- 55 minutes ago
Category
📚
LearningTranscript
00:00Naše Sunce je verovatno zvezda treće generacije.
00:03Sa izuzetkom vodonika i helijuma, svaki atom na Suncu i zemlji bio je sintetisan u drugim zvezdama.
00:11Silicijum u stenama, kiseonik u vazduhu, ugljenik u našoj DNK, zlato u bankama, uranu, arsenalima,
00:19sve to sačinjeno hiljadama svetlosnih godina odavde i pre više milijardi godina.
00:25Naša planeta, naše društvo i mi sami sazdani smo od zvezdane građe.
00:40Nalazimo se u tunelu Laver, pećini koju je pro zemlju izgubila reka rastopinog stenja.
00:49Da bismo izvali mali opit, poneli smo Geigerov brojač i komad rude urana.
01:05Geigerov brojač osjetljiv je na čestice sa visokoenergetskim nabojem, protone, heliumova jezgra, gama zrake.
01:13Ako ga približimo rudu uranu, ritam njegovog otkucavanja dramatično se ubrza.
01:24Ovdje također imamo olovni kontejner.
01:28Ako u njegov stavim uranovu rudu i poklopim je, a znamo da olovo absorbuje zračenje, ritam otkucavanja izrazito se usporava.
01:39Ali ne prestaje sasvim.
01:43Šta predstavlja izvor ovog slabašnog otkucavanja?
01:47Ono je delimično izazvano radioaktivnošću iz zidova pećine.
01:52No to nije sve.
01:55Deo otkucavanja koji sada čujemo potiče od visokoenergetskih čestica koje prodiru kroz krov pećine.
02:03To što čujemo jesu kosmički zraci.
02:08Oni svaki sekunde prolaze kroz moje i vaše telje.
02:13No nisu osobito štetni.
02:15Kosmički zraci bombardovali su zemlje tokom svekoliko istorije života na našoj planeti.
02:20Pritom su izazvali neke mutacije i tako utjecali na život na zemlji.
02:27Kosmički zraci, poglavito protoni, prodiru kroz metre stena iznad mene.
02:34Da bi mogli da doklju do ovde moraju biti veoma energetski i odista oni se kreću gotovo brzinom svetlosti.
02:42Pomislite samo.
02:44Hiljadama svetlostnih godina odavde neka zvezda eksplodira.
02:51Stvorivši kosmičke zrake koji se potom milionima godina zavojito kreću kroz mlečni put.
02:57Sve dok, sasvim slučajno, jedan deo njih ne najde na zemlji, da bi zatim prodro u ovu pećinu i stigao
03:05do Geigerovog brojača i do nas.
03:09Evolucija života na zemlji delimično je obuhvatala mutacije izazvane smrću dalekih zvezda.
03:15Ovo nas u jednom veoma dubokom smislu povezuje sa kosmosom.
03:26Naši predsi su to dobro znali.
03:29Kretanja sunca, meseca i zvezda umeli su da iskoriste oni koji su bili vični toj veštini da predskazuju godišnja doba.
03:36I tako su drevni astronomi širom cveta pomno izučavali noćno nebo, pamteći i beležeći položaj spih vidljivih zvezda.
03:45Njima bi pojava svake nove zvezde bila značajna.
03:50Šta bi učinili u slučaju super nove zvezde sjajnije od svih ostalih na mezu?
04:06Četvrtog jula 1054. godine.
04:09Kineski astronomi zapazili su u sazvežđu Taurusa, Bika, nešto što su nazvali zvezda Go.
04:18Zvezda koja je nikada ranije nije bila vidjena na jednom je blesnula na nebu postavši sjajna gotovo kao puni mesec.
04:25Na drugom kraju svijeta, ovde na američkom jugozapadu, u to vreme je postojala jedna razvijena kultura sa bogatom astronomskom tradicijom.
04:34I oni su sigurno vidjeli tu novu zvezdu.
