- 10 hours ago
Category
📚
LearningTranscript
00:00Девушки отдыхают
00:30Девушки отдыхают
01:00Девушки отдыхают
01:00Девушки отдыхают
01:21Девушки отдыхают
01:50Девушки отдыхают
01:52Девушки отдыхают
02:01Девушки отдыхают
02:03Девушки отдыхают
02:08В 88-е и в 89-е Ивича служили в Косове, так что они могли видеть что происходит с Албанцами.
02:22И в 89-е и в армии, и резервисты, и кровь, и путнави.
02:33Так когда пришли кучи, когда начали работать, в одном моменте не думали, но знали что случилось.
02:39Это самый главный причин. Домолюбие.
02:44Моя супруга была работник ВУПИКа, но когда первые дни начали изменения и появились какие-то признаки,
02:58он включился первым в ХДЗ.
03:02И так, через этот период, начали организирование наших людей, Хрвата,
03:09и познакомление, естественно, того, кое-как.
03:12Так что, в сфибнју 1991 года, он приехал в Збор Народного Гарда.
03:23И так и начали.
03:29Довор был 23 година и в сфибнје 24 година.
03:35Когда они приехали, Довор был первым.
03:38Он приехал в полицию.
03:41Когда он приехал, приехал в Гарда.
03:46чтобы брать, не знаю, сколько это было, пару месяцев,
03:54отшел за ним, отпустил посадку и отшел за ним.
04:01Я была мошенна, не имела жену, двое дети.
04:03Малам я была четыре годы, сын две годы.
04:07Это был период эфории, я знал, что я любил и что желал.
04:13Присупился на 3-ю гаджетскую бригаду.
04:16Я был в Бећу, где я имел ресторан с моим родственниками.
04:22Там мы купили место, уреживали, направили ресторан от него.
04:28И как все начало, как все начало, как все начало, как все начало стизать,
04:33все что мы читали и глядали, что случилось.
04:37И тогда я решил вернуться в Загреб, где я родился и родился.
04:43Затекаем рат у Загребу, не. Бил сам на родном месту.
04:46Умор река, ратил сам у Каменска.
04:47Так, две смены и так начало, трећарки, пријателли су ишли,
04:53по-на-те, страже без оружия и так далее, не.
04:57И тогда сам имела доброго пријателја, најобљег пријателја, својог ненека.
05:02И сели смо следно веће, поели чуапу и, рекли, у Вуковарне.
05:10В 1991. сам била редован студент Технолошког факультета Дизайн Тексила.
05:21Била сам ситуирана, живјела сам код баке диде, мама је била тамо,
05:26добро, не је то било нешто, оно богато и шта ја знам шта,
05:29али нић ми неје фалило, не.
05:33Гледала сам на телевизији, оне, оне, оне, оне безкрајне редове.
05:39Избеглица, дјеце, старака, и хотела сам да то стане.
05:46Кад је почео думовински рата у Хрватској, на том тренутак сам живио још у Нјемаћкој
05:52и радио сам у Нјемаћкој, а мој отац је Хрват, кој је имигранта.
05:57А мој отац 81. година погинио и кад је почео рати,
06:02нисам имао више мира у Нјемаћкој, нисам могао се концентрирати,
06:06тако да сам се одлучио и срце ме навуко да долазим у Хрватској
06:12бранити своје домовина као драговолјак.
06:16А потом нисам ни знао тадашни време ни хрватски говорити, само који ријећ.
06:25Ја сам срисувај на околности 91. године, самому почетку,
06:31посла на редовно служње војног рока.
06:35Био сам на служњењу у Сомбору и кад је почео рати тих мјесеци,
06:45јел те године су ме, покушаво сам израћ оттамо,
06:50али не, нега су ме превасили на Косово,
06:52значи бивша Јања.
06:55И тамо сам остао све до 24.4. до 92.
07:01Потом сам покушаво чак и два пут побић,
07:02па су ме два пут и ухватили.
07:05Ово што смо чекали, узнаво чекали, ово је била обмана,
07:09јел автобуси из Босне су већу Београду.
07:12Догле узнаво нам је кренути пјешце.
07:14Ми идемо цјела каравана...
07:15Не ће се никому ништа десити.
07:18Цјела каравана иде скупа автобуси,
07:21ако не ја ћу позвати жене и родителје, идемо пјешке.
07:26Ја се сад ова ћаћу се извуд, ако то не може би тако...
07:31Ја сам абсолютно спремна на сурадњу.
07:34Ја сам вам најавила...
07:35Ја сам...
07:36Ма найвиши војни председник ми је заоставио сина
07:40који је више од једног војног председника.
07:42Од Бога ми је већи.
07:44Ја идем по њега господине.
07:47Па ја зато ви не мишајте у то што ја идем по њега.
07:50Идемо пјешке.
07:51Идемо пјешке.
07:53Идемо пјешке.
07:54Идемо пјешке.
07:56Ајде славоци идемо напије.
07:58Ајде славоци идемо пјешке.
08:00И пјешке да.
08:01И пјешке да.
08:02И готаво.
08:04У Доловински рад са омунишав кака дроговолјак.
08:07Прије тога сам побегао из јегославенска бившај армије.
08:12Прихватили су ме дечки овде и тако сам наставио одма пут трје војне.
08:17У том тренутку я сам био при заврширку факультета стројарства
08:20у славонском броду.
08:22Точни био сам сполуент, пјешке сам пријавио био и дипломски рад
08:25и требао да радити неке програме у джуриђу Аковићу.
08:28Међутим долази до ескалације сукоба.
08:30Поготово после боројог села.
08:32Та сам видио да то ствано моје процје да то не ће завршит без агресије,
08:37без орујаног сукоба и одлућио сам.
08:39Али ту се више тад размишало срцем,
08:41него главом да се прикључим гардиској бригаде,
08:44и односно обрани Републике Хрватске.
08:46Артилјериски напад југославенске војске
08:48са полођаја код Боговецког моста у Војводини
08:50на населја Аљмаш, Эрдут и Далј,
08:52у коме је било мртвих и ранјених,
08:54оставио праву пустош.
08:55Како камерама ХТВ-а није могућ приступ на то подруће,
08:59данас смо добили аматерску слику једног мјештанина Ердута,
09:02која показује страхоте у стамбеним населјима,
09:05господарским објектима и на православној цркви.
09:09Безобзирни нелјудски артилјериски напад југославенске војске
09:13није бирао цилјеве.
09:15Уз објекте у којима су спавали гардисти,
09:18погоджено је на десетке стамбених објеката.
