle svojih nekih interesa.
10:07I treba reći da to naravno nije ništa neobiča
10:10da to vidimo i u drugim srednjovjekovim državama
10:12tog perioda, taj proces vlastele koja stiče sve veću moć.
10:18Zasviraše i jerihonske trube gospodaru našem i kralju Vladislavu
10:22kada nestade oslonca njegovog bugarskoga cara Jovana
10:27i rasklima se vlada njegova kao stolac bez noge
10:32i okrenu se vlastela i narod sav prema onom
10:37koji oslonca nemaše nigde da u sebi samom
10:41i koji snagom i mudrošću svojom
10:44nadvisi stariju braću prvorođenu.
10:48Nepunik deset godina nakon smene na Srpskom prestolu
10:52kada je kralja Radoslava smenio njegov brat Vladislav
10:56imamo još jednu smenu u generaciji sinova
11:00kralja Stefana Provenčanog kada sada Vladislava
11:03smenjuje njegov mlađi brat Uroš.
11:07Uroš je bio sin Stefanove mletačke supruge
11:12Ane Dandolo i u vreme kada je došao na presto već je bio
11:19zreo čak i po današnjima kamuli po srednjovekovnim merilima
11:24i mogao imati svakako preko 20, možda i nekih 25 godina.
11:28Pračan razlog smene Vladislava sa prestola i dolaska njegov grata Uroša
11:33ne znamo i ne može se pozdano utvrditi na osnovu izvora
11:37koji su to bili ključni faktori.
11:39Dakle, Monglovski provala s jedne strane, opet s druge strane
11:43Rasulu koja je nastala u Bugarsko između ostlog
11:46nakon smrti Jovana II. Asena
11:49jesu faktori koji su mogli doprinuti i nestabilnosti u Srbiji.
11:53Da li je ta promjena bila nasilna, to je već posebno pitanje.
11:56Predpostavljamo da jeste.
11:58Mi srećemo u jednom pismu kako Dubrovači knez se zaklinje
12:03srpskom kralju da kraljica Beloslava,
12:07znači žena bivšeg kralja Vladislava,
12:10neće nanositi štete kralju Urošu
12:13i da neće ići protiv njega.
12:14Znači ona je, očigledno, pobegla, izbegla u Dubrovnik
12:18i postaja se pitanje zašto uz nju nije Vladislav.
12:20Ovo je samo predpostavka, može da bude da je u tom trenutku
12:23on možda od Uroša zarobljen.
12:26Možemo predpostaviti da se odigrala neka bitka ili borba između njih
12:30i da je deo vlastela eventualno pristupio mlađim bratu Urošu.
12:34On će svoj odnos svakako sa bratom brzo uskladiti
12:39i mi znamo kasnije da se Vladislav javi u svog brata
12:43da deluje politički.
12:44Dakle, on čak zadržava kraljevsku krunu
12:47i ima pravo da nosi taj naslov kralja
12:49iako je naravno njegovo delovanje jednog nižih nivoa
12:53dakle ograničeno i da je potičinjen svom bratu Urošu.
12:56Kada dođe do crkveno spora između Dubrovnika i Bara
12:59Dubrovčani se žale da im mnoge štete nanosi
13:02ne samo kralj Uroš, nego i njegov brat Vladislav.
13:05Znači oni su zajedno delovali.
13:07Dakle, imamo zanimljivu situaciju da je jedan brat svrgnuo drugog starijeg
13:11koji po tom nekakvom ustanovljenom redu nasleđivanja
13:15ima više prava na presto, a onda taj stariji pristaje
13:18da igra ulogu, da kažemo, pomoćnika
13:22u korist svog mlađeg brata.
13:26Tokom možemo pratiti najmanju ruku dve decenije Uroševe,
13:31prve dve decenije Uroševe vladali.
13:39Kada je stupio na presto, kralj Uroš još uvek nije bio oženjen,
13:44a izbor ličnosti koja će postati nova srpska kraljica
13:47bio je svakako izraz novog odnosa snaga u regionu
13:51i novog smera državne politike.
13:53Jelena Andjeo Kourtine je bila kći Jovan Andjela, gospodara Srema.
13:59Inače je Jovan Andjeo bio sin vizantinskog cara Isaka II. Andjela,
14:03tako da je ona imala i vizantinsku krv u sebi i poticala iz porozice Kourtine,
14:08odakle je bio i latinski car Balduin II.
14:11U tom smislu rekli bismo da je taj brak s Jelenom Andžuljskom
14:15bio i posljedica nekog savjeza koji je Uroš sklopio sa latinskim carstvom
14:21i Ugrskim kraljestvom kako bi osiguro sebi pozicija na Balkanu
14:25pred sve jačim nadirućim težljama cara Jovana III. Vataca.
14:32U našoj javnosti uobičajeno je da suprugu kralja Uroša I nazivamo Jelenom Andžuljskom.
