- 5 hours ago
Sveto kraljevstvo (2026) - Epizoda 4 - Dokumentarna igrana serija
Sveto kraljevstvo je srpska televizijska serija koju je stvorio Marko Savić za RTS 1. Predstavlja dokumentarno-igranu seriju, dok je akcenat stavljen na uspon srpske srednjovekovne države..
Sveto kraljevstvo je srpska televizijska serija koju je stvorio Marko Savić za RTS 1. Predstavlja dokumentarno-igranu seriju, dok je akcenat stavljen na uspon srpske srednjovekovne države..
Category
🎥
Short filmTranscript
00:05U vreme kada su se papski legati iz Rima zaputili u Srbiju,
00:09noseći krunu za velikog župana Stefana,
00:12njegov brat, Jeromonah Sava, nalazio se na Svetoj gori.
00:16Odakle je krenuo na dvor vizantijskog cara Teodora Laskarisa,
00:20u maloazijskom gradu Nikeji.
00:22Ovo putovanje imalo je karakter posebne misije,
00:26neuporedive sa bilo kojom u prethodnoj i potonjnoj.
00:30istoriji Srba.
01:00Ovo putovanje imalo je karakter posebne misije,
01:07neuporedive sa bilo kojom u prethodnoj i potonjnoj i potonjnoj i potonjnoj i potonjnoj i potonjnoj i potonjnoj i potonjnoj
01:23i potonjnoj.
01:33Zamislite kako prvi put ulazite u prostoriju u kojoj vlada potpuni mrak.
01:37i od mnoštva stvari koje se u njoj nalaze,
01:40samo su pojedine osvetljene bledunjavom svetlošćom.
01:48Tako izgleda proučavanje istorija srednjeg veka.
01:52A zadatak istoričara jeste da tumačeći osvetljene fragmente prošlosti,
01:57sastavlja najverovatniju moguću verziju priče o tome šta se zapravo dešavalo.
02:49Sabor, 1196. godine na blagovesti
02:52ispred crkve presvetih apostola u Rasu,
02:58bio je koliko se danas može sagledati jedan spektakl
03:03bez presedana u dotadašnjoj srpskoj istoriji.
03:06Stefano Nemanje je prethodno u jednoj inaugurulnoj svečanosti,
03:10u jednom obredu, predao je svoj presto
03:13i posvetio svog srednjeg sina za naslednika svoje vlasti
03:18i potom tu svoju odluku objavio prisutnjima.
03:23U nastavku te svečanosti objavio jednu takođe,
03:28svakako za većinu prisutnih, potpuno neočekivanu odluku,
03:32koja je takođe imala presedana u dotadašnjoj srpskoj istoriji,
03:37odluku da se zajedno sa svojim suprugom
03:40povuče sa vlasti u monaški život,
03:45zapravo da se zamonaši,
03:46u monastiru Studenica,
03:48a da će se ona zamonašiti u ženskom monastiru Svete Bogrodice,
03:53takođe u oblasti rasa.
03:57Stefan Nemanja, u monaštvu nazvan Simeon,
04:00nije bio prvi monah u svojoj porodici.
04:03To je nekoliko godina pre njegovog zamonašenja
04:05postao najpre njegov najmlađi sin Rastko,
04:09u monaštvu nazvan Sava.
04:30Rođen je kao posljednje i najmlađe dete svojih roditelja,
04:34velikog župana Stefana Nemanje i njegove supruge Ane.
04:38Podatke o Savinom rođenju i mladosti
04:41donose njegove svetačke biografije, žitija,
04:44koje su napisali njegovi učenici,
04:47hilandarski monasi Dometijan i Teodosije.
04:51Godina njegovog rođenja 1175. ili 1176. godina.
04:57Sa 15 godina je od svog oca Nemanje
05:02dobio na upravu HUM u Zaleđu i Dubrovnika,
05:05gde je na vlasti nasledio svog strica Miroslava.
05:11Dakle, sa 15 godina se prima jedne svetovne dužnosti,
05:16ali već dve godine kasnije napušta svetovnu upravu
05:21i povlači se na svetu goru.
05:24Christian monastasism originated in Egypt
05:26and then spread to Palestine and other parts
05:29of the Mediterranean world in the 4th century.
05:33But after the Byzantine Empire
05:36lost its eastern provinces in the 7th century,
05:42monastasism refocused within the empire.
05:45Around that time, Mount Athos
05:47was actually one of several monastic centers
05:50in the Byzantine Empire itself.
05:52It was the only one, however, in Europe.
05:56Shortly before the year 1200,
05:58we have a very international place,
06:03Mount Athos.
06:04We have probably hundreds or even thousands
06:07of monks living there.
06:09That's situation we find shortly
06:11before the coming of St. Zava to Athos.
