- 10 hours ago
Sveto Kraljevo 2026 - Epizoda 9 - Dokumentarna Igrana Serija
Category
š„
Short filmTranscript
00:01The marriage of the king Milutinak, the daughter of the Byzantian king,
00:05was accepted as a break of the Dejev's agreement.
00:10The beginning of the dynasty was not long.
00:36The end of the anime, Dominion King, was dived again at the treaty.
00:37The notamment nations of the Amen.
07:38The king and brother Drgutin died in 1300 years,
07:42and the long-term battle of the King Drgutin and Milutin began.
07:48We were not the best promised, but it was needed for 10 years.
08:08The king and brother Drgutin died in the battle of the King Drgutin.
08:27In that battle, Milutin was certainly concerned with the special position
08:35that Drgutin had in the Western world.
08:39The wife of a Catholic princess,
08:43the owner of the outside territories of the Ugars Catholic kingdom,
08:49and also the close-up of the southern Italian angels.
08:55So, there was this communication between Drgutin, the angels and the Hungary.
09:05The death of the Ugarian king, the fourth name of the Kumanac,
09:09opened the question of the descendants of the Ugarian border.
09:13And the king Drgutin supported the candidates
09:15who left his relatives from the dynasty Anžujaca.
09:18What will happen is that, finally, the angels will finish by putting
09:27a heritage on the throne of Hungary, who was vacant at the beginning of the XIV century.
09:33It was the famous Charles Robert, who was a heritage of Angevin, Balois, etc.,
09:40who was from this branch.
09:43And Hungary, and it's true, is that Hungary became Angevin,
09:50from that time, but under the good services of Drgutin.
09:59Karl Robert se 1301. godine iskrcao u Ugarskoj,
10:03u neposrednom susredstvu Dragutinovih teritorija,
10:06gdje se oÄigledno osjeÄao bezbedno gdje je pored Dragutina
10:09imao joÅ” neke svoje pristalice.
10:12Snažna podrŔka koju je uživao u delovima Ugarske,
10:16nije bila dovoljna da mu donese brzu prevagu.
10:19Možemo reÄi da je ta nestabilnost u Ugarskoj
10:21trajala do duboko u drugu deceniju XIV.
10:25Borbe za ugarski presto donele su uspon hrvatske vlastijoske porodice Å ubiÄa,
10:32Äiji su se posedi graniÄili sa zemljama NemanjiÄa.
10:35Å ubiÄi vrÅ”e snažan pritisak na Bosnu pod vlaÅ”Äu KotromaniÄa
10:40i u jednom trenutku uspevaju i da je potÄine svojoj vlasti.
10:46Drugi pravac ekspanzije Å ubiÄa vodio je direktno nasuprot
10:51interesima Srpskog kralja Milutina.
10:54To je bila oblast Huma, to je taj tradicionalni naziv
10:58za oblast sa obe strane reke Neretve koja je imala tu svoju pograniÄnu ulogu
11:05izmeÄu Srbije s jedne strane i ugarskih teritorija,
11:09odnosno Hrvatske sa druge.
11:13Tu Äe Å ubiÄi krenuti u ekspanziju,
11:17naroÄito nakon izbijanja graÄanskog rata u Srbiji.
11:28UmeÄu vremenu su nastojanja za obnovom Latinskog carstva dobila novu dinamiku.
11:34Papa Kliment V ekskomunicirao je vizantijskog cara Andronika II.
11:38i proglasio pohod na Konstantinopolj KrstaŔkim ratom.
11:42Pohod KrstaÅ”ke vojske pod komandom Karla Valoa trebalo je da zapoÄne u proleÄu 1308. godine,
11:49a u novom poredku stvari koji se spremao u istoÄnom Mediteranu,
11:53svoje mesto tražio je i srpski kralj Milutin.
11:56Krajem 1307. godine Milutin Äe pokrenuti jednu veliku akciju zbližavanja sa zapadnim Äinijocima,
12:07pre svega upravo sa Karlom Valoa.
12:12Karlo je nakon toga poÄeo da hvata veze sa Venecijom,
12:16koja je uvek bila znaÄajan Äinilac u tim potencijalnim koalicijama
12:20protiv pravoslavnih hriÅ”Äana na Balkanu zbog svoje flote.