04:38Na osnovu ostataka vatre u kojoj je goreo drveni ugljaj, ustanovljeno je metodom datiranja sa ugljenikom 14, da su na
04:48ovom mestu ljudi živeli u 11. veku.
04:51Ti ljudi bili su Anasazi, predsvi današnjih Hoplija.
04:57Kako izgleda, jedan od njih nacrtao je na ovom ispustu koji je štitio od nevremena sniku jedne nove zvezde.
05:06Njen položaj blizu mesečovog srpa upravo odgovara ovome što vidimo ovdje.
05:10A oticak šake je možda umetnikov potis.
05:17Ova izuzetna zvezda danas se naziva Supernova Raka.
05:22Nova potiča od latinske reči gnov, a rak se tu javlja otkuda što su ostaci eksplozije podsjetili na njega, jednog
05:29astronoma, kada ih je osmotrio kroz teleskop stoletjima kasnije.
05:33Rak je zvezda koja je sam u sebe rasprsla.
05:37Eksplozija se mogla primetiti tri meseca i lako je bila vidljiva usred bjela dana, a noću se čak moglo čitati.
05:49Zavisite noć u kojoj je došlo do kolosalno zvezdane eksplozije.
06:07Pre hiljadu godina ljudi su zbunjeno i začuđeno posmatrali blistavu novu zvezdu, kvitrijući se šta je to.
06:17Mi smo prvo pokolenje koje uživa povlasticu da zna odgovore.
06:22Kroz teleskop smo videli šta se danas nalazi na isto mestu neba koje su zapazili drevni astronomi.
06:27Veliki blistavi oblak, ostatak zvezde koja se silovito razudila po međuzvetanom prostoru.
06:43Samo masivni crveni džinovi postaju supernova, ali svaka supernova bila je jednom crveni džin.
06:49U istoriji galaksije na stotine miliona crvenih džinova pretvorilo su supernova.
06:57Deo zvezde koji ne biva raznesan kolapsira pod dejstvom gravitacije, sve brže se okrećući poput klizačice na ledu koja pravi
07:06piruetu, skupivši ruke u stelo.
07:09Zvezda se pretvara u jedno masivno atomsko jezbro, postaje neutronska zvezda.
07:13Ona iz maglina raka napravi 30 krugova u sekundu, pritom emitoje impulsa svetlosti, a nama izgleda kao da je nevjerovatno
07:20pravilno trepće.
07:21Ovakve neutronske zvezde nazivaju se pulsari.
07:27Jedna kafena kašićica materije neutronske zvezde teži koliko i neka planina.
07:33Kada bih ovdje imao jedan njen komad i pustio ga da padne, teško naime da bih ga u tome mogao
07:39sprečiti,
07:40on bi naprosto prošao kroz celu zemlju, kao što nož prolazi kroz stopao maslac.
07:45Izgubio bi rupu kroz planetu izgivši sa druge strane, možda negdje u Kini.
07:52Ljudi bi tamo vjerovatno bezazljeno išli za svojim poslovima,
07:56kada bi na jednom iz tla u stutnjavu izronio mali grumen materije neutronske zvezde, a zatim ponovo stao da pada
08:03natrag.
08:04Ovo bi po svojoj prilici ozbiljno narušilo tamošnju spakodnevicu.
08:08Materija neutronske zvezde, koja bi natrag povukla zemljina sila teža, opet bi negdje izbila na površinu.
08:15I ovako bušenje rupa ponovilo bi se na stotine hiljada puta preno što bi trenje sa unutrašnjošću planete osvijetilo dalje
08:23kretanje.
08:25U času kada se gromada konačno primjeri u središtu zemlje, naša planeta bi komalo već ličila na švajcarski sil.
08:47Postoje mjesto u galaksiji gdje su neutronska zvezda i crveni džin povezani uzajanim gravitacijonim uticevim.
08:56Pipci građe crvenog džina obrazuju tu akrecioni disk oko tople neutronske zvezde.
09:16Svaka zvezda obitava u stanju napretosti između sile koja teži da je razudi i gravitacije koja teži da je sažme.