06:14Taj odlazak Rastkov na Svetu Goru
06:19u stvari praktično beg,
06:22jer je mimo znanja roditelja napustio hum.
06:31Kada su ušli u Svetu Goru,
06:33razpitivahu se onom, koga su tražili.
06:46A neki im rekuše,
06:49takav koga tražite u Ruski je manastirotišao.
06:57a oni čuvši ovo brzo potiraše putem.
07:00Aspetu Goru
07:02I
07:02I
07:17Hvala što pratite kanal.
08:01Hvala što pratite kanal.
08:19Hvala što pratite kanal.
08:46Hvala što pratite kanal.
09:23Hvala što pratite kanal.
09:26Hvala što pratite kanal.
09:40Hvala što pratite kanal.
10:07Hvala što pratite kanal.
10:12Pre svega činjenica da se država sve srpske i pomorske zemlje nalazila između Bizantijskog carstva i Ugarske, kao i na
10:20činjenicu da je te 1198. godine proglašen novi krstaški rat, četvrti poredu, i da je svakako u interesu carstva bilo
10:32da jednu lozu pravostavnih vladara što više veže za to najznačajnije duhovno središte.
10:42Otac i sin prelaze iz vatopeda u Hilandar, gde započinju veliku obnovu tog manastira, prvobitno grčkog, koji je razoren od
10:53pirata bio.
10:54Umeđu vremenu, vrlo brzo osposobljavaju taj manastir. Pratnja koja je došla sa Simeonom iz Studenice iz Srbije, čini osnovno jezgro
11:05tog prvobitnog srpskog svetogorskog bratstva, koje je brojalo nekih petnaestak ljudi.
11:13Manastir Hilandar postao je i ostao trajna duhovna luka Srba i istinito pribežište njihovog otačastva, kako su govorili savremenici.
11:23Pusta mesta, udaljena od glavnih puteva i zemaljskog meteža, od uvek su privlačili monahe, pa je tako u Vizantijskom carstvu
11:36postojalo više svetih gora.
11:38Poput Sinajske, sve te gore na kojoj monaški život traje bez prekida, evo već hiljadu i po godina. Poznate su
11:48i druge gore, poput Avksentijeve gore blizu Halkidona.
11:52Svakako najveća i najznamenitija gora u Vizantijskom svetu je bio Vitinijski olimp, koji je poređenja radi u vreme svog najvećeg
12:03procvata u 9. i 10. veku brojao oko 50 manastira.
12:10Danas na Svetoj gori, podsjećem, postoji 20.
12:13Sveta gora Atonska kao mesto prepisivačke delatnosti i sam hilandar sa svojim kelijama je izvršio veliki uticaj na Raške zemlje,
12:27na Srpske zemlje.
12:29Dovoljno je reći da je veliki broj hilandarskih monaha i igumana kasnije došao na čelo Srpske crkve.
12:38Tako da su ti odnosi, uzajamni odnosi između Srpskih zemalja i hilandara bili vrlo živi tokom celokupne istorije pa i
12:51danas.
12:52Poslednje mesece svog života Simeon Nemanja proveo je kao podvižnik, monah u velikoj schimi, posebno strogom režimu monaškog života.
13:03I tako prispe vreme prepodobno me ocu Simeonu da pređe na blaženi i beskonačni život.
13:10A sveti prepodobni otac Simeon otpevaše neučutnu pesmu, rekavši sa klicanjem, sve što diše neka hvali gospoda.
13:21I duh svoj sveti predade mnogo željenome gospodu svome i sa mirom otite od nas.
13:27Kada je reč o poslednjim danima Nemanjinim, on je kao sveti čovek, već prosvetljen, predosetio svoju smrt.
13:42Njegov odlazak sa ovog sveta poznatan je na osnovu sačuvanih opisa.
13:48On je tražio da se položi na rogozinu, da mu se stavi kamen pod glavu i tražio je tu ikonu
13:56bogorodice jer se zavetovo da pred njom duh ispusti.
14:01Utvrđivanje kulta svetog Simeona utemeljuje uzor vladarske svetosti u Srba.
14:09Njegova smrt u Hilandaru je uzor monaške smrti prema svim obrasima opisivanja monaške smrti sa kamenom pod glavom itd.
14:21Izvori dalje kažu da se on posle određenog broja godina objavio.
14:28Ono što je zatim usledilo je apsolutno bitan tog događaja i sa političke tačke gledišta, ali i sa stanovišta kultne
14:38prakse.
14:38Jer prenos Nemanjin iz Hilandara u studenicu položuje osnove onoga što se zove srpska vladarska translacija koja je čini jezgro
14:52i bitnu etapu u stvaranju kulta svetitelja.
14:55U ovom slučaju svetog rhodonačelnika dinastije.
