Božidar Bole Stošić - Bole iz bureta - Reč više
- 8 years ago
Šarmantni glumac, kreator upečatljivih uloga od kojih se najduže pamti gunđalo Bole iz TV serije 'Hiljadu zašto', uvek je pravio hrabre izbore: napustio je studije medicine i posvetio se glumi, a samački život prekinuo je kad je u njegov momački stan ušetala Vesna s kojom je dobio sina Vukašina i kćerku Katarinu
Glumca Božidara-Boleta Stošića generacije pamte kao čuvenog Boleta iz bureta u televizijskom serijalu "Hiljadu zašto". Polovinom šezdesetih, kad su televizijski aparati bili prava retkost, ljudi su trčali kod komšija i prijatelja da pogledaju nove dogodovštine tog simpatičnog lika, kome ništa nije valjalo i stalno se na nešto žalio. U karijeri koja traje pet decenija odigrao je veliki broj rola u pozorištu, na filmu i televiziji.
Ovaj nesuđeni doktor rođen je u Skoplju, gde mu je otac Srećko službovao kao vojno lice. Tamo je rođen i njegov srednji brat Zlatko, a na Uskrs, 6. aprila 1941. familija je pobegla u Nišku Banju kod tetke.
- Sve vreme rata bili smo tamo, otac je dobio mesto intendanta u Nišu, ja sam tamo pošao u školu - priseća se Bole Stošić. - Kad je konačno došlo oslobođenje 1944, oslobodioci su počeli ostrašćeno da likvidiraju sve koji nisu bili njihovi istomišljenici. I tatu su streljali, sahranjen je u neobeleženom grobu, a čitava porodica je naredne godine krenula za Beograd.
Smestili su se u velikom stanu na Terazijama. Dvanaest godina stariji brat od tetke Ljubiša Zmijanac mnogo je pomagao Boletu dajući mu prave savete. Posle završene osnovne škole, prvo je upisao Drugu mušku gimnaziju, zatim se nekoliko puta selio iz jedne u drugu školu, da bi maturirao u Trećoj muškoj. U međuvremenu je shvatio da lagodniju budućnost imaju samo članovi omladinske organizacije, u koju se ulazilo preko neke od brojnih sekcija. Imao je sreće što je dramsku sekciju u njegovoj školi vodio čuveni Slobodan Aligrudić, koji je tada već bio asistent na Akademiji.
- Radili smo "Analfabetu" Branislava Nušića. Moj drugar Toške, koji je kasnije osnovao "Dadov", i ja igrali smo Miku u alternaciji. Tu sam shvatio da, kad se jednom "pelcujete" glumom, onda je to kraj, a ja jesam, i to sa velikim uspehom. Na maturi sam bio vrlo dobar, imao sam tri iz filozofije i bio u dilemi koji fakultet da upišem. Otišao sam i u Centar za profesionalnu orijentaciju, gde sam uradio gomilu testova. Službenica me je pitala koga imam od porodice i kad je shvatila da sam najstariji i da ću pomagati mlađu braću, rekla mi je da je umetnost nesiguran posao i da odaberem neko ozbiljnije zanimanje. Upisao sam medicinu bez ikakvih problema, samo sa gimnazijskim znanjem. Iako sam davao ispite kao od šale, položio biologiju, fiziku, osteologiju i slične predmete, pao sam iz predvojničke obuke. Kad su se na to nadovezali i problemi s o
Glumca Božidara-Boleta Stošića generacije pamte kao čuvenog Boleta iz bureta u televizijskom serijalu "Hiljadu zašto". Polovinom šezdesetih, kad su televizijski aparati bili prava retkost, ljudi su trčali kod komšija i prijatelja da pogledaju nove dogodovštine tog simpatičnog lika, kome ništa nije valjalo i stalno se na nešto žalio. U karijeri koja traje pet decenija odigrao je veliki broj rola u pozorištu, na filmu i televiziji.
Ovaj nesuđeni doktor rođen je u Skoplju, gde mu je otac Srećko službovao kao vojno lice. Tamo je rođen i njegov srednji brat Zlatko, a na Uskrs, 6. aprila 1941. familija je pobegla u Nišku Banju kod tetke.
- Sve vreme rata bili smo tamo, otac je dobio mesto intendanta u Nišu, ja sam tamo pošao u školu - priseća se Bole Stošić. - Kad je konačno došlo oslobođenje 1944, oslobodioci su počeli ostrašćeno da likvidiraju sve koji nisu bili njihovi istomišljenici. I tatu su streljali, sahranjen je u neobeleženom grobu, a čitava porodica je naredne godine krenula za Beograd.
Smestili su se u velikom stanu na Terazijama. Dvanaest godina stariji brat od tetke Ljubiša Zmijanac mnogo je pomagao Boletu dajući mu prave savete. Posle završene osnovne škole, prvo je upisao Drugu mušku gimnaziju, zatim se nekoliko puta selio iz jedne u drugu školu, da bi maturirao u Trećoj muškoj. U međuvremenu je shvatio da lagodniju budućnost imaju samo članovi omladinske organizacije, u koju se ulazilo preko neke od brojnih sekcija. Imao je sreće što je dramsku sekciju u njegovoj školi vodio čuveni Slobodan Aligrudić, koji je tada već bio asistent na Akademiji.
- Radili smo "Analfabetu" Branislava Nušića. Moj drugar Toške, koji je kasnije osnovao "Dadov", i ja igrali smo Miku u alternaciji. Tu sam shvatio da, kad se jednom "pelcujete" glumom, onda je to kraj, a ja jesam, i to sa velikim uspehom. Na maturi sam bio vrlo dobar, imao sam tri iz filozofije i bio u dilemi koji fakultet da upišem. Otišao sam i u Centar za profesionalnu orijentaciju, gde sam uradio gomilu testova. Službenica me je pitala koga imam od porodice i kad je shvatila da sam najstariji i da ću pomagati mlađu braću, rekla mi je da je umetnost nesiguran posao i da odaberem neko ozbiljnije zanimanje. Upisao sam medicinu bez ikakvih problema, samo sa gimnazijskim znanjem. Iako sam davao ispite kao od šale, položio biologiju, fiziku, osteologiju i slične predmete, pao sam iz predvojničke obuke. Kad su se na to nadovezali i problemi s o