09:20Жене, дјеца и старци нису вјеровали да јих тако напада армија,
09:25којој су вјеровали.
09:26Најтежеје страдао објект за облку гардиста
09:29у одмаралићко-осјећког водовода кодалја.
09:31Ту су гардисти страдали на спаванју.
09:34Међутим, зашто су ови ранјеници морали чекати 8 сати
09:38од тренутка ранјавања до транспорта воденим путем,
09:42Дунавом и Дравом до Осјећке опће болнице?
09:45Јединице југославенске армије могле су, а нису,
09:49Желјеве уклонити барикаде које терористи држао у Бјелом врду
09:52већ 20-так дана.
09:54Видливо је било да је 3. бригада постављена на истоћни
09:58стратегијски правац обране, гје је прва бојна затворила
10:01улаз, непријателјски улаз од Jardута,
10:06Далја. Друга бојна је затварила заједно с четвртом
10:09Винковаћко-вуковарско ратиште, а трећа бојна је била одмах
10:13ангажирана на западнославонскому ратишту
10:16около Окућана, Смртићи, Чововићи и тако и што је нека села.
10:21Ге су у то време већ избијале врло озбилњне побуне.
10:25А брат је био као муповац.
10:27Муповарађдин је држао као испомоћ мупу-вуковар.
10:31Па онда је тата реко, тих дома, брат је врату.
10:36Па је је је је и остају оске.
10:40Анте се пријавио у полицију, у резервну полицију
10:43и постоје млади полицијац, а Ивица је у 108.
10:48Негде, 91. не могу да отом казати.
10:53И Анте је из полиције, као је трећа гардинска оснивала
10:57кобре, онда је тјела полиција прешла у трећу гардинску.
11:01А Ивица је био три мјесца у 108. и онда је у првом мјесецу,
11:0592. прешлао код брата у трећу гардинску.
11:10Он је у то време био уз дећке које је познавао уз један дијо њих и сусјества.
11:19Па с пуним повјеренњим једни у друге су били на полођају.
11:25Био је један родђак Доминко, па био је господин Арбанас,
11:30био је данас задњи заповедник вукварске бригаде господин Борковић.
11:37Било је досто дећки с којима је он, био је Анђелић, његов заповедник Петар Перић.
11:44Полицијска управа Жупанија у Славоније је из свог састава издвојила
11:51своје припаднике специјалне полиције.
11:54Јер то су били први припадници 3. бригаде, а тако је се догађало и у осталим,
11:59у Тигровима, у Громовима и Павциј.
12:0211 сати се у Тенји по Креосека с припадницима МУПа и Збора Народне Гарде Републике Хрватске
12:06није тукао голоруки српски народ.
12:10Забарикадиране четничке терориста је процењује се њих неколико стотина,
12:13потиснули су у стари дио села полицијце и гардисти.
12:16Водила се жестока улична борба за сваку кућу.
12:19Од 1.30 па до 9 сати био је ранјен само један гардиста.
12:22Тада први пут долази војни транспортер с цилјем излаћања ранјеника.
12:26Тај застой и транспортер као заштиту,
12:29који се терористи, снайперима, бомбама и тромблонима не штеде никога.
12:33Чак Никола хитне помоћи и људе у бјелом.
12:39Узаћи осушке хитне помоћи, геројски одлазе на најкритићања мјеста.
12:43Излђени су нападима тромблонских мина и рафалној парби из митралјеза.
12:47То се нигде више у свјету не решава. Четници немају обзира нити према болнићким колима.
12:52Ранјеници леше на ледени, оди пућују на ранјеници.
12:55На моју несрећу први сам добио метах кроз главу и кроз ногу.
12:59Кад се то десило, изгубио сам свјест, тек после неких мјесец дана сам се вратио.
13:08Брзина нам је била врло битна у том тренутку.
13:12А имали смо изрисчиту заповјед да не смејемо дјеловати према припадницима јегославњске народне армије.
13:18И ми смо заправо тако у тој едној журби, у том едноме, што пије то направимо, кренуле.
13:23Кад смо дошли до те тоћке ги су нам на крају краја и погинули наши припадници,
13:29и први припадник 3. гардинске бригаде ги је погинуло, ми смо видели на стотинјак метара од нас војни транспортер.
13:35У оно време смо такво повјерња имали један према другом као никад више у животу.
13:41Мисим да се така ситуације не могу више, мисим, не могу се догађати,
13:45али на тој разини, на толку кулићину људи, стварно безрезерно, без никаквих размишљања,
13:51нисам никад могао замисли да ће нетко који за ме, да ме не ће можда заштитити
13:56или да ми не ће било каку непосредно опасност за мој живот отклонити.
13:59Старо тјње, то је било србијско, ново тјње, то смо ми држава.
14:06То је била класићна акција чићља од куће до куће,
14:12када је загустило, односно када смо добили и првог погинулог и више ранјених припадника,
14:20акција је обустављена, дошла је је на а и тако је акција и завршила.
14:26Видели смо војнике у одорама југославњске народне армије.
14:32Питали смо да ли не, каже, немојте дјеловати, то је југославњске народно армије,
14:36они су дошли, каже, с друге стране, нису из осьека дошли и немојте према њима дјеловати.
14:40И ми смо се опустили. Кај смо се опустили, распоредишемо се по кућама вам там,
14:45у том тренутку су они отворили ана спатру са транспортера
14:49из свог оружје што су имали, колко их је год таму било,
14:54а могло би се речи у року од једно минуте до две.
14:58Ми смо имали четири погинула и више ранјених.
15:02Лјећен сам у клинићкој болници Осјек,
15:07посје тога сам просјеђен на ребро.
15:12На ребру сам лежао још два мјесеца и посје тога сам отишао у Ловран.
15:18Отворена Великосрпска и војна агресија на Хрватску више се нићим не може прикрити.
15:23У Славони Барань је бјесни не објављени, али и текако стварни прљави рад.
15:27Барань је пала већим дјелом. Дели манастир је у рукама српских доброволјеца.
15:31Пут до тамо није доступан. Жестоке борбе водили су се проћалноћи у Дарди. Битка траје и данас.
15:37Тенкови су са сви страна, са железничке, са центра, са меце, са сви страна су нас опкололи.
15:43Које мого, које имао снаге, ово је нас двојца...
15:47Који...
15:48Ако је нас пуцамо, али...
15:49Ако је нас пуцамо само саке, је нема друге.
15:53Каже, војска не смеје пуцати по нама.