15:05O ljubazni brate naš Savo, poslušaj moljanje moje koje ti šaljem iz dubine srca moga.
15:13Učini sa nama milost i požurivši se dođi i donesi dobromirisne mošti prepodobnoga oca našega,
15:20da se otačastvo naše prosvijeti donošenjem njegovih svetih moštiju i tvojim dolaskom.
15:27U Hilandaru i na Svetoj gori pažljivo su pratili oblake koji su se nadvijali nad carstvo i vizantijski svet uopšte.
15:36U Savinom otačastvu izbio je razoran dinastički sukob koji je u jednom trenutku doveo u pitanje opstanak srpske države.
15:45Nedugo posle zistivanja srpskog Hilandara priliki su se značajno promenile u samom carstvu i uopšte u jevoistočnoj Evropi.
15:54Već 1202. godine je bugarski car Kalojan ušao u pregovor s rimskim papom u Uniji.
16:03Kada je bugarski car zauzeo Ohrid, otvorilo se pitanje kako će uopšte u narednom periodu biti uređen crkveni život u
16:12Srbiji,
16:13s obzirom da nove episkope u području Ohridske arhiviskopije više nije imao koda ruku považe.
16:20Osnovna je latinska patrijaršija i kroz politiku inočentija trećeg otvarila se naravno mogućnost da sve pravoslavne mitropolije i episkopije u
16:31području nekadašnje konstantinopolske patrijaršije
16:34uđu u području rimske jurisdikcije, to se od mitropolita i episkopa tražilo.
16:40U 1206. godine u Solunu je i dalje postojala pravoslavna mitropolija, sagledavajući mogućnost da na teritoriji srpskog otvarčastva bude uvedena
16:52rimokatolička jurisdikcija,
16:54Sveti Savi u Solunu u Katalinoj crkvi Svete Sofije negde u leto 1206. godine je proizveden za Arhimandrit.
17:01U savremenoj nauci postoji pretpostavka da je Sava praktično osnovao neku vrstu konfederacije srpskih manastira.
17:10Tako je, pretpostavlja se, Sava preko titule Arhimandrita objedinio u stvari sve zadužbine svoga oca i to je na neki
17:18način bio zametak, da kažemo, buduće srpske samostalne crkve.
17:23Sve se to dogodilo koji mesec pre nego što je Sveta Gora stavljena pod teoretsku jurisdikciju inočentija trećeg.
17:32Dakle, nekako u poslednji čas je Arhimandrit Sava zajedno sa moštima Svetog Simeona preduzeo to putovanje sa Iskilandara u srpsko
17:43otvarčastvo
17:44i sobom doneo i blagost u Svete Gori i makar priviromeno odklonio dilemu u kome bi u pogledu crkvene jurisdikcije
17:52moglo da pripadne srpsko otvarčastvo,
17:55odnosno pogotovo njegove pravoslavne episkopije.
18:04Mošti Svetog Simeona su dočekane sa najvećom pompom, preuzela su ih braća, već izmirena,
18:14i onda su oni toržestveno i sa najvećim počastima donete u studenicu.
18:20Nemanjine mošti, našavši se u bogorodičinoj crkvi u studenici na spremljenom mjestu, počele su da mirotoče
18:30i to je bio taj pravi trenutak u stvari kada se pokazala jedna važna, ključna tačka njegove svetosti.
18:40I time je studenica dobila svoje ono sakralno jezgro.
18:45Dobila je sveto telo svog osnivača, rodonačelnika dinastije.
18:53Ta pojava davanja sakralne aure kraljevstvu nije samo srpska svecifičnost.
19:01U velikim manastirskim sredinama, poput Sandenija, poput Kenterberija, poput Studenice ili Hilandara,
19:08rađa se jedna ideja koja okvire ideje kraljevstva, smešta u jednu širu perspektivu upravo na taj način što je daje
19:18religiozno utemeljenje.
19:20Tela bih također da kažem da se proglašenje Simeona ne manje za svetog.
19:25Dešava nizu proglašenja vladara za svete.
19:30Reč je u tokom 12. veka od Heinricha drugog, Edvarda Ispovednika, Knuta Velikog, Sigisberta, Karla Velikog u 1165.
19:40Dakle, svuda na zapadu niču te ideje da je potrebno da se dinastički principi osveštaju.
19:51Važan čin uz postavljanje Nemanjanog kulta bio je, odnosno Simeonovo kulta, bio je prenos moštri.
20:10Dolazak Svetog Save u studenicu sa očevim moštima, veliki događaj za našu kulturu sa mnogo aspekata.
20:18Pre svega što se tiče istorije naše pismenosti, to je podstaklo preobražaj u našoj pisanoj kulturi.
20:25Mi zapravo u studenici prvi put vidimo na freskama natpise na srpsko-slovenskom jeziku.