09:23Ako gravitacija odnese prevagu dolazi do zvezdanog ludila koja je čudesnije od svega iz zemlje čuda.
09:34Alice i njeno društvo osjećaju se manje više normalno pri zemljene sili teže koja se označava skraćenicom G.
09:41Šta bi bilo ako bi se gravitacija smanjila ili povećala?
09:46Pri nižoj gravitaciji stvari postoje lakše.
09:50Blizu 0T G i najmanja kretnja uslovila bi da naši prijatelji počnu da lebde i da se opreću u vadduhu.
09:56Nehurići čaja nalaze se posvuda, neobično.
10:00Ako sada silu teže vratimo na jednu G, počeće da pada čaj na kiša, a i naši prijatelji vratit će
10:06se natrag na zemlje.
10:07I ja sam bio na nekoliko ovakvih zabava.
10:13Pri većim silama teže od dve ili tri G, recimo, stvari uistinu otežaju.
10:19Svi se osjećaju nekako natovareno i opterećeno.
10:26Osim, zahvaljujući narošitoj povlastici češirskog mačka.
10:32No, poštedećemo ih daljih muka.
10:34Pri 1000 G drve će biva sljeskano.
10:39Pri 100 000 G stene se rasplskavaju pod vlastitom težinom.
10:44No, sve te sile teže ne utiču na snop svetlosti koji se postojano kreće pravolinijski.
10:50Ali pri milijardu G, čak i snop svetlosti osjeća dejstvo gravitacije i počinje da se povija.
10:56Sve neobičnije i neobičnije.
11:00Ovakvo mesto gdje je gravitacija toliko velika da čak i svetlost ne može da joj se otrgne naziva se crna
11:06rupa.
11:07To je zvezda na kojoj je čak i svetlost izaropljena.
11:11Crne rupe bile su teorijska konstrukcija o kojoj se razmišljalo od 1783.
11:17Ali u naše vreme došlo se do potvrde za nevidljivo.
11:20Ova sjajna zvezda ima masivnog nevidljivog pratilaca.
11:25Satelitskim osmatranjima ustanovljeno je da je taj pratilac snažan izvor rentgenskog zračenja koji je označen kao Labud X1.
11:34Rentgenski zraci ovdje su slični otvicima nevidljivog čoveka koji hoda po snegu.
11:45Smatra se da rentgenski zraci nastaju trenjem u akrecionom disku koji okružuje crnu rupu.
11:52Materije iz diska lagano nestaje u crnu rupe.
11:59Masivne crne rupe koje nastaju kolapsiranjem milijardu tunaca možda se nalaze u središtima drugih galaksija stvarajući neobične velike mlazeve zračenja
12:10koji otiču u svem.
12:16Pri dovoljno velikoj gustini zvezda se gasi i nestaje iz naše vaseljene.
12:21Ostavljajući za sobom samo gravitaciju.
12:24Iščezava kroz proces u prostor vremenskom kontinuumu koji je sama stvorila.
12:30Crna rupa je mesto gde se nekada nalazila zvezda.
12:34Ovdje imamo ravnu dvodimenzionalnu površinu koja je išpartana poput milimetarske harti.
12:42Samislimo da neku malu masu spustimo na ovu površinu ili posmatrajmo kako se površina izobličuje ili nabira u treću fizičku
12:51dimenziju.
12:58Gravitacija se može shvatiti kao zakrivljenost prostora.
13:04Ako se naša pokretna kugla približi stacionarnom izobličenju ona počinje da kruži oko njega kao što neka planeta orbitira oko
13:12Sunca.
13:12Prema ovom tumačenju koje potiče od Einsteina, gravitacija je samo nabor na tkanju prostora sa kojim se susreću tela.
13:20Masa iskrivljuje prostor u još jednu fizičku dimenziju.
13:27Što je veća lokalna masa, to je veća i lokalna gravitacija, a samim tim je izrazitlje izobličenja, odnosno nabor, odnosno
13:36iskrivljeneg prostora.