15:56Војска је пуцала.
15:57Ма и то...
15:59И то жестоко, како ни кажу.
16:01Дада је прошла ночи бранјена, али не је обранјена.
16:04Скоро је обранјена.
16:06Да није дошла војска, четници би били ликвидирани.
16:10Војска са оклопним возелима?
16:11Да, са оклопним возелима.
16:13Наравно на време, на снитсу, без маја.
16:15Пуцаю, не бирају цилј.
16:17Пуцаю, не бирају цилј, али...
16:19Али ја мислим да неће неће неће дуга.
16:21Из сваке куће се пуца.
16:23Не знаю се из које куће.
16:25То туку...
16:28Не можете пруђће, едностано.
16:29Сваке куће можете надат се да стигне мета.
16:33Бранителји Дарди и Меце теком дана добивају помоћ.
16:36Зната број љуства и ратне технике пролази кроз билје,
16:38према Дарди.
16:40Војно-терористићки налет мора се зауставити.
16:47Што се тиће овако баранје,
16:50комплетно Дарде, баранје,
16:53дошли смо на испомеч људима у Дарду,
16:57до Дворани, ги је било 35 полицајака.
17:00Нас, два одилјења,
17:01две групице по 12 људи.
17:0424 човека,
17:05све укупно.
17:06И ми смо одрадили свој посо,
17:10извукли смо своје ранјине.
17:13У том...
17:14Та је било 22.8.
17:17Тад сам и ја ранјен од снайпера.
17:19Та је био јако.
17:20Та је смо тог дана се повлаћили
17:23према Осјеку и таде
17:26било је досто ракетиранја,
17:27значи авиона.
17:30И тамјим даном 23. смо се убити
17:32повукли из баранје.
17:38Три дана послје тога
17:39је били смо у бази у Осјеку.
17:4225.8.
17:45Добили смо исто
17:47узбону да
17:49била информација да
17:50танкови опет
17:51ИНА, који се се карем
17:53послје тог без руку
17:53повукли према Дарди,
17:55да они крећу опет на Осјек.
17:58И покојни заповедник
18:00Иван Ребринанас је опет
18:01подигао све и дошли смо ту преко
18:06подравље.
18:07Ту смо се оно
18:09споредили и да је
18:10уформио неколико група
18:12по двојце.
18:17Тада сам ранјен
18:18у оба колјена.
18:23Извуко са се,
18:24мисли, извуко са се
18:25и одвуко са се сам
18:27некаких 50 метара
18:29до едног улаза
18:30и тамо су ме у ствари
18:32спасили
18:35најчихитна помоћ из Белого Манастира.
18:43Ова слика обићла је свијет.
18:46Домаћа и свјетска јавност остала изгранута.
18:48Први пута су видјели
18:50нарућено телевизиско снимање
18:52рушања црквеног торња.
18:54Нарућила га је од југу армије
18:56телевизија Београд.
18:58Паљба је отворена из Бјелог брда,
19:00а цилј је била
19:01католићка црква у Сарвашу.
19:04Данас, нов неразуман напад на Сарваш.
19:09Данас, нов неразуман напад на Сарваш.
19:19Било је тоћно 10 минута до 12 сати
19:21када су три зракоплова југославенске авиације
19:24започели нићим изазвани напад на село Сарваш.
19:27У низком борбеном лету
19:29сва три зракоплова прво су налјетали ово село,
19:31а онда у три наврата поћели су изтресати смртоностан товар.
19:36Сваки од зракоплова избацио је бомбе,
19:39а затим су митралјирали село,
19:41у којме више нема становништва,
19:44него само обрамбене снаге Републике Хрватске.
19:47Ово су дјелови бомбе, гранате, ракете,
19:51ја се у то не разумијем,
19:52која је погодила цркву у Сарвашу.
19:55По вашој процјени,
19:56о како вам се то оруђу ради, односно оруђу?
19:58Погледате, овде је очигледно да се ради о ракете,
20:02и то ракете из рак земља.
20:05Кажем да је очигледно управо због тога што овде
20:09видимо, значите, дјелове овог оруђа што је остало,
20:14ради се о млазници и о самом тјелу те ракете која се распрсла.
20:20Било је по неверојатним околностима се све то одвивало,
20:24ишли смо на полођа, дословно без оруђа.
20:28Нико ништа, ако је имао приватни пиштоли, то је било све,
20:31па смо једни од других,
20:32они који су одлазили са полођа,
20:34су остављали оруђе, давали нама који смо долазили,
20:37и ода смо опет ми, кад смо одлазили с терена,
20:39остављали оруђе.
20:46Први, оно, меци и све кад су били,
20:49заправо се јако мјешало и узбуђење и страх.
20:54У једну руку био сам, оно,
20:55јако узбуђен због свег тога и...
20:59тешко се заправо у први тренутак снаћи у свему томе.
21:03Не знаю шта би радио, оно,
21:06понако, ја сам пуцао,
21:08али ствано онако и плашљиво и све,
21:12трудио се што више бити сакривен.
21:16И те прве гранате кад су пале,
21:18оно, баш је оно шок,
21:20не очекујеш да су толико гласне кад падну тако близо.
21:24То је онако, досто се мјешало то од узбуђења
21:28и у једну руку и поноса што смо тамо,
21:32што ми ипак то све издржавамо, што...
21:36Иако нас је мало, иако смо слаби, не попиште.
21:41Један незабораван доједа из тог периода
21:44дог смо држали Сарващ је освајање тенка
21:48неприателјске војске.
21:50Ева, то је палон на памет наше заповеднику
21:53да би требало нешто тако згодно направити.
21:55И, наравно, дећки су били набријани,
21:58спремни за таке акције и акција је ноћко изведена.
22:02Можете мислит, поред неприателјских стража,
22:04поред пуно војске, пуно наоружања,
22:07ушли су комплетно у њихов логор,
22:13попели се на један тенк,
22:14њих двојца ушли, извезли тенк,
22:17настала је јурњава, пучњава,
22:19али све је завршило без и огреботине.
22:22И однапо се десело да су настукли са ВБР-ом,
22:2612 ракета, сад дали су намерно,
22:28ја јошо брати јабуке и крушке,
22:30и 12 ракета пало и ниједана је исполирала,
22:33нису извадили сигурач.
22:34Дали су намерно или нису, я не знам.
22:37Главном, ми смо видити те цијеви,
22:40је је ниједана ни пукла.