20:32Kako je to moguće? Pa zapravo na osnovu ktitorskog prava, Nemanja i njegovi nasljednici, što uključuje i Savu.
20:39Dakle, imali su pravo određivanja kojim će se jezikom zapravo i služiti u samoj njihovoj zadužbini i kojim jezikom će
20:49biti ispisani svi tekstovi.
20:50Sava je, dakle, dolaskom u Srbiju postepeno preobrazio zatečenu pismenost, jer do tog vremena kod nas je glagoljica, recimo, dominirala
21:00na liturgin.
21:01I najverovatnije je zapravo spontano došlo do smene glagoljice čirilicom. Kako?
21:06Pa Sava je doneo u stvari novi komplet liturgijskih knjiga sa Svete Gore Atonske i taj novi komplet je bio
21:12svakako čirilički.
21:13Zapravo u našoj crkvenoj pismenosti tokom 13. veka je završena smena glagoljice čirilicom, najverovatnije, dakle, zahvaljujući ulozi Svetog Sare.
21:23Ne treba da zaboravimo da je i u skulturi studenica, dakle, za vreme Svetog Simeona, bogorodica koja je patron hrama,
21:32obeležena kao majka Božija na srpskom jeziku.
21:35Što znači da je već Sveti Simeon i takako brinuo o tome da srpski jezik se približi tom crkvenom liturgijskom
21:43životu.
21:44Sve to pokazuje težnju da se čitava umetnost i čita kultura, čitava kultura se obraze potrebama naroda, a kasnije da
21:52se stvori i osnova za stvaranje autokefalne narodne crkve u kojoj će bogosluženje biti na slovenskom, to je na srpskom
22:02jeziku.
22:03U tom periodu srpsko-slovenski jezik doživljava pravi procvat i mi imamo veliki broj originalnih književnika koji su stvarali na
22:14originalne tekstove na srpsko-slovenskom jeziku.
22:18A ono što našu kulturu izdvaja u odnosu na druge slovenske kulture tog vremena jeste naročito žitina književnost, hagiografije naših
22:28svetih i formirali su se naročiti zbornici u kojima su se nalazila takva žitija.
22:34Crkva se dakle sada starala, preuzela zvaničnu brigu o srpskom književnom jeziku za razliku od prethodnih epohast.
22:41Treba recimo pomenuti ceo taj ciklus koji se formira oko svetoga Save, zapravo sam sveti Sava je tvorac čitavog niza
22:49ili možemo reći na njegov posticaj su nastala neka dela.
22:53Njegov boravak u Srbiji je obeležen i podizanjem jedne nove, kasnije će se ispostaviti značajne crkvene građevine, u pitanju je
23:07zadužbina njegovog srednjeg brata, vladara srpskog velikog župana Stefana,
23:13a to je manastir Žiča koja će u narednom periodu postati katedralna crkva, odnosno sedište novoosnovane srpske arhijepiskopije.
23:30Spatstva crkva u Žiči predstavlja odraz jedne nove faze u istoriji srpske države i srpske crkve.
23:40Njena gradnja započeta je negde ubrzo, posle 1207. posle povratka Svetog Save sa Svete Gore, ali je završena u vremenima
23:48kada je srpska država već bila kraljevina,
23:51a srpska crkva imala rang autokefalne arhijepiskopije.
23:57Svorn je tako jedan osoben plan hrama koji je u sve one vrednosti kojima studenica iz ove novine postao obrazac
24:05koji je programski čuvan i razvijan kroz šito 13. vek,
24:10pa ga onda srećemo zastupljenog i u potuljim crkvama kakve su Milešova, Pecka Patrijaše,
24:16to je Crkva Svetih Apostola, Morača, Sopoćani, Gotičkih grada, Carilje itd.
24:22Kada je reč o tim paraklisima, treba zapaziti da su oni posvećeni Svetome Savi osvećenom,
24:31zaštitniku prvog srpskog arhijepiskopa i Svetom Stefanu prvom učeniku, zaštitniku imenjaku prvog srpskog kralja.
24:40Tu već vidimo jednu dinastičku notu, ali vidimo jednu težnju uspostavljanja i isticanja odnosa države i crkve kraljevine i arhijepiskopije.
24:49I upravo su Sveti Sava i Stefan Prvom venčani veoma zaslužni sa izgradnje onog ideološkog programa Nemanjića.
24:59Uspeli su da stvore ideologiju, zapravo idejnu vertikalu,
25:05oko koje je bilo moguće kreativno sabrati različite civilizacijske postulate
25:13i staviti ih u funkciju potreba srpske srednjovekovne države i srpske srednjovekovne crkve.
25:20Izgradnja Žičkog hrama je delo zajedničko Savino i Stefanovo.