13:38Prema ovoj analogiji, crna rupa je svojevrsna jama bez dna.
13:45Šta bi bilo ako biste upali u nju?
13:47Ukoliko biste nekako preživeli nepojavno snažnu gravitaciju i zračenje, možda nije isključeno da biste nakon foniranje u crnu ruku izvronili
13:57u nekom drugom delu prostor vremena, na nekom drugom mestu u svemiru, odnosno u neko drugo vreme.
14:05Prema ovoj zamisli svemir je ispunjen mrežom crvotočina, sličnim onima u jabuci.
14:12Prema ovo niko što nije dokazano, po sredi je samo uzbudljiva pretpostavka.
14:16No, ako je ispravna, onda možda postoje gravitacijuni tuneli, svojevrsna međuzvezdana ili međugalaktička podreba železnica, koja bi vam omogućila da
14:24prevalite ovu razdaljenu za znakno manje vremena nego što je to uobičajeno.
14:28Jer je to zapravo pravi kosmički ekspres.
14:44Mi ne možemo da pravimo crne rupe, tehnologija nam je preslaba da bi se hvatala u koštak sa tako silnim
14:51količinama materija.
14:52Ali možda će jednoga dana biti moguće prevaliti nekoliko stotina hiljada svetlostnih godina do jedne crne jame kakva je Labud
15:00X1.
15:03Zaronili bi smo u nju da bi smo potom izronili u nekom nepojamno egzotičnom vremenu i mestu, pri čemu bi
15:09naša zdravorazumska predstava otvarnosti bila ozbiljno ugrožena.
15:14Možda je svemjer kum crvotočina tunela koji vode nekuda, možda druge civilizacije či su tehnologije nesravljivo razdijenije već danas koriste
15:23ove gravitationne eksprese.
15:28Čak je moguće da crne rupe predstavljaju dveri ka nekoj drugoj sasvim različitoj vaseljeni.
15:35Muzika
16:14Životi i smrti zvezde izgledaju neshvatljivo daleko u odnosu na ljudsko iskustvo.
16:20Ali mi smo ipak na najprisniji način povezani sa njihovim životnim ciklusima.
16:25Sama tvari s koje smo sazdani nastale je davno, daleko u crvenim džinovima.
16:32Zlat trave, kako je Walt Whitman rekao, plod je zvezdano glušija.
16:39Možda je stvaranje sunčevog sistema podstakla neka obližnja eksplozija supernova.
16:43Pošto se sunce upalilo, njegova ultraljubičasta svjetlost stala je da se sliva u našu atmosferu, a toplota mu je izazvala
16:52atmosferska pravnjenja.
16:54Ovi izvori energije bili su dovoljni da kresnu iskru života.
16:59Biljke žanju sunčevu svjetlost preparajući solarnu u hemijsku energiju.
17:04Mi i ostale životinje paraziti smo na leđima biljaka, te tako u krajnju liniji svi radimo na sunče pogon.
17:10Razvoj života omogućuju mutacije, a njih delimično izuzivaju prirodna radioaktivnost i kosmički zrace.
17:16Ovi pak nastaju pri spektakularnim skončanjima masivnih zvezda udaljenih mnogo hiljada svjetlostnih godina.
17:23Pomislite na sunčevu toplotu koju osjećate na podignutom licu nekog bedrog letnjeg dana.
17:31Njegova moć se može dokučiti na udaljenosti od 150 miliona kilometara.
17:36Šta bi smo onda tek iskusili na sunčevoj uzavreloj samo osvjetljavajućoj površini ili zaronjeni u srce nuklearnog ognja?
17:44No, sunce je samo obična, čak osrednja zvezda.
17:49Naši predsi bili su poklenici sunca i to s razlogom.
17:53Mudro je duboko poštovati sunce i zvezde jer mi smo njihova deca.
18:03Očevici smo životnog ciklusa zvezda.
18:06One se rađaju, sazrevaju, a onda umiru.