14:44Taj naziv Andžuljska koji je pridodat Jelen je u stvari posljedica toga
14:48što su južno-italijanski Andžuljci nazivali svojom rođakom,
14:53ali zapravo to srodstvo ne podrazumeva pripadnost bilo kakvoj Andžuljskoj kući.
14:58Iz prostog razloga što u vreme kada se Jelena rodila
15:01nikakva Andžuljska kuća nije ni postojala.
15:04Grofovi u Andžulj su držali sve do početka XIII. veka Engleski kraljevi.
15:10Oni su bili grofovi Andžulj.
15:12Onda su grofovi u Andžulj osvojili francuski kraljevi.
15:15Jedno vreme, odnosno u vreme Jeleninog rođenja,
15:19nije postojala osoba koja bi se zvala grofo Andžulja,
15:23niti neka porodica koja bi se zvala Andžuljskoj.
15:26Tek 40. godina XIII. veka francuski kralj Luj IX.
15:31je svom bratu Karlu, budućem kralju Sicilijanske kraljevine,
15:36dodelio titulu grof Andžulja.
15:39Iz tog razloga dodavati ovoj srpskoj gladarki
15:42taj naziv Andžuljska je, dakle, pogrešno i u tom
15:46porodičnom i hronološkom smislu.
15:49Posebno pitanje predstavlja priča o kraljici Jeleni Andžuljskoj.
15:55Mi znamo da je ona, dakle, imala svoju teritoriju,
16:00da je ta teritorija bila prvozeta sa Trebinjem,
16:04da je ona imala jako dobre odnose sa katoličkom crkvom.
16:08Znamo za bliske veze koje imala sa katoličkom vlastelom u Primorju.
16:14Znamo takođe za bliske veze koje imala sa Dubrovnikom.
16:18One su posebno, recimo, naglašene bile još za života kralja Urošaka,
16:23da je ona čak imala jedan ugovor sa Dubrovnikom
16:26da će im javiti ukoliko se protiv njih nešto bude spremalo
16:32od strane Srpskog kralja.
16:34Znamo da je imala, razume se, prisne odnose
16:39i sa velikim monasima na Sinaju, Raitu,
16:45i da je ona bila jedna politička ličnost.
16:55Kralj Uroš trudio se da ojača snagu centralne vlasti
16:59i ulogu kralja.
17:00O tome svedoče i promene u njegovoj titulaturi,
17:04gde je nekadašnje nabrajanje tradicionalnih srpskih oblasti
17:07zamenjeno novom formulacijom
17:10sve srpske zemlje i pomorske.
17:12Jedna od centralnih ideja vladarskog programa
17:17kralja Stefan Uroša I,
17:19nesumljivo je bila ideja državne centralizacije.
17:23Valja imati na umu okolnosti u kojima je on preuzio vlast.
17:29Dakle, prvo nemirno, nemanjeno nasledđe
17:33u smislu za obilaženja prava primogeniture
17:36knjeza Vukana,
17:38sukob, građanski rad koji je bilo opravdanje,
17:42mešanje Ugarske u taj sukob,
17:44potom pokušaj Stefana Prvovenčanog
17:48da koncentriše nasledđe vlasti
17:52predajući ga Stefanu Radoslavu,
17:56zatim opet građanski rad u kojem Vladislav preuzima preso.
18:00Dakle, Uroš nasledđuje jednu političku situaciju
18:04u kojoj je bilo jasno
18:05da na više načina treba da obezbedi
18:10nasledđe sopstvene nasledne grane.
18:12Za vreme vladavine kralja Uroša
18:16nestaju one bočne grane dinastije Nemanjića
18:21koje su imale zapaženu samostalnu političku ulogu
18:26pre svega u primorskim krajevima Srpske države
18:29u Zeti, odnosno HUM.
18:33Kada govorimo to još uvek o vremenu
18:36i o Uroša, njegov dolaska na vlast,
18:38imamo još uvek potomke Miroslava,
18:41brata Stefana Nemanji,
18:42koji upravljaju u Zahumlju,
18:44koji imaju svoju vlastelu.
18:45Dakle, vidimo tog kde je za Andriju,
18:48dakle, koji, na primjer, sklapa ugovore
18:50sa Dubrovčanima i u njima se kune
18:52zajedno sa svojom vlastelom.
18:54I po svoj prilici ta vlastela je bila
18:56samo njemu direktno počinjivama
18:58i ne imala nikakvu, da kažemo,
19:00direktnu vezu sa, na primjer,
19:02Radoslovom Vladislavom Irušen
19:04kao vladarem.
19:05I onda se tek u vreme Uroša
19:07dješava ta promjena
19:08da ti potomci pobočnih grana
19:10Nemanjiće, dakle,
19:12gube polako svoju snagu
19:14i da vladar, da tako kažemo,
19:16uspostavlja nešto direktniju vlast
19:19nad ostalim delovima države
19:21koji nisu bili, dakle,
19:22pod njegovom direktnom kontrolom.