25:27Tu se utemeljuje Sveto kraljovstvo upravo u Žiči.
25:30Upravo u Žiču je položeno prvi put Stefanovo telo kao budućeg Svetog kralja.
25:38I ta domaća relikvija pridružila se onom suptilno zamišljenom relikvijnom programu Žiče
25:46koji je Sava osmislio, donevši se istoka sve one relikvije koje je doneo,
25:52gde je napravio na neki način izlog Svete istorije
25:55i gde je Srbe i Srpsku krunitbenu crkvu priložio toj Svetoj istoriji.
26:06Taj program koji je imao za cilj da napravi jedno simbolično,
26:14pobožno, spiritualno hodočašće u Svetu zemlju
26:18i još korak dalje da te elemente Svete zemlje rekonstruiše
26:26na posvećenom tlu srpskih zemalja.
26:30To je dakle značilo da se srpski vladari krunišu okruženi
26:36hrišćanskim svetinjama koje predstavljaju
26:40apsolutni vrhunac harizmatskog dejstva.
26:45Arhimandrit Sava bio je tih godina duhovni starešina
26:48pravoslavnih Srba u Stefanovoj državi
26:50i njegova snažna podrška u soočavanju sa izazovima
26:54koji su se ređali na spoljnom planu.
26:57Njihov harmonični odnos naručen je 1217. godine
27:01pokretanjem jednog novog političkog procesa
27:04zbog čega će Sava napustiti srpske zemlje
27:07i vratiti se u monašku zajednicu Svete gore Atonske.
27:11U vreme kada se Stefan Emeđić spremao
27:14za svoj veliki zaokret u spoljnoj politici
27:16i za svoju ženitbu Anom Dandolo
27:21koja je bila u osnovi tog zaokreta
27:24Sveti Sava se uputio na Svetu Goru
27:27i proti volja svoga brata
27:29a negdje u vreme kada je Stefan primio
27:33kraljevski nastlov i kraljevsku krunu iz Rima
27:35Sveti Sava dobio jedno neobično pismo
27:38u kojem ga vrat obaveštava da je njihovo otačasto
27:42izgubilo blagost u Svetog Simeona.
27:44Naime, pretkonnih godina posle mirotočenja Svetog Simeona
27:48usledilo su brojna čuda
27:50gde se srpski svetitelj projavio kao,
27:53na podobije zapravo Svetog Dimitrija,
27:56projavio kao zaštitnik svoga otačastva.
27:58I sama biografija Svetog Simeona Nemanje
28:02koju je napisao Stefan Nemanjić
28:03puno je opisa takvih čuda,
28:05koje su međutim izostala tih godina
28:08kao što je prestalo i samo mirotočenje.
28:11I Stefan Nemanjić se poželio svome bratu
28:14i zamolio ga da on svojim duhovnim autoritetom
28:17utiče da se taj blagostlu vrati srpskom otačastvu.
28:22I tako da je jeromonah Sava napisao svom bratu pismo
28:28i poslao jednog svog jeromonaha Ilariona
28:31sa molbom da njegov brat posluša ono što u tom pismu piše
28:36i da održi jedno bogosluženje kraj groba Svetog Simeona.
28:40Stefan Nemanjić je poslušao to uputstvo
28:43koje je očigledno bilo konfesionalnoj prirode
28:45i imalo veze sa nekim korakom
28:48koji je izazvao prestanak mirotočenja.
28:51Nije teško zaključiti da je zapravo sve to imalo veze
28:54sa nedavnim Stefanovim okretanjem Rimu
28:57i verovatno sa nekim obavezama i konkretnim činovima
29:02koje je on u tog vezi sa tim bio preduzrao.
29:11Dok je bogonosnik Ir Sava prebivao u Svetoj gori,
29:14bogom poučavan, on beše primio bogorazumni savet u svoje srce,
29:19pa podigavši se ode na istok,
29:21ka prijatelju svome carigradskom caru Teodoru, zvanom Laskaru,
29:25i moljaše ga da zapovedi patrijarhu
29:29da nekog od bratije njegove osveti kao arhijepiskopa zemlje našoj,
29:34da bude otačastvu našem istiniti pastir.
29:39Posle krstaškog osvajanja Vizantijskog carstva
29:42i podele njegove teritorije među krstaškim vođama,
29:46nekoliko vizantijskih oblasti ostalo je van domašaj latinskih osvajača.
29:51Među oblastima koje su izbjegla krstaško osvajanje,
29:54najvažnije je bila ona na severozapadu Mala Azije,
29:57sa sedištem u Nikeji,
29:59gradu u kojem su odrežana dva vaseljenska sabora pravoslavne crkve,
30:04gde je 1208. godine organizovan izbor
30:08Konstantinopođskog patrijarha razume se u egzilu,
30:11kao i carsko krunisanje gospodara te oblasti Teodora Laskarisa.