22:51Славонјија била важна из геостратежког
22:54и политичког циља, њиховог,
22:58јер продор Славонјија
23:00и пресјецање магистрале Подравске,
23:03они би комплетно ово подручје добили,
23:06докажеш, кекс.
23:07Међутим, срце наше људи је било
23:11страшно велико, страшно.
23:13Я се сјећам, кад смо рекли
23:16да је борба за Эрнестиново,
23:18па то су дећки тјели трћати.
23:20Када су нам четници јешли из Дивоша,
23:22сви су хотели ић брати Дивош,
23:25вратити Дивош, вратити Эрнестиново,
23:27помоћ дећкима у Ласлову.
23:29Страховито, велико срце.
23:31У своје поманњање,
23:33опреме, војне опреме,
23:35протуоклопни средстава,
23:37дећки сртјелић.
23:43У тренутку поновног напада ВБР-има из Мирковаце на Винковце,
23:48около 14 сати,
23:49за обилазном цестом у пратњи транспорта,
23:52хране и лјекове из Швицарске,
23:53те оружје за обрану полођа,
23:55крећемо према Вуковару.
23:57Пролаз кроз разорене Маринце.
23:59Прва постоја Богдановци.
24:01Три тједна тућени минобачачима,
24:03ВБР-има, танковима, авионима,
24:05казетним бомбама.
24:06Село готово разрушено.
24:08Джипом, брзином 80 км на сад,
24:11кроз Макадан пробивамо се до Вуковара.
24:13Изнад нас војни авиони.
24:15На улазу мјесецима бранини полођа Лужац.
24:29Око 16 сати лукова.
24:31У танковском окруженју данима
24:33разорене се земље, воде и зрака.
24:35Разрушен, али и обранњен.
24:38У граду на које је испалјено тисуће граната,
24:41у граду по којем су тукли танкови и авиони
24:43окупатурске војска нема више времена за сувићне рићи.
24:47Кратко нам уз пут до новог полођа приопћавају.
24:50У борбама около Вуковара тешко је ранјен Лука Абрамовић.
24:53Херцеговац на источнославонском ратишту.
24:55Први човјек у Хрватској који је
24:58протуавионским топом оборио први авион окупатурске војске.
25:02Испред нас трпинска теста и гробље тенкова.
25:05Овде је прије пар дана обранјен Вуковар.
25:08Ви сте у понедље, каде је то било, били обђе на положе
25:14и зауставили сте негде около 40-50 тенкова?
25:17От 40 до 50 сад не може се знати точна бројка,
25:20али и 140 тенкова ни било.
25:22Чиме, како?
25:24Па са ручними бачачима, золјама и са стрелам.
25:29Видите и сами, какве су куће.
25:31Мислим да ниједна кућа није остала читава.
25:35Досто је војникаш нијове страни је пало.
25:38Досто је тенкова уништена.
25:40На нашој страни су било само 4.
25:45Жаво ми је свакога чувека, и нијовог, и нашог,
25:47али њима није на част да иду да осваји туджо за ним.
25:52Ми брањимо своје домове.
26:04До долазка Борковића и Дедакојача, који поћетком 9. месеца
26:08преузме обрану града Вуковара под заповједанњем
26:11нашег припадника Ивце Арбанаса,
26:13срушена су прва два авиона у Хрватској и након два дана још један.
26:18Осуветили смо нападе на Трпенској цести,
26:22сајмишту и о митници,
26:25гје смо у тим акцијама успели
26:28уништити около 10 оклопни возила.
26:33Били су људи који су се међусобно
26:37и упознали један дјо у то време,
26:40један дјо и ранје,
26:42тако да су имали повјерење један у другога,
26:45али су управо вјератно због тога је добили
26:48један од од најтежих положаја у то време
26:51у Вуковару, а то је сајмиште,
26:53то је задња обрана града на сајмишту била.
27:07Тако да смо половицом деветог бјесца
27:09бројали негде преко 230 људи.
27:1327. деветог долази у великим скупинама,
27:15значи Драговолјци из Загреба, Нашица,
27:18Винковака, Джакова, Хоса, припадници,
27:20и од тог дјела смо примили завршни броји још домаћих људи,
27:27те је построба је на крају бројала 306 припадника.
27:31Од тих наших 306 припадника у Вуковару за обрану Хрватске
27:35је погинуло 84 наше припадника.
27:38Кад се пријавио у Збор народне гарде,
27:43кад је пролазио кроз ту улицу нашу,
27:45гје је већином населјена Србима,
27:48већ тада је једна моја сусједа казала
27:52како је једна од Смилјанића,
27:56или не знаю како се зову, Зора Рајак,
27:58реклама, види ово дђубре Усташко,
28:01обукло је униформома, треба гара за пет.
28:05Мислим, то је престрашно, та жена и данас дан живије овдје,
28:09синови су јој, исто тако, сви су ту.
28:13Нисам могла ни помислије да би се тако уистину нешто могло и догодити.
28:2714.9. је би један од најтежих напада,
28:30гје смо ми још удржали рубне дјелове града Вуковара.
28:34Био је јако велик напад, који је найприје кренио са авионским нападом,
28:42гје су ракетирали све наше рубне положаје,
28:44гје су тенкови. Четници са Петрој горе су нам пришли са леђа, са бока,
28:50тражили предају, гје смо ми иза тенкова спашавали живу главу
28:55и пробијали се кроз некаку тавлу сунцокрита према граду.
29:06Је су 14. јега разапели на вагон, то су били мученија, патње,
29:12кажу да је било ужасно и тек 15. јегде око 11 сати да су пуцали из стенка
29:22у њега да је тјело разнешено.
29:39Станје у Вуковару је било комплексирано и једини контакт,
29:43односно пут у правцу Вукова, Винковци, Вуковар је био
29:47онай памозно-кукукурузни пут из Богдановака до самог рада.
29:54Друга бојна је превзела обрану нуштра у 10. јесецу 1991 години.
29:59Било је јасно да локалне домобранске снаги које су међу времену
30:03нарасле на импозантан број не могу сами одржати обрану нуштра
30:09и уклюћена је наша друга пишећка бојна.
30:13ЗНАМ, ЗНАМ!
30:14У битје навеја прво ватарно кроштје Бионуштар.
30:18Јлодата сме је хренули. Јлодата сме је почели устрајавати
30:21недеје око 26. урање у нашлицана.