19:25On je nesumljivo u tome i uspeo
19:27jer na kraju njegove vladavine
19:29kao jedina politički relevantna grana
19:33ostaje ona čiji pripadnici
19:35zauzimaju srpski presto.
19:39Sve to Uroši je vrlo sposobno izveo
19:44jednim programom državne centralizacije
19:46i kao kruna tog programa
19:48trebalo je da obezbedi
19:50nasledđe sobstvenog prestola.
19:58U ono vreme pojaviše se
20:00u srpskim zemljama Sasi
20:02iz roda Alemanskog
20:03narod iz planine
20:05koji čuvaše tajne rudara drevnih.
20:09Gospodar naš kralj Uroš
20:11dade im zemlju i pravdu
20:13a oni otvoriše gore
20:16i stene ove
20:17iz kojih potekoše
20:19reke zlata i srebra.
20:23Zastrašujući pohod Mongola
20:25na Ugarsku kraljevinu
20:26i velika razaranja
20:28predstavljala su i razlog
20:29da grupa iskusnih nemačkih rudara
20:32napusti opustošeni Erdelj
20:34i dosili se u državu
20:35srpskog kralja
20:36gde su pomogli zasnivanje
20:38privredne grane
20:39koja će postati osnov
20:41daljeg razvoja Srbije.
20:42Rudarinja je nesumnjivo
20:44bilo i pre nešto su se
20:46sasi pojavili u srednjoj veku
20:47nesumnjivo.
20:48Sloveni, Srbi
20:49nesumnjivo
20:50donose sa sobom
20:52ta znanja
20:52i na balkansko polost.
20:54Dalje, oni na ovom prostoru
20:56dolaze
20:57u kontakt sa ostacima
20:59starog rudarstva i metalurgije
21:01koja je bila i tekako
21:02važna za rimsku državu.
21:04Jedna od najvažnijih aktivnosti.
21:06A balkanske provincije su bile
21:07poznate po bogatstvu
21:09svojih ruda.
21:10Ali zašto je bio
21:12važan dolazak sasa?
21:13Sasi donose
21:14novi impuls,
21:16novu organizaciju poslu.
21:18To je
21:18na kraju kreva rezultiralo
21:20i znatno većim
21:22količinama rude
21:23koja je vađena,
21:24odnosno znatno većim
21:25prihodom za samog vladara
21:27budući da je
21:28to bilo
21:29regalno pravo.
21:30Zbog toga su sasi bili
21:33radoviđeni gosti.
21:34Zbog toga im je
21:35zakonski omogućena
21:37i nezavisnost
21:38poslovanje u okviru
21:40njihovih zajednica
21:42i rad
21:43na otvaranju
21:44novih
21:45rudišta.
21:47Sasi se po prvi put
21:48javljaju
21:49u Brzkovu
21:50na severu
21:51današnje Crne Gore
21:52okolini Mojkovca.
21:53To je prvo mesto
21:54na kome je zabeleženo
21:56njihovo prisustvo.
22:12Uz razvoj rudarstva
22:15vrlo brzo kreće
22:17i razvoj trgovine.
22:19To su stvari
22:19koje su direktno
22:21povezane.
22:22Kao še će pokazati
22:23jer tako i dalje
22:24razvoj rudarskih centara
22:26na tim mestima
22:27niču trgovi
22:28koji prerastaju
22:29u stalne
22:30Dubrovačke kolonije.
22:32Nisu bili Dubrovačani
22:33jedini
22:33poslovni ljudi
22:34koji su to poslovali.
22:36Bilo je
22:36i drugih
22:38poslovnih ljudi
22:39koji su dolazili
22:39iz Primorja.
22:40Naročito su recimo
22:42Kotorani u prvoj fazi
22:43bili prisutni
22:44budući da se Kotori
22:45nalazio u sastavu
22:47srednjovekovne Srbije
22:48pa su to bili
22:49ipak na neki način
22:50i domaći ljudi.
22:51Tako ubrzan razvoj
22:53može doneti
22:53samo bogatstvo
22:55u rudama
22:56naravno srebro
22:57i zlatu
22:57kojim je Srbija
22:59tako bila
23:00izuzetno bogata
23:02i ona prerasta
23:03u jednu od
23:03najznačajnih
23:05ekonomskih
23:06sila
23:07upravo zahvaljujući
23:08razvoju te delavosti.
23:30Njihov dolazak
23:32i uspon rudarstva
23:34podrazumevaju
23:35veliki preokret
23:36u ekonomskoj moći
23:38pre svega
23:38srpskih vladara.