30:16Međutim, nije ustanovljavanje patrijarši u egzilu,
30:20nije obnova carstva koja je pošla za rukom Teodoru Laskarisu,
30:24nisu naišli na jednak prijemu vizantijskom svetu.
30:28Teodor Duka, vlade repira, izdanak carske dinastije,
30:33koji je gospodario tim perifernim oblastima
30:36u neprohodnim delovima carstva na Jadranskoj i Onskoj obali,
30:41smatrao je Teodora Laskarisa samo za jednog od brojnih oblastnih gospodara,
30:46a ne za autentičnog cara rimljana, to jest Romeja.
30:50Posebno važno polje njihovog sukoba bilo je carsko pravo izbora
30:55Ohridskog arhijepiskopa, a to se direktno tisalo i srpskih zemalja.
31:19Sava je otputo u Inikeju i tamo zamolio cara Teodora I Laskarisa,
31:25da njegov patrijak, kako položi arhijepiskopa za državu kojim je vladao njegov brat Stefan.
31:31To je suština njegov prezvira,
31:33da bude osnovana srpska arhijepiskopija.
31:37Savino obraćen je caru kao vlasno da interveniše u crkvinim stvarima Ohridske arhijepiskopije.
31:45Savino obraćen je caru kao epistemonarhu i značilo njegovo priznanje za autentičnog vizantijskog cara.
31:52Ovaj diplomatski adut trebalo bi shvatiti kao deo Savinih nastojenja da se uspostavi stari politički poredak na čim je čelu
32:01bio pravoverni vizantijski car.
32:04Pošto je Stefan već izvistalo kraljevsku krunu, on je brzo reagovao u svom segmentu, na svom polju, putići da je
32:12bio monah, arhimandrit,
32:14i smatrao je da je vreme, pošto je nezavisna država sa kraljem, da je vreme da dobije i nezavisu crkvu.
32:21Sava se po povratku iz Nikeje vratio u Srbiju kao prvi srpski arhijepiskop.
32:27Kada je bio rukopoložen u Nikeje iz arhijepiskopa, Sava je uskoro potom dobio i pravo autokefalije,
32:34odnosno samovlasnog izbora arhijepiskopa na saboru pomesne crkve koja ga je tada i rukopolagala
32:40i to sve bez potvrde sinoda vaseljanske patrijaršije.
32:45Sava je to u svom zahtevu obrazlagao samodržavnim carskim karakterom vlasti svoga brata
32:52kojem za izbor i posvećenje nastavnika također nije bila potrebna dozvola ili potvrde druge zemaljskih vlasti.
33:00Dakle, svi ovi događaji se moraju sagledati u svetlu te osnovne ideje stvaranja sakralne aure otačastva.
33:09Ona je značila i štit otačastva, ali je bila i priprema za velike događaje koje su usledili.
33:17Ti veliki događaji odnose se na prvokraljevskog runisanja.
33:33Stefanovo liturgijsko krunisanje i miropomazanje u Žiči, prema opisu njihovog savremenika Domenciana,
33:41bilo je obavljeno svetim vencem kojim je poslao rimski papa.
33:48Savino diplomatsko obraćanje honoriju trećem počivalo je na ulažavanju papinjih prerogativa i njegovog dvostorkog svojstva, rimskog episkopa i svetovnog vladara.
34:02I tako se prema Domencianu sveti Sava i obratio honoriju trećemu pismu.
34:08Koliko se može rekonstruisati, Sava je u tom pismu tražio da honorije prihvati novonastalu situaciju u Srbiji,
34:15dakle postojanje pravoslavnog arhijepiskopa koji bi uz papski blagoslov krunisao vladara kraljevski vencem koji papa pošalje,
34:25a sve to s pozivanjem na tradiciju prvog otačastva njihovog kraljevstva na mesto rođenja njihovog oca na Dioklitiju, to je
34:35Zduklju.
34:35Dakle, radilo se onom starom kraljevstvu, Srpskom kraljevstvu Uje Slavljevića.
34:40Za nas je u tom smislu dragocen Domencijanov opis krunisanja.
34:45Zato što je Domencijanov opis krunisanja bio pokušaj da se u jednom kanonizovanom tekstu stvori jedna jedinstvena i što je
34:54još važnije jednu saglašena tradicija.
34:57Ta tradicija je tradicija koja spaja prvo i drugo Srpsko krunisanje.
35:02U tom smislu potpuno je nemoguće prenebregnuti da se u središtu Domencijanog iskaza nalazi upravo ceremonija izvedena savinom rukom u
35:14žiči.
35:15I da je nezamislivo krunisanje Stefana Provenčanog bez save i bez žičke ceremonije.