18:11Kako vreme protiče ima sve više belih patuljaka, neutronskih zvezda, crnih rupa.
18:18Sa prolazkom eona postaci zvezda se nagomilavaju.
18:22Ali međuzvezani prostor također postaje progresivno bogati teškim elementima
18:27i s kojih se stvaraju nova pokolenja zvezda i planeta, života i inteligencije.
18:33Zbivanje u jednoj zvezdi mogu da utiču na neki svet udaljen pola galaksije i milijardu godina u budućnost.
18:47Ogromni međuzvezdani oblaci gasa i prašine predstavljaju stelarna porodilišta.
18:53Tu najprej počinju neumitni gravitacioni kolapsi koji preovlađuju životima zvezda.
19:00Masivna sunca mogu proći kroz fazu crvenog džina za samo nekoliko miliona godina.
19:05Ona umiru mlada, uopšte ne napuštajući oblak u kome su rođena.
19:11Druga sunca, drugovečnija, otiskuju se iz porodilišta.
19:15Takva zvezda je i naše sunce, a ima ih još mnogo na nebu.
19:32Većina zvezda predstavlja članove dvostrukih i više strukih sistema i umereno proših svoje nuklearno privo oko milijardi godina.
19:42Galaksija je stara deset milijardi godina, što je dovoljno da se iznedri tek nekoliko pokolenja običnih zvezda.
19:55Tjela koje srećemo na putovanju kroz mlečni put, stupni su u životnom ciklu su zvezda.
20:03Neke od njih su sjajne i nove, dok su druge stare poput same galaksije.
20:21Mlečni put opasan je oreolom materijom, koji uključuje i globularna jata.
20:27Svako od njih sadrži i do milijon starih zvezda.
20:32U skredištu globularnih jata, kao i u jezdru galaksije, možda se nalaze masivne crne rupe koje odkucavaju i vrve, predmeti
20:41budućih iskraživanja.
21:02Mi se na zemlji čudimo i to s pravom svakodnevnom povratku našeg jednog sunca.
21:08Ali na planeti koja je kružio oko neke zvezde u jednom dalekom globularnom jatku, svi će nestravnjivo blistavi i dan.
21:15Tu ne idlazi samo jedno sunce, već čitava galaksija.
21:19Jutro je to u kome se rađa četiri stotine miliona sunaca, čitav mlečni put.
21:24Ogromno spiralno obličje sa kolapsirajućim gasnim oblacima, kondenzujućim planetnim sistemima, sjajnim super džinovima,
21:33postojanim sredovečnim zvezdama, crvenim džinovima, belim patuljcima, planetnima glinama, supernovama, neutronskim zvezdama, pulsarima, crnim rupama,
21:42a po svoji prilici i drugim egzotičnim objektima koje još nismo otkrije.
21:53Sa takvog jednog sveta, visoko povrti diska mlične, mlečnog puta, bilo bi izvesno, baš kao što sada počinje da biva
22:01izvesno na našem svetu,
22:03da su nas sazdali atomi i zvezde, da je našu tvar i naš oblik odredio kosmos čiji smo deo.
22:21Tekst preve o Zoran Živković, a čita o vam je Dejan Džurović.
22:49Zoran Živković
23:30Zoran Živković
23:51Svetović
23:52...
23:54...
23:54Njegov, da je tjegu, namo je tjegu, ča je tjegu.
23:57Stavno je, da je tjegu, namo je tjegu.
24:00Ča je taj spišno.
24:02Njiho če pjaest vajrĭ colu.
24:04Če je tjegu, če ti da je uče.
24:10Če uče. Če uči veliko.
24:11Če je uči.
24:12Če je učić, da je mi sluče.
24:13Sen bomoč je njihovići, da je sem veliko dobra.
24:15Vaj njihovića nam je pjevdjevno.
24:17Dježdjevno je učića, da je budešnje učeć.
24:45Hvala što pratite.
24:59Hvala što pratite.
25:21Hvala što pratite.
25:25Hvala što pratite.