23:40Kao jedan
23:42sasvim konkretan
23:43pokazatelj
23:44tog ekonomskog
23:45uspona
23:45i jačanja
23:46vladara
23:47možemo da
23:48navedemo
23:50ambicioznu
23:51spoljnu
23:52politiku
23:53koju je vodio
23:54kralj Uroš
23:55tokom najvećeg
23:56dela svoje vladavine
23:57koja se
23:57ogledala
23:58i u
23:59možemo reći
24:00agresivnom nastupu
24:01uz upotrebu
24:02oružane sile
24:03i prema Dubrovniku
24:04i prema Ugarskoj
24:06i prema Vizantiji
24:07u pojedinim trenucima
24:09što nije bilo moguće
24:10bez veoma solidne
24:13ekonomske osnove
24:14kojom je upravljao vladar
24:18lično, a ne kroz do tada
24:21postojeće mehanizme feudalne privrede.
24:23U Zapadnoj Evropi
24:25počinje
24:26baš u 13. veku
24:28jako da se razvija rudarstvo
24:31što u Vizantiji
24:32je ono što je nekad postojalo
24:34zamire.
24:35Mogli bismo na razne načine
24:37to objašnjavati
24:38ali onda vidite
24:40zašto se Srbija
24:41ovoga vremena
24:42u 13. veku
24:43koliko god da je vezana
24:45za Vizantiju
24:46i koliko god
24:47verski
24:48kulturno
24:49i koliko god
24:50pripadala
24:51Vizantijskom svetu
24:52dobije još jedan
24:54da tako kažem
24:56katolički element
24:57u svoje sredini
24:58osim onoga
25:00primorskog stanovništva
25:01a to su
25:02rudari i trgovci
25:04koji sa zapada
25:05dolazu u Srbiji.
25:07Tako da
25:07ako govorimo
25:08o Vizantiji
25:09kao amalgamu
25:11rimskog pravnog
25:12poredka
25:12i državnog
25:13helenske kulture
25:15i pravoslavlja
25:17o Srbiji
25:19i srednjevekovno
25:20i možemo da govorimo
25:21u 13. veku
25:22naročito
25:23kao o amalgamu
25:25pravoslavlja
25:27sopstvenih
25:28upravnih institucija
25:32i
25:32zapadnih
25:35elementa
25:36u ustrojstvu države
25:38i društva.
25:39Za vreme
25:40Uroševe vladavine
25:41izvedene su
25:42velike reforme
25:43i nastale su
25:44velike promene
25:45u državnom
25:46i društvenom životu.
25:47Sem toga
25:48kralj Uroš
25:49podigao je
25:50manastir Sopoćane
25:51veličanstvenu
25:52zadožbinu
25:53koja pokazuje
25:54njegove
25:55ktitorske težnje
25:56i njegovu
25:56finansijsku moć.
25:58Kada se
25:58sagradaju
25:59sopcijanske
26:00freske
26:01koje su
26:01blještale
26:02u zlatu
26:03jer je pozdjena
26:04bila izvedena
26:05od zlatnih
26:06listića
26:07koji su
26:08prema najnovim
26:08istraživanjama
26:09bili napravljeni
26:10od
26:11metrških
26:12zlatnika
26:12i
26:13koji je izveo
26:14izuzetan
26:15umetnik
26:16epskog
26:17nadahnuća
26:18i školova
26:19na antičkim
26:20najboljim
26:20antičkim
26:20tradicijem
26:21umetnik
26:21kakvog
26:22nema
26:23drugde u Evropi
26:25u to
26:25vreme
26:26shvatimo
26:27ne samo to
26:28da je
26:29za
26:30nastavnik takve
26:31umetnosti
26:31bilo potrebno
26:32izuzetno
26:32ekonomsko
26:33bogatstvo
26:34koje se
26:34Srbija
26:35zahvaljujući
26:35rudnicima
26:36i drugoj
26:36privrednoj
26:37aktivnosti
26:38dosezala
26:39nego
26:39izuzetan
26:40kulturni
26:41nivo
26:41sredine
26:41koja mogla
26:42da poželi
26:43i da prihati
26:44takvu
26:45visoku
26:45umetnost.
26:47Svi ti
26:47umetnici
26:48i oni
26:48studenički
26:49pa i žički
26:50prezku
26:52pisac
26:52od koja
26:53je malo
26:54sačuvano
26:54Mileševski
26:55a znači
26:56to je
26:56Sopoćanski
26:57su izuzetni
26:58umetnici
26:58spadaju
26:59u red
27:01najobrazovanijih
27:02i boljih
27:03umetnika
27:03svoga vremena.
27:05S tim
27:05što je ono
27:06što je
27:06u Sopoćanima
27:07ostvareno
27:08a što je
27:08bilo omogućeno
27:09i osobenom
27:10arhitekturom
27:11koja je
27:11širokim
27:12zidnim platnima
27:13dozvolila punu
27:14monumentalnost
27:15toga
27:15slikarstva
27:17koje je
27:18taj
27:18domomet
27:19umetnički
27:20viših nivoa
27:21kako je
27:22pravazilo
27:22za sve ono
27:23što se u
27:23Evropi stvarilo
27:24u to vreme.