35:22To je bilo sasvim sigurno drugo krunisanje i Domencijan pominje Sveti Venac iz Rima i tako dalje.
35:30Ali taj pokušaj da se usaglasi tradicija je potpuno razumljiv sa stanovišta državne ideologije koju on na neki način svojim
35:42spisom delimično izražava.
35:44Naravno, s obzirom na značaj žičkog krunisanja za dalje život Srpskog kraljevstva, s obzirom na njegov značaj za dinastičku istoriju,
35:53on je iz zvaničnog sečanja potisnuo ceremoniju i sečanje na ceremoniju iz 1217.
36:01Bez obzira ili ona bila u Primori, u Baru ili u Rasu.
36:31Hvala, s obzirom na značaj žičkog kraljevstva, s obzirom na značaj žičkog kraljevstva.
37:02Hvala, s obzirom na značaj žičkog kraljevstva, s obzirom na značaj žička.
37:17Mone, l'univers.
37:19O momentu,
37:22on da defini
37:23se monaršie romane
37:25jako monaršie universel.
37:28Non, c'est universelitet
37:30ki depan de l'Eglise.
37:33Et donc,
37:34c'est l'Eglise
37:35ki je universel,
37:36parce qu'elle kouvre
37:37tuta la Terra,
37:39et c'est elle
37:40ki
37:41accorde d'une certaine
37:42fašan
37:43la légitimite
37:44a se povore
37:45monarchik
37:46a Konstantinople
37:48comme en Serbie aussi.
37:50Ima dva rituala
37:52svarsene s'est vlustta
37:53i s'est vladetanskata
37:55investitura,
37:57koji to imat ogromno
37:59значenie.
38:00T'va se
38:01c'arsko to pomazanie
38:02i koronacijet.
38:04Miropomazvane to
38:05c'arsko to pomazanie
38:07od svoja strana
38:08ima viethuzaveten
38:10proizhod.
38:12Comme David
38:13ave, bien sûr,
38:15a été ouin
38:16matériellement,
38:18en le pense,
38:19mais bien avant
38:20de devenir roi.
38:22Il a été ouin
38:24comme enfant,
38:26jeune,
38:27adolescent,
38:28pour signifier
38:30et l'élection divina.
38:33Et cette idée
38:34fait que l'anxion
38:36reste un synonyme
38:39d'élection.
38:39qu'est-ce que
38:40представляva
38:41pomazanie?
38:42T'va est
38:44pomazvane
38:44de l'anxion
38:45ou de l'anxion
38:46de l'anxion
39:14par l'anxion.
39:16Et ici,
39:17le matériel
39:18de l'anxion
39:19est différent.
39:20C'est l'ampoule
39:22de Saint-Denis.
39:27Donc, il y a
39:28une substance
39:30spéciale
39:30où c'est
39:32le saint-crème,
39:33c'est-à-dire
39:33c'est l'huile
39:35qui est sanctifiée,
39:36préparée et sanctifiée
39:39une fois par an.
39:40Et donc,
39:41c'est ce saint-crème
39:42où,
39:42dans le cas
39:43de la dynastie serbe,
39:44c'est l'huile
39:45qui s'écoule
39:46du tombeau
39:46de Saint-Simeon.
39:48Et là,
39:49la Serbie,
39:51je crois que
39:52elle force
39:55Byzance,
39:55d'une certaine façon,
39:57à aller dans
39:57cette direction
39:58puisque la Serbie
40:00utilise la
40:02confirmation
40:03avec une huile sainte
40:06qui est une huile sainte
40:08issue du tombeau
40:09de Saint-Simeon.
40:10Donc,
40:11les premières
40:12occurrences
40:13certaines
40:14sont,
40:15après l'anxion,
40:18de Stéphane
40:21I Venchani,
40:22donc le premier roi
40:24coroné
40:24de Serbie,
40:26ce n'est qu'après
40:28qu'on est sûr
40:29que la l'anxion
40:32materielle
40:32est intervenu
40:34à Byzance aussi.
40:35При coronacciëta,
40:37comme et
40:38Venchanie,
40:39c'est aussi
40:40qu'on peut voir
40:42Ryd du Passage,
40:44mais il n'est pas
40:46dans le changement
40:47de l'anxion,
40:48de l'anxion,
40:50mais il n'est pas
40:50dans le changement
40:51de l'anxion,
40:52de l'anxion,
40:53de l'anxion,
40:54de l'anxion,
40:55entre eux,
40:55à la fin de l'anxion,
40:58c'est
41:00la fin de l'anxion
41:12de la guerre
41:13pour la guerre.
41:14de l'anxion,
41:26de l'anxion,
41:39de l'anxion,
41:42serbe,
41:43et particulièrement
41:44la monarchie
41:45des Nemanides,
41:46c'est-à-dire
41:47une monarchie
41:48dynastique.