30:25Добули смо заробљену технику од механизиране бојне
30:29Осјечке бригаде и на. Стом расположивом техникам смо
30:35изрушили попуну посада
30:36и за менее 10 дней мы дисочировали
30:39с делом снага на ого подручье
30:41чтобы мы уже 13. листопада
30:43участвовали в первом пробои
30:45према Воковару
30:46где мы имели и первые губитки в борьбе
30:49где нам погинул воздушный танк
30:50Дамир Жегович, прямо здесь, недалеко
30:52от этого места.
30:54Люди су понимали у того момента танк
30:56это как воздушный, потому что 4 момки
30:58они сидят, и кто-то кричит.
31:00Никто не смотрел как он
31:02как он станет, как он станет, как он станет, как он станет, как он работал,
31:06а не притчат, а не притчат, значит, резервен
31:08делом и логистикой.
31:09Уже сильное борбное делование,
31:11как мы ожидали, танкови были тогда как американская
31:14коньца, где Гошта загустит,
31:15зови танкови, танковище, они будут помочь,
31:18люди не думают, что это
31:20грдосица, которая застает большую количество
31:21горев, что своим ходом не легко
31:24пребать, что это спорт,
31:25что нужно иметь лабодицу,
31:28чтобы их пребать, что надо имать резервные
31:30делов, чтобы иметь механические, люди
31:32которые это понимают, и это значит
31:34из-за сильного борбного делования,
31:35которое мы с этим облаком работали,
31:37мы работали, параллельно
31:38установили и техническую службу.
31:43Я сам сам прижавил,
31:46когда я был водащем,
31:48когда я третий грандинский,
31:50когда я требовал третий грандинский,
31:51и с этого я пришел в 1991 году,
31:54и так это произошло.
31:56Такое было, опять,
31:57мало людей, мы могли работать,
31:59все в ходу,
32:01импровизировать, как бы я сказал,
32:02импровизировать все.
32:04Па с вами нам овие,
32:05которые мы судили в обране,
32:07внуштра, нам же Вуковар
32:08была инспирация
32:10и снага
32:11за дальнюю борбу
32:12против неприятеля,
32:14с тем, что мы чувствовали
32:17тяжелую ситуацию в Вуковаре,
32:19и как мы три раза
32:20попытались помочь нам
32:22в этом городе,
32:23этим людям в этом городе,
32:24мы не успели.
32:25Ишли смо с сердцем,
32:29и не смогли нища
32:31спријећит,
32:32а како смо се осићали,
32:34не знам,
32:35и сад се осићам тако,
32:38јадно,
32:39да кажем,
32:40јадно,
32:40јел се тим људима
32:43ние помогло.
32:45Настојали смо,
32:46я мислим да смо дали
32:47све што смо могли дати,
32:49маса јих је дала
32:50живота и с ове стране,
32:52да се не мисли само
32:53да ние се ништа покушао,
32:56људи су гинли
32:57и с ове стране Вуковара,
33:00трудећи се да га ослободе.
33:02Вуковар је и нама био
33:03велики симбол,
33:04он нам је био и потица,
33:05и давао нам је морал.
33:08Мисли, оно,
33:09кад би се неко жалил,
33:10кајеш само,
33:10а како је он имао у Вуковару,
33:12и готово,
33:13нема више далје прића.
33:199.11. и 91. субота.
33:22Ујутро,
33:23около 5.00,
33:245.00 баталјон,
33:25кренује моторизацијом
33:26у Ярмину,
33:27одатле пјешке до Карадђићева,
33:28гдје ћетничко упорићте.
33:30Водили су се жестоке борбе,
33:31а наше напредоње је било слабо.
33:34А имали смо неколико мртвих
33:35и јако пуно ранјених.
33:37Проблом су нам правили тенкове,
33:38а нарући Тони 84.
33:40Наше људи су 84.
33:42погађали золјама,
33:43а нарућни бачачи,
33:44мене су га могли уништити.
33:46Пред мојим очима је 84.
33:48кад својом гранатам упала два младића,
33:50која су разнесена,
33:52а један дечке од те гранате,
33:53теже ранјену ногу.
33:55Дотрћало нас је пар тамо,
33:56па сам раздерао први завој,
33:57који сам носио,
33:58и дечку смо умотали ногу.
34:02Ставили су ми га на раме,
34:03па сам га сам на лјћимо,
34:04однио на сигурно мјесто претрћавши,
34:06тако с њим налјћимо около 200 метара,
34:08док су око нас јукали меци
34:10и тенковски гранате.
34:11Кад видиш да око тебе падају твој,
34:14поставје ти јасно колико си
34:16заправо ти у том тренутку
34:17исто тако близу.
34:19Та исти мећак је могао погоди
34:21тебе или та граната,
34:25поразмишлаш,
34:26у Грћу си цјело време,
34:27али због тог адреналина
34:29и свега кој те нам пуни
34:31у тим борбама,
34:32ипак не размишлаш толико о томе.
34:35Више као да се сузи уми,
34:37само се задржаваш на томе
34:39на борбу и на преживљавање.
34:41Како остати живи
34:42и како побједити непријателја.
34:45Нисам не знам број тенковски граната
34:47које су падали по пар метара од ме
34:48и рушућићи све живо окон нас.
34:50Смјену смо добили около 3 сата ујутро,
34:52што значи да смо провали 19 сати
34:54непрестовне жастоке ватре.
34:56Док сам био тамо,
34:57нисам више вјерувао да ћу остати живи,
35:00само сам чекала тренутак
35:01каде ће мене нешто погодити.
35:03Нас је било пре мало у том мјесту
35:05и нисмо ни имали
35:08право оружје за борбу
35:09против тих тенкова и све.
35:11Тако да на крају
35:13од тих граната, метака и свега
35:15од нас, мислим, 32,
35:17само шесторица смо у једном тренутку
35:19остали живи и здрави.
35:21Сви остали су били што мртви, што ранјени.
35:25Заћемо ома намо, што ранјени заће.
35:35Я би се сетил дана на 8. и 11.
35:38од 19. до 1991. година
35:40каде други вод изгубио свог заповедника
35:42Давора Кеју
35:44приљеликам изласка из Нуштра
35:46каде смо се требали транспортирати
35:48према селу Ретковци.
35:50У Нуштру смо доживили
35:51је јаку топнићку палљбу
35:54по нама приљук укрцањања у возила
35:56и том приљук
35:58је наш заповедник Давор Кејо
36:01погинио.
36:02Имали смо том приљук
36:04одвојицу
36:04тешко ранњени Барја Сосника
36:08и Михајејћа.
36:10То је значи прошло 20 година
36:12и опет, оно кад долази се на то мјесто
36:15не знаје са би је осјећао,
36:17како је осјећаје имао.