27:27Kada reč
27:29o Sopoćanima
27:30osim
27:30tog izuzetnog
27:31umetničkog
27:32nivoa
27:33toga slikarstva
27:34ono nam je
27:35značajno
27:36jer
27:36kroz
27:37sadrže
27:38tog slikarstva
27:39dolazimo
27:40u dodiri
27:40sa nekim
27:41idejama
27:41veoma važnim
27:42za razumevanje
27:43ideologije
27:45Nemanjića.
27:46U Priprati
27:46je na primer
27:47uz
27:47Sjedan
27:48Vasiljanskih
27:49sabora
27:49naslikan
27:50i jedan
27:51srpski
27:52lokalni
27:52sabor.
27:53Na taj način
27:54pokazano je
27:55i uključivanje
27:56srpskog naroda
27:58preko
27:58njegovih
27:59vladara
28:00i predstavnika
28:01crkve
28:02u sakralnu
28:02istoriju sveta.
28:22Hvala na taj način.
28:34Hvala na taj način.
28:50Na sličan na taj način
28:52kao što
28:53monumentalna umetnost
28:56Nemanjićkog perioda
28:57oslikava te
28:58uplive
28:59i uticaje
29:00koji su
29:00u srpsku sredinu
29:02dolazili
29:02i sa istoka
29:03i sa zapada
29:04to se očitava
29:05i na onome
29:06što bi smo mogli
29:06nazvati
29:07sitnom umetnošću
29:33primenjenom umetnošću.
29:34Kultura
29:34koja daje svoje
29:35najbolje rezultate
29:36kao što
29:36raški hramovi
29:37tako predstavljaju
29:39u nekom momentu
29:39najbolje
29:40građevine
29:41svog vremena.
29:42Dolazimo do formiranja
29:43osobenog stila
29:45koji će recimo
29:46već u 13. veku
29:47u Dubrovačkim
29:48knjigama
29:49poslovnjim
29:50biti zabeležen
29:51kao nakid
29:52koji se radi
29:52o modi
29:54srpskoj.
29:55Nakid
29:55izrađen
29:56po srpskom stilu.
29:58Što je opet
29:58svedočanstvo
29:59i o ekonomskom
30:01razvoju sredine
30:02ali i o njenom
30:03kulturnom prosperitetu
30:05o sredini
30:06koja može
30:06sada da diktira
30:07i ta kulturna
30:08strujanja
30:09kao opet
30:10svedočanstvo
30:10ali tako
30:11upravo
30:12razvoja
30:13kvaliteta
30:14i
30:14visokih
30:16dostignuća
30:17sredine
30:17u kojoj
30:17taj nakid
30:18nastaje.
30:25Arhijepiskopi
30:26Dubrovački
30:27i Barski
30:27dugo se ne
30:28mogaše
30:28dogovoriti
30:29koji će
30:30od njih
30:30biti
30:30primas
30:31srpski.
30:31Te se tužiše
30:33i sudiše
30:33u vekove.
30:35Sporen je ovo
30:36prekide
30:36gospodar Uroš
30:37koji odluči
30:39da srpski primas
30:40ima stolovati
30:41u srpskoj zemlji.
30:43Dubrovčani
30:44zbog ovog
30:45uzješe
30:45omrazu
30:46na kralja
30:46srpskog
30:47i počeše
30:48mu raditi
30:48o glavi.
30:49Na teritoriji
30:51Uroševog
30:52kraljevstva
30:52delovale su
30:53dve
30:53rimokatoličke
30:54arhijepiskopije
30:55Dubrovačka
30:56i Barska
30:57a njihov sukob
30:58oko pitanje
30:59jurisdikcije
31:00trajao je
31:01s prekidima
31:01od polovine
31:0211. veka.
31:04Crkveni spor
31:04Dubrovnika i Bara
31:06kada je odpočeo
31:07to je 1199. godina
31:09kada je
31:10Barska episkopija
31:11uzignuta na rang
31:13arhijepiskopije.
31:14O čemu se zapravo radi?
31:16Dubrovačka arhijepiskopija
31:17smatra
31:18da su
31:19gradovi u Gornjoj Dalmaciji
31:21tu pre svega
31:21mislim na Bar
31:22Drivast
31:23Svač
31:24Ulcinj
31:25da spadaju pod njenu
31:26duhovnu nadležnost
31:27dok Barska episkopija
31:30sada u rangu
31:30arhijepiskopije
31:31želi da ima
31:32duhovnu vlast
31:33samostalno
31:34tim gradovima
31:35i obok toga
31:36nastaje spor
31:36između Dubrovnika
31:37i Bara.
31:38Teritorije Srpske države
31:39su se nalazile
31:40pod crkvenom
31:41jurisdikcijom
31:42nadbiskupa
31:43u Dubrovniku
31:44grada
31:44dakle
31:45koji se nalazio
31:46izvan Srpske države
31:47što je automatski
31:48značilo
31:49da je i neki
31:50drugi politički
31:51činilac
31:52mimo Srpskih kraljeva
31:53zapravo
31:54mogao da utiče
31:55na stavove
31:58politiku
31:59i uopšte
32:00delatnost
32:01katoličke crkve
32:02i katoličke crkvene
32:03organizacije u Srbiji.