41:50Quel est l'avantage
41:51de la monarchie
41:52d'un point de vue
41:53de la légitimation
41:54de la monarchie
41:56dynastique ?
41:57C'est que
41:59le prince
42:00est légitime
42:01comme descendant
42:03d'un détenteur
42:04du pouvoir
42:04et consacré
42:06par l'église.
42:07Ils jouent
42:08sur les deux éléments.
42:10Samodržavno
42:11kraljevstvo
42:12i autokefalna
42:13arhijepiskopija
42:14oličavali su
42:15samostalnost
42:16države i crkve
42:17pod vlašću
42:18potomaka
42:18Svetog Simeona
42:19Nemanje.
42:26I poče bolovati
42:28blagoverni kraj
42:29Stefan
42:29i poslaka
42:31preosvećenom
42:32da čuje
42:32o bolesti
42:33njegovoj
42:33i došavši
42:35s velikom žurbom
42:36preosvećeni
42:37ga svojim
42:38svetim rukama
42:39obuče
42:40u veliki
42:40anđeoski obraz
42:41dvostruko
42:43venčavši
42:43blagovernoga
42:44brata svoga
42:45nazvavši ga
42:47monah Simon
42:48i tako
42:49predade
42:50svoju
42:50svetu dušu
42:51u ruke
42:52dobrotvoru
42:52svome
42:53Hristu
42:53i sa mirom
42:55u gospodu
42:56usnu
42:56prvovenčani
42:57kraj
42:58srpski.
43:00Prvovenčani
43:01kralj
43:02svih srpskih
43:03i pomorskih
43:03zemalja
43:04Stefan
43:04nije dugo
43:06vladao
43:06pod svojom
43:07novom
43:07vladarskom
43:08titulom.
43:09Preminuo je
43:09nekoliko godina
43:10posle svog
43:11krunisanja.
43:12Ta
43:13stepenica
43:14između
43:15vladarskog
43:16i svetiteljskog
43:16statusa
43:17trajno
43:18zahvaljujući
43:19nemanjinom
43:20uzoru
43:20u srpskoj
43:22tradiciji
43:23postala vezana
43:24za tročlanu
43:25formulu
43:26vladar
43:27monah
43:27svetitelj.
43:28I ta
43:29stepenica
43:30za monašenja
43:31vidjet ćemo
43:32i u slučaju
43:34Stefana
43:35prvovenčanog
43:36poštovana je
43:37do kraja
43:38jer imamo
43:39te opise
43:41koji
43:42nam kažu
43:43da je Stefan
43:44umro
43:44Sava ga je oživeo
43:47zamonašio
43:48i onda on
43:49ponovo umro.
43:52Telo
43:53svetog Stefana
43:54prvovenčanog
43:55koje je bilo
43:57znamo po izvorima
43:58celo i nerazrušeno
43:59ono je prvo
44:01položeno
44:02u porodičnoj
44:03grobnici
44:03u studenici
44:04ali je vrlo brzo
44:06premešteno
44:07u žiču
44:08upravo zato
44:09da bi se
44:10jedna nacionalna
44:11relikvija
44:12najvišeg ranga
44:13našla
44:14u jednom
44:14takvom
44:15okruženju.
44:17To je
44:17u stvari
44:18značilo
44:19vrlo jednostavno
44:20rečeno
44:20da je
44:21jedna srpska
44:23nacionalna
44:23svetinja
44:24pridružena
44:25tim opšte
44:26hrišćanskim
44:27ili
44:28šta je
44:28u onovremenom
44:30shvatanju
44:31stvari
44:32to je
44:32značilo
44:33da su
44:34Srbi
44:34kao narod
44:35kao taj
44:36novi Izraelje
44:37uključeni
44:38u vaseljensku
44:40porodicu
44:40naroda
44:41i to ne
44:41kao bilo
44:42koji
44:43nego kao narod
44:44koji je uspeo
44:45da na svojoj
44:46na svom području
44:48u svom otačustvu
44:49rekonstruiše
44:50taj deo
44:51svete zemlje.
44:52To je smisao
44:53prenosa
44:54prvovenčanog.
44:55činilo se
44:56da je njegova
44:56energična
44:57i mudra
44:58vladavina
44:58obezbedila
44:59stabilan
45:00međunarodni
45:00položaj
45:01Srpskom
45:01kraljevstvu.
45:02Ali oblaci
45:03koji su se
45:04približavali
45:05nosili su
45:05turbulentne
45:06događaje.
45:07Događaje
45:08koji će učiniti
45:09da sva tri sina
45:10prvovenčanog
45:11kralja
45:12neočekivano
45:13dođu
45:13u priliku
45:14da se popnu
45:15na kraljevski
45:15presto.
45:22Kraljevski
Comments