36:19То само море осјетити
36:20онай који је био ту
36:21и они који болују за тим јестам.
36:24То је мјесто дје смо били,
36:26дје нам је погинио наш заповедник Кејо
36:30и дје смо од нас двојца страдали.
36:33Тешко да смо остали у колицима,
36:35било је ранњени.
36:37Имао смо 19 година,
36:39са 19 година смо оцишоо,
36:40са 19 година смо срадоо.
36:44Посејам у колицима,
36:45100% инвалид првије групе.
36:49Борим се далје.
36:57Имао.
36:59Нисмо могли прихватити,
37:01то је мене како један сан.
37:06Како сан нисам хотела прихватит,
37:08како јае предешко.
37:12Ево 20 година је прошло,
37:16али бол, бол остаје.
37:22Не могу все помирить. Живим с тем, но это очень тяжело.
37:36На первой странице обрани Нуштра, после пала Вуковара,
37:42некоторые люди успевали пробить из Вуковара и доходить до нашей церкви и доходить на свободный директор Хрватского территории.
37:51Те тренинги сегодня были очень тяжелые, потому что Вуковар был символ обрани.
37:58Все здесь, которые борлись, были психически уничтожены.
38:05Мы не верили вообще, что Вуковар мог упасть.
38:07Мы не могли бы это признать.
38:10Мы чувствовали, что мы были слабы, но из нашей слабости
38:15и на веру, без, льут, эмоции были помешаны.
38:22Все это на свой способ тумачило.
38:24Некоторые мы думали, что это готово, что сейчас находится на нас.
38:28Но мы не верили.
38:30Нашим излазком у проб из Вуковара
38:32Ивич Арбанас, Млади, Астреб, я, Перо, Перић, заповедници,
38:37те наше построебе.
38:38Смо се группирали, добили војарну боронгаю,
38:43те evidentирали, за које смо били сигурни да су мртви.
38:45Пола смо evidentирали да су около 40-50 лјуди,
38:49а пола су били по логорима,
38:51или им је судбина била.
38:53Ни смо и могли поглаз мртвим,
38:55јер су завршили на овчари,
38:56и водили смо и поднестале.
38:58Обећавано нам је са свих страна,
39:00и от генерала Шпегелја, и от министра Шушка,
39:02да је за нас рад завршен,
39:03да бирамо војарну у Загребу,
39:05коју хоћемо да ћемо обучавати војску и слад на бојиште.
39:10Ми смо на едан начин више били за то да се вратимо тамо,
39:14да вратимо тай наш простор,
39:16те смо се одлучили с последним заповедником,
39:19Бранко Борковићем, да основемо 124. вукварску бригаду
39:24на полигону у Гашинцима,
39:26те превзели црту бојишта Нуштра.
39:32У обрани Нуштра, односно Винковака и тог потеза,
39:35Боринци, Нуштар и Винковаћко подруће,
39:39остаемо скроз до одласка у Посавину.
39:43Посавина је, међу времену,
39:451992. се закухала ствар у соседној Боснији републици,
39:49пријатила је велика опасност да ће на подрућу
39:53Боснанског брода, односно с тог подрућа,
39:55су се догађали удари и да би могло доћи до неког напада
39:59на территорију Републике Хрватске и са территорија соседноје на Боса.
40:04Ми смо ту постављени у обрану и цјелу 1992. годину,
40:08до тренутка рушења моста на Сави,
40:12у Савовском роду смо били у обрану Хрватске особи.
40:16У том периоду малте не, нисам знао ништа шта се десао у Хрватској,
40:21нега само преко њих медија што са они преносили.
40:25Значи, коммуникацију с мојом обитори, с мојим родбином нисам имао никако.
40:32Слицем оконности удруга Бедема Лјубав и Црна Крижа,
40:39некако су успели доћ до ме на том подрућу војног ајдрома
40:45и успочиће сум коммуникацију са својом сестром, која била у Загребу,
40:54јел у 1991. годину је било све захочено ратом,
41:00и најдже 24. годину су ме пустили из војарне.
41:04Краје 1992. одлучим више да се не би бавио војском професионално,
41:10скидам се, оставим реку прићу ако бде требало далј борбино дјеловат,
41:14међути да су бригада би спорбирале се у правом облику,
41:16ја се враћам, завршавам факультет, дипломирам,
41:20долазим у Винковачки водо, починје радити, тако је завршила моя ратна каријера.
41:28Потом следи 1993. година операција Масленица у коју је ангажирана,
41:33издена, да, и врло брзо пребаћена наша тактичка група 3,
41:38тактичка група ЗАДАР, ге је носителј борбених дјелова била 3. бојна,
41:43извидничка сатнија и 2. сатније 2. пјешачке бојне.
41:55Акција је почела 22. година, четврта је главни удар водила,
42:00и ми смо стигли тамо 29. година.
42:05Првога су нас послали у Кашиће.
42:09Затим, тога дана у 17. сати је извршен напад на Кашиће са три страни.
42:15У 17, около 17 сати је 17 људи погинуло одно.
42:22Након 8 сати је још 8 припадника страдало,
42:27с тим да је моја задача главна била та да осигурам веје од Кашића до Новиграда.
42:34Тако да сам улазил на места која су била нетам под окупацијом,
42:39је три пута је пробијан Кашиће.
42:41Нађалост, тог првог, другог, на самом доласку те смјене
42:45наших драгих славонача, на предјелу Кашића,
42:48право од нас, 100 метара напријед, су и саћкали четничке снаге,
42:53тотуше Аркановци, тако звани Бели Орлови,
42:56из дна гробља и са цркве су је гађали протиокрупни средствима.
43:00Значи, је са направили прајачен масакар.
43:02Ти су тог дана убили једног нашог припадника, покојног Божу Будишу,
43:07избршли су тиху ликвидацију.
43:08Нису имали времена, колко су наше снаги биле брзе за повратак,
43:11нису имали времена мрцварити га,
43:13недоставно га извукли из авута, пиштовоји метак у чело.
43:17Тако, и погинје још један наш драги тенкист, Евген Стрикећ,
43:20које је практички тенкот пуха.
43:25Тог утра, сјећаћ се док сам жив,
43:28мирно је било овако сунце каји сада,
43:3210 сати, около 10 сати, тако било.
43:34Нису оћекивали никаквој активности од стране непријателја.
43:39У секунди наставе пака, напали су нас са свију страна.
43:45Једностанно нисмо више знали које ко је су имали наше одоре,
43:49плаве ознака је кај и ми што сме имали,
43:51значи, они су дошли дан и прије,
43:53саћкали, окружили нас и напали.