32:17Kralj Uroši odabrao
32:18stranu
32:18oparske crkve
32:20i štitio
32:20njena prava
32:21u tom sporu
32:22zato što je
32:23grad barbio
32:23Srpski grad
32:24i smatruo
32:25da samim
32:26štiti
32:26svoje stanoništo
32:27svoje podanike
32:28koji
32:28ispovedaju
32:29rimski obrt.
32:31Tade izgovorna
32:31čuvena rečenica
32:32šta je
32:33papa
32:34gospodin
32:34Kralj Uroš
32:35je nama
32:36papa.
33:14Kralj Uroš
33:18taj sukob
33:20se odvijao
33:21on je
33:21vođen
33:22da kažemo
33:23pravnim sredstvima
33:24iznošeni su dokazi
33:26stari dokumenti
33:27ličujući
33:28i dokumente
33:29koji su
33:30predstavljani
33:31kao stari
33:32a zapravo su bili
33:33falsifikati
33:35međutim
33:35on je imao
33:36jednu svoju
33:36vrlo opitljivu
33:37političku
33:38pa čak i
33:38vojnu dimenziju
33:40u jednom trenutku
33:41Dubrovnik je
33:42s 1253. godine
33:44na pakuncu
33:45tog sukoba
33:46sklopio i
33:47savez
33:48sa
33:50ugarskim
33:51carem
33:52na pakuncu
33:55tog sukoba
33:55tog sukoba
34:56The situation in which Uroš was found after the government of Dubrovać, the Bulgarian car in 1954, was likely to
35:07be found in its close relations with the Bulgarian king.
35:10When you look at all the information on the Uroševovazalstvo for the Bulgarian king, you can see that such a
35:20relationship could be the highest meaning in the context of the event of the 254th and 255th grade.
35:29Tom победom Uroševa država dobila je svoju katoličku crkvenu organizaciju.
35:35Uroš je u više navrata ratovao sa Dubrovnikom i u Dubrovačkoj tradiciji kasnije istoriografije zapamćen kao veliki protivnik Dubrovnika, kao
35:46taj pesni ljutiti kralj iz unutrašnjosti koji napada grad.
35:52U tri navrata je ratovao protiv Dubrovnika, nijedan od tih ratova nije bio duži od godinu dana ili par godina.
36:02Izbio bi sukob zbog teritorijalnih sporova, ali onda bi se obe strane vrlo brzo sporazumele da se sukob izgladi, jer
36:10je mnogo veći interes bio da se trgovina nesmetano odvija.
36:38I kroz te sukobe zapravo Uroš postavio temelje za budućnost,
36:45odnose vladara iz dinastije Nemanjića sa Dubrovnikom, jer se kao posledica tog njegovog pritiska na Dubrovnik možemo da zaključimo da
36:55je uveden i taj čuveni smetodmitarski dohodak,
36:58odnosno jedna vrsta tributa, ako hoćemo današnjim rečkom da kažemo poreza koji su Dubrovčani svake godine na Mitrovdan dakle isplaćivali
37:07srpskim vladarima.
37:36Vrsta
37:42Karakteristično je da je pre Uroševe vladavine dominantni oblik ugovora dokumenta između Srbije i Dubrovnika bila uzajamna zakletva,
37:52znači oni se jedni drugima zaklinju kao veđusobno jednaki, ravnopravni, dok posle Uroša imamo oblik dokumenta kao vladarske milosti,
38:05koju srpski vladar daje Dubrovčanima i onim svojo milošću praktično daruje i garantuje određena prava na svojoj teritoriji.
38:26Kralj Radoslav i kralj Vladislav imali su vrlo jake spoljno-političke oslonce. Uroš, međutim, nije imao na koga da se
38:33osloni,
38:34sem na sebe, na sobstvene sposobnosti i urođene osobine. Njegova sudbina bila je od samog početka u njegovim rukama.
38:41Cijelo period 30. godina mi imamo Epir kao državu koja je tada bila suset od Srbije na jugu, koja je
38:48pretendovala da obnovi Vezantijsko carstvo.
38:51Zatim imamo Bugarsku u figuri jednog Jovana Asena II. koji također ima cilj da osvoji carigrad.
38:58A za sve to vreme Nikijsko carstvo pod Jovanom Vatacem nije bilo u svom zenitu.
39:03Teko od 1241. godine, odnosno već posle klokotnice, on uzima zamah preko Trakije, osvaja povardar i strumu i Srbija menja
39:13suseda na jugu.
39:14Do tog trenutka je bila Epirsko carstvo pa Bugarska država, a sada na jednom delu južne granice mi kao suseda
39:20dobijamo Nikijskog cara.
39:22Kad je reč o spoljne političkoj orijentaciji, teško je u dešavanju iz prvi godine vladavine kralja Uroša uočiti koliko je
39:32to imalo veze sa nekim događajima u njegovom okruženju.
39:37Naravno, brak sa Jelenom Andjeo će pokazati tu neku drugačiju orijentaciju i odnosu na Radoslova i Vladislava.
39:47U vrlo složenim prilikama u kojima se Ugošva država našla zbog saveza Dubrovačke opštine i Bugarskog cara,
39:55razrešenje je vrlo lako mogao biti zapravo njegov savez sa Ugarskim krajem.
40:02To razrešenje moralo se dogoditi u nekom složenjem političkom režmanu,
40:07dakle da je ta Ugarska pomoć bila poslata u kontekstu stupanja u vazalni odnos sa Belom Četvrtim.
40:17Često u historiografiji možemo ne ići na mišljenje da je Uroš bio u vazalnom odnosu prema Ugarsku kralji Beli Četvrtog,
40:26za koga ne nalazimo potvrde u izvorima, a taj vazalni odnos je dodatno možda među pristalicama.
40:33Te teze ojačava time da su Uroševe trupe uzele učešće na strani Ugarske vojske u biti za austrijsko nasledje protiv
40:43Češke kraljevine.
40:43Nesumljivo je da je izvori poput austrijskih hronika, poput nekih ugarskih izvora,
40:50svedoče da je Srbija uzela učešće recimo u borbi u Austriji i u Češkoj.
40:56Dakle, očigledno je da je srpske vojske tu bilo.
41:00Neko će možda postaviti pitanje po kom feudalnom principu,
41:05da li je to već vreme kada su se dve dinastije orodile,
41:09nije to baš sasvim izvesno, ali opet sa druge strane,
41:13kada se posmatra, jasno je da su Srbije uzeli ovde učešće.
41:17Opet se može postaviti pitanje da li tu možda ima uticaja kraljica Jelena,
41:22koja je takođe, kako stvari stoje, poticala delimično upravo i iz Ugarske.
41:28Da li možemo govoriti o vazalstvu, jako je teško reći.
41:32Čak bih sasvim isključio, ili makar u velikoj meri isključio,
41:36mogućnost klasičnog vazalstva, ali nekog savezništva,
41:40koje je moglo da ima i neke dinastičke poslovice, da li preko kraljice ili nekako drugačije.
41:45To je i dalje otvoreno pitanje.
41:47To je verovatno jedan pokušaj da se uspostavi, da tako kažemo, neka ravnoteža.
41:52I tokom gotovo čitave Uroševe vladavine, mi ćemo vidjeti to izvesno njegovo, dakle, laviranje.
41:59S jedne strane, dakle, dobri odnosi sa Nikijskim, na primer, carstvom,
42:05a s druge strane, ulazak u anti-Vizantijske koalicije.
42:08Dakle, Uroš je nekog za koga možemo reći da se trudio, da se prilagodi prilikama svog vremena.
42:21Staro carstvo beše rastočeno na delove.
42:25I svaki deo hoćaše da ovlada ostalima i obnovi negdašnju slavu Romejsku.
42:31Više od 50 leta ratovaše za grad Konstantinov, carevi Nikejski, Epirski i Latinski.
42:38Vetrovi ratnije okupiše mnoštvo naroda na polju Marsovom,
42:42i Helene, i Bugare, i Germane, i Ugare, pa i Fruze, i Mlečane, i Kumane, i Selđuke.
42:50I gospodar naš Stefan Uroš našao se u ovom metežu,
42:54sve gledajući kako da kroz tu oluju provede svoj brod srpski zdrav i čitav.
43:02Opstanak Rimo-Katoličkog Latinskog carstva ili obnova Pravoslavnog Bizantijskog carstva
43:08bilo je pitanje koje će obeležiti prve godine Uroševe vlade.
43:12U vreme kada je Stefan Uroš I preuzima vlast u Srbiji,
43:17takmaci za osvajanje Carigrada nisu više, nije više ni Epir, ni Bugarska.
43:23To postaje Nikesko carstvo.
43:25Ne zaboravimo, nakon 400 krstovog rata, 1904. godine,
43:29Carigrad je pripao Latinima i od tada je tu centar Latinskog carstva.
43:34U vreme kralja Uroša, Baldoin II je bio latinski car,
43:39ali on nije imao kapacitet da jednostavno održi carstvo onako kako je dobio svojih pretodnika.
43:47Ono se smanjivalo i malte ne svelo samo na zidine Carigrada.
43:49Epilog uspešnog vojnog širenja Nikijskog carstva je bio je da je sada ono postali južni susad Srpske kraljevine,
43:56a da je najseverniji grad u oblastim u granicama Nikijskog carstva sada bilo Skoplje.
44:03Srpske čete učestvuju u osvajanju Prilepa, Skoplja i Kičeva.