43:56Протудар је било брз и жесток,
43:58али је било баш комбинација дрвета и камена.
44:00Значи, Славония и Далмација су тај дан одравили,
44:03само за у року три сата су вратили Кашић под своју контролу.
44:07Осићај је јако грозан у томе моменту,
44:09а мораш остати прибран да би могао наставити остали дијо који мораш,
44:14значи, мораш се брани, знаш шта требаш очуват,
44:18јер заповјед је била, значи, ни центиметра назад,
44:21напријед, а ни миллиметра назад.
44:24Мораш остати прибран, знаш шта се догодило,
44:27знаш да они пробијају,
44:29и, значи, то, ка би бам я могао сликовито описати,
44:33то да је било брдо, зрачне линије нема скоро километар.
44:36То је све било пуно тенкова.
44:38Јер да нисмо дошли до Каћа, а акција Масленница и спајање,
44:41сјевера и југа Хрватске не било извршено до краја.
44:45Значи, тај понтонски мост не би се мога задржати някају кака је вија.
44:48Иони би имали, значи, имали би га у мет.
44:50Тенкести у Задрадском залеђу су судјеловали у првом дјелу кад је ишла наша тактићка група,
44:59чија окосница је била трећа пешачка бојна, са бригадиром Обровцем,
45:04и тад је био бригадир Маден Кулјац.
45:09Ми смо дали у састав тактићке скупине тенковску сатнију саједним механизираним водом.
45:17Иони су с њима се удјелили управо у том најтежењем дјелу,
45:20значи, после операцији Масленница кад је требало сприћити њихов контрудар из смјера Бенковца.
45:24И ту су наши тенки се такођа битно допринули успеху те борбе.
45:29То је било неко искусство као да си бачен у неки други крај свјета.
45:36Временно смо се навикли и на те околности и сматрам да смо јако добро одрадили задачу коју смо добили.
45:46Наћалник главног стожара Хрватске војска генерал збора Јанко Бобетко,
45:50у пратњи за поједника зборног подуће Осије генерал Бојника, джуре Дећака и других високих војних и цивилних дужностника,
45:56на данашње свећаности у Сонском броду честитове припадницима тактичке групе 3. гардиске бригаде Хрватске војске храбро, часно и успешно извешене
46:05задатака на хрватском јужном бојишту.
46:07После многих жртава изгубљених терitorија у неравноправној борби против великосрбског агресора,
46:12дошла је тренута када смо морали показати свјету и себи што су наше могућности, река је генерал Јанко Бобетко.
46:19Свјету је требало показати да Хрватска је држава, суверена, која има своје достојанство, своју материалну, моралну и физићку снагу.
46:31У том повјесном догађању судјеловали стеиви храбри синови Славонјије, река је генерал Бобетко. Славонја је показала, од Вуковара Винковака Осјека,
46:40па до протеклих дана, да је непобједива, да је могла ломити и ломила је јаку солдатеску која имала једини цилј,
46:47освоити, разорити и спровести геноцид над хрватским народом.
46:50Сјенима оних, који су за хрватску домовину дали све што су имали, трајно се морамо кланјати и скрбити о њиховим
46:57обителјима, река је генерал Бобетко.
47:0094. године нисмо били ангажирани нигде на бојишници, али смо били ангажирани на војном полигону Гашници.
47:07То је година обуке и припрема за оно што ће је усједити 95. година, то су завршене операције.
47:24Нисмо, ствари, не знали точно када ће то почети све, акција сама.
47:30Били сме едноставно на путу, дошли смо до неке точке што се зове окупљања.
47:35Ту смо си размистили и кренули.
47:39Кад је дан сигнал да кренемо, едноставно некакав адреналин се створи у човјеку.
47:45Само оно пробијање и резање, оне жице и излазак на авто пут.
47:50И пролаза кроз контролну точку ге је била наша полиција,
47:56едноставно човјек је осићао да ће нешто направи, да ће ослободити нешто.
48:01И срце је едноставно ударало.
48:04Први свибанј, кренули смо акцију, добио сам коветирану заповјед,
48:08изненадио сам се, упадали смо, ишли је се у два ешалона,
48:13јепо је видити четника како бјже.
48:16Дошли смо до Окућана, два километра пе до Окућана је били,
48:20задаћа је била остварена.
48:25Тад је до изржаја дошло четверогодишње ратно искусство и храбро Стенковски посада,
48:31који су ранним и традњим сатима предредећи напад на централном смјеру дуже автопута
48:36од Новске премо Окућанима, у првом дану направили пробој дубине около 20 км
48:42хриспотирњку обрану. Тад се показало шта значи постреба
48:46након 4 године ратовања кад се људи и техника споје кад се добро познају.
48:51Са истоћне страни Ностељудара су били 5. Градиска бригада, 80. и 81. Градиска бојна
48:56и остале при Чурној пуковње. Са западне страни су ишли 1. и 3. Градиска бригада
49:00и при Чурној пуковње, а са севера су ишли специјалне снаги мупа.
49:03Први дан смо остварили оно што је закртано, ослободили смо Асеновац,
49:07пресћтили смо коммуникацију Окућани Стара Градишка и у полуокружение довели 18. корпуса
49:12од стране специјалне полиције.
49:14У односу на 91. била је, можда, не знаю, могу утврдити,
49:19али мислим да је била нека обрнута ситуација. Четници су онда били,
49:22оно, деморализирани, деморализирани, ми сум били пули, оно,
49:28елана, морала, што кажете, да кренемо, имали смо опрема, оружија,
49:32топништо је прво радило припрему, кад са они је одрадили, ми смо кренули,
49:36пробили смо прву линју и то је шли овакану. Они су се онда повлачили, бежали,
49:41нисмо их на те не могли не стић.
49:49Бито у то време, хорватија војники гледа четниција ма леђа,
49:52је ослобачениј, нашим крајава нешто предидно.
49:55Нешто предидно. Тијо би си такнути само да акција је тридидидесетак сати.
50:02У нашој посоји је шест само ранјених у борбанујаја,
50:06у нападним дјеловањима, у ослобаченија, шест ранјених и то је пуно за четники.
50:22Та операция обрани Барање и Источне Славонје в период между Леска и Олује звала се ЗИБ.
50:29Ми смо је крајнје оздобно провели и да ствар буде гора имали смо и у тој операцији погинули.