44:07I ti gradovi ostaju jedno vreme u rukama Srba,
44:11što pokazuje da je kralj Uroš veoma aktivno učestvovao u planovima suzbijanja širenja Nikijskog carstva.
44:18Napredovanje Nikijskog carstva u evropskim oblastima bilo je vezano za vladevinu Jovana Vataca,
44:25a u to vreme je Srpski kralj ubrajan u njegove vojne saveznike.
44:31Međutim, u njegovu vernost se sumnjalo.
44:33Pisao je car u jednom svom pismu da je Srbim silom pritisnuti da se povlači,
44:39da je čas naš, a čas i nije na našoj strani.
44:42Možemo razmišljati u tom smeru i kada je reč u bicikot Pelagonije,
44:46gde Srbija naglo menja svoj stav tamo od 1258.9.
44:51Ona od nekog koji je, ajde ne možemo reći, bio proepirski,
44:55ali nije bila na strani zajedno sa Ugarskom.
44:59Odjednom ona postaje i Ugarski saveznika, samim tim i saveznik svih oni koji su u bicikot Pelagonije bili na toj
45:06Nikijskoj strani.
45:07Pobeda trupa novog Nikijskog cara Mihajla Paleologa u odsudnoj bici u Pelagoniji,
45:13dvojskom njegovog glavnog konkurenta epirskog despota i njegovih saveznika,
45:18ne samo da je obezbedila obstanak Nikijskog carstva u njegovim evropskim oblastima,
45:24već je i otvorila mogućnost da njegovo osvajanje Konstantinopolja i konačno uništenje Latinskog carstva.
45:31Epir nikada nije ostvario ono što je bitno za Vizantijsko carstvo,
45:39jedan harmoničan odnos između svetovne i duhovne vlasti,
45:45oličene u caru, rimskom caru, jeli teoretski, i vaseljenskom patriarku.
45:54Epir nikada nije napravio patriarka i zato je verovatno on izgubio,
46:02ideološki izgubio u toj trci ko će da obnovi Vizantiju.
46:06Vizantiju bi obnovila Nikijja.
46:16Svanu dugo čekani dan, iza zvoniše zvona na zlatnom rogu.
46:22Onaj koga zvaše Mihajlo, od kolena paleologa, oslobodi zemlju Romejsku od Latina.
46:29Razgore se opet kandilo Svete Sofije i povrati narod Romejski.
46:34I grad, i zakon.
46:37U 1261.
46:40Onaj kako se povrati narod, kako se povrati kao mirako,
46:46Mikl Palaiologos, empera Nicaeja, povrati kontrol.
46:52Obnova pravoslavnog Vizantijskog carstva 1261. godine, koju je izveo Mihajlo VIII paleolog,
47:01donela je naravno ogromne promene u političkom arealu i u istočne Evropi i istočnog Mediteranu uopšte.
47:07Poslednji latinski car Balduin drugi povrgao iz Sarigrade i pred vizantijskom vojskom
47:13i sa sobom naravno poneo i prava na carski tron.
47:18I ta prava su u udučnosti odigrala veliku ulogu.
47:20I naravno Mihajlo VIII paleolog je toga bio veoma dobro svestan.
47:44Sprečavanje obnove latinskog carstva u početnim godinama njegove vlade
47:48je možda izgledao nešto lakši zadatak nego kasnije, jer je 1266. godine došlo do velike promjene u Južnoj Italiji,
47:57kada je stari neprijatelj papstva, dinastija Hoennštaufena,
48:03koja je davala nemačko-rimske careve, istisnuta iz Južne Italije,
48:09tako što je papa pozvao svog favorita, brata Franckog kraja, Luja Svetoga,
48:18Karla, odnosno Šarla Anžujskog.
48:20I sada je Mihajlo VIII paleolog u liku Karla Anžujskog dobio jednog moćnog neprijatelja,
48:26koji je vladao značajnom državom, a uz to sve imao i značajne veze,
48:30s obzirom da je jego urođeni brat bio praktično najugledniji vladar Zapadne Evrope toga vremena.
48:38Velike promjene su se naravno morale osetiti i kada je u pitanju položaj Srpskog kraljestva,
48:44koje se tih godina našlo između, među vremenu, ipak obnovljene posle tatarskih napada Ugarske
48:52i sada takođe obnovljenog i ojačalog Bizantinskog carstva,
48:56koje se vratilo u svoju staru prestunicu Konstantinov grad.
49:00I na taj način su prilike opet pomalo poslećale na ona vremena Manuela Komnina i Stefana Nemanje,
49:08kada se tadašnja Srpska država nalazila između snažne Ugarske i još uvijek jakog carstva.
49:15Međutim, razlika ogromna je bila u tome što je sada samodržavni kraj Uroš
49:20i sam imao veoma značajne privredne resurse i već za sobom neke decenije postojanog državnog napredka.
Comments