50:38Осморица припадника 4. бојне, Барањске бојне, која је 82. самостална бојна тек пристигла у 3. бригаду у 4. мјесеца тег
50:49године је притрпила највеће губитке у обрани Барање.
50:52А прва бојна 3. бригаде је на надвођњаку јужни улаз у град из правца Клисе имала тешка страдавања 4 инвалидата,
51:03100% инвалидата.
51:04Остали су без ногу, ушли смо у Минску полју.
51:11Славонја, Славонја. А ратиште, најкрвавије. Каснје се не могу спродживати.
51:16Ни у Лујаце ќе по мене не можу спродживати ратишта, као 91.
51:20Ми смо били голоруки, са 50 мета, као пуштидеш, с некој брант.
51:26Докје је било друга прича.
51:32До данас, а увек се сетим са сетом пријателјам.
51:37И је видим како тешко живе.
51:38Да су прошли сваше.
51:41Ми смо сви млади људи.
51:42Способни сме и за рад и за све.
51:46А ето како живемо.
51:47Али сетимо се.
51:49Покупимо се некада мало.
51:52Поприћамо о томе.
51:54Одиграмо некад и ногами.
51:55Бацимо у беле мало.
51:57И добро је.
52:02Горде је је деке.
52:03Ује имање од Амире.
52:06И сад је им 20 година.
52:09Дећко.
52:10Дође баки неделњно.
52:13Дође је посету.
52:15Видимо се, контактирамо.
52:18То ме је валда је одржало.
52:22Та је стомак, то дјете као се робило.
52:25У Кузма били у Комшилуку.
52:29Прија и ја.
52:31Била сам свак час тамо.
52:34Дао ми Бог макар то.
52:36И он ме одржало.
52:37Наје прве тренутке,
52:39најтеже тренутке,
52:41он ме одржало.
52:43Я сам налазил је једну супруг.
52:48Нема утихе.
52:50После дјећије смрти,
52:52следила је у року шест месеци болест покојне супруге.
52:57Од стреса је добила тумор на двојки.
53:01Након шест, седам месеци на другој.
53:05Я сам уболио на срце.
53:08Тећи син је, исто сум писув,
53:10тећу гардиску.
53:11Био је тамо.
53:17Некад ми не би било жали.
53:18Некад ми не би било жали.
53:19Некад ми не би било жали.
53:19Некад ми не је жало,
53:19зато што са ме отишао.
53:20Да паче да си некеди си опет би опет отишао.
53:24Ни је само фарсанек,
53:25то је чинјице.
53:26Знајте каке.
53:27Чиньце нешто зешава,
53:28тона би з нас не ме проће.
53:30Баре ми Загреба.
53:31Јако пуно дички је.
53:32Било је Загреба доле.
53:35Показали смо се досто добри.
53:37Још је дан данас моје Зезејо.
53:40Суборци који су били олједа.
53:42Моја малјока дан данас је још прва испанњена.
53:44Трађе своји цилији.
53:45Био је промаћен нормално.
53:47Каснје је све било ућиковито и боле.
53:50Унишил сам два тенка на овом подручју.
53:53Прима криси.
53:55Јајан транспортер заповједни.
53:59Тако да с ове страни неприте.
54:02Није мого проће.
54:03Поћето тог свега?
54:05Тих натни избивања.
54:07Се се ту смирило.
54:10Прилагудба на тај живот civilни.
54:13Јако тешка.
54:16Значи, то је страшно тешко било.
54:20Је једностанно та 3. градинска бригада ми је била
54:23као једна фамилја.
54:25Је с нима сам и, как се каже, и легао.
54:29С нима си устаяо, дружио, подијео.
54:33Што и ниси имао.
54:35Рекимо, с кутију цигарета с пријателима.
54:39Пијом да сам се и оженио.
54:41Добио је децу.
54:43Кренио неким својим током, својим животом.
54:51Као је са ми је већ реко, како сам роджен у Немаћкој.
54:54Таму сам завршил школу.
54:56Немаћка војску сам послужио.
54:59И остао сам после рата.
55:01Остао сам овде.
55:02Имам двој дјеца који идут у школу.
55:05Што сам за како јако поносил на своје дјеца.
55:10И, како би реко, Хрватска је мој домовина.
55:15И јели ми остао овде.
55:17Сазнала је сам да је некакав Русин покупио те остатке.
55:22И да је покопао тамо негде где смеће.
55:27Некако се навозило код некаке бандере на сајмишту.
55:31Где је било не само њега, још неколико људи било покопано.
55:36Међутим, вјеројатно, они за све што су знали, што су они покопали и поубијали,
55:40то је касније пренесено у заједничку гробницу на Новом гробљу, Вуковар.
55:49И, ево, прије некако 7 година на ДНА методом се утврдило да су се нашли ти остатке.
56:011991 године сваком Зенги је било нормално да је спреман да да све за Хрватску.
56:10Након тога, такву земљу коју смо обранили, предали смо руке некима другима који су од је требали направити малу Швицарску.
56:19Најалост, догодило се да они нису били спремни да да све за Хрватску,
56:23него да су питали колико шта кошта.
56:26Без обзира на то све ми сматрамо да смо побједили, је имак Хрватска смо ми, а не они.
56:31А јако сам поносан и што сам био доле и на све те људе који су имали храброст и узети
56:40оружђе и борице.
56:42Без обзира на све ово што се послје догађало, без обзира на политику, экономију, на све што нас је задесило,
56:50ми смо направили оно што се морало у том тренутку направити.
56:53Без тога би нам било још далеко горе.
56:57Јер ја ујек размишљам о свим оним женама, дјеци, старцима,
57:03чије животе смо спасили, зато је нисмо дали да ћетници прођу, да непријателј прође туда.
57:10И ја сам и далје јако поносан на то све.
57:36Једног дана када ова рад се заврши,
57:45једва чекам, пријателји, све вас да загрлим.
57:52Овако сједим сам, па вам понекад одпјевам.
58:01Лупи петама, реци, ево све за Хрватску.
58:10Полјубим заставу и пустим сузу неку изгрену.
58:17О, Боже, чувај ти.
58:20Јаше голубу и си родинју, јер богати се и онако за себе обринују.
58:36Има дана када не знам шта ћу са собом, јер не веселе ме без вас,
58:48у такмите недјелјом.
58:52А када падне, ево, ноћ,
58:57дозивам вас именом,
59:00дозивам вас,
59:02дозивам вас,
59:29дозивам вас,
59:30дозивам вас,
59:31дозивам вас.
59:31Иди инец,
59:31дозираѓке?
59:31Продолжение следует...
Comments