12:24I takoÄe je u svoje planove protiv Vizantije ukljuÄio jedan specifiÄan Äinilac
12:34sa zanimljivom predistorijom, takozvanu Katalansku kompaniju.
12:39Kada je mirom u Kalta Beloti okonÄan 20-godiÅ”nji sukobara Gonaca i Anžujaca
12:45oko Sicilijanskog kraljevstva, Katalonska kompanija,
12:48družina sposobnih profesionalnih ratnika, ostala je bez posla.
12:52To je bila jedna najamniÄka družina, pri Äemu kada kažemo družina
12:56možemo malo da pocenimo njihovu brojnost.
12:58Radilo se o nekoliko hiljada vojnika koji su,
13:04kao jedna naroÄita vrsta pre svega lake, peÅ”adije,
13:09ostvarili velike uspehe Äesto pobeÄujuÄi brojÄano nadmoÄnije neplijatelje
13:15i na taj naÄin izaÅ”li na dobar glas kao ratnici.
13:21Uglavnom poreklom, kako im ime kaže, iz Katalonije,
13:25odnosno iz zemalja Aragonske krune, koji su se svojevremeno borili u ratu na Siciliji,
13:31a kada je taj rat okonÄan, stupili su u službu vizantijskog cara.
13:35MeÄutim, zbog sporova oko isplate, jednostavno su se otrgli njegovoj kontroli i
13:44poÄeli da nastupaju kao zaseban vojno-politiÄki Äinilat svojevrsna,
13:50možemo reÄi pokretna država, koja je kretala se evropskim provincijama
13:57vizantijskog carstva pljaÄkajuÄi i živeÄi od pljaÄke.
14:01Oni su 1307. godine stupili u dodir sa Karlom Valoa i praktiÄno postali veÄ iskrcani kontingent
14:09njegove invazione vojske koju je pripremao za napad na Carigrad.
14:15Odmakle pripreme za krstaŔki rat proti Vizantije i obnovu latinskog carstva
14:20primorale su Srpskog kralja na nekoliko važnih diplomatskih koraka.
14:25Sve ovo je podstaklo Milutina na taj korak koji je on preduzeo krajem 1307. godine,
14:31kada je uputio dvojcu svojih podanika na papski dvor, a onda i na pregovore sa Karlom Valoa liÄno.
14:41Interesantan je izbor liÄnosti poslanika za koje se Milutino predelio.
14:47Obojca su bili katovici. Jedan od njih je bio Kotorski plemiÄ, Trifun ili Tripe BuÄa.
14:54Kotor se nalazio u sastavu države NemanjiÄa i bio je njen najznaÄajniji grad u Jadranskom primorju.
15:02A drugi njegov poslanik bio je DubrovaÄki plemiÄ, Marko LukareviÄ.
15:08Obavili su pregovore i sa Papom i sa Karlom od Valoa.
15:14Sa ovim potonjim su sklopili jedan opŔiran ugovor prema kojem su u suŔtini Karlo i Milutin sklopili savez protiv Vizantije.
15:33Posebno je znaÄajan onaj segment ove Milutinove diplomatske akcije koji se odvijao na Papskom dvoru.
15:41Papstvu je naime Milutin oÄigledno ponovo stavio u izgled pristupanje Srbije crkvenoj uniji.
15:51U leto 1308. godine Milutinovi poslanici vratili su se iz Francuske.
15:57Zajedno sa njima doŔli su i poslanici Karla Valoa.
16:00Nekoliko meseci kasnije na Srpski dvor stižu i papski poslanici.
16:07Milutinovi pregovori sa Papom i Karlom Valoa bili su pred okonÄanjem i izgledalo je da Äe se politiÄki položaj njegovog
16:14kraljevstva korenito promeniti.
16:16I oni sada nailaze na probleme, na razne izgovore, prosto izvrdavanje sa Srpske strane i na kraju se vraÄaju neobavljenog
16:26posla.
16:27Srpski vladar u suŔtini primenjuje jedan diplomatski recept iz arsenala vizantiske diplomatije.
16:35O Äemu se tu radilo? Karlovu pažnju je privukla jedna opet kriza oko nasledstva u neposrednom susjedstvu Francuske u Svetom
16:45Rimskom carstvu gde je pokuŔao da istekne svoju kandidaturu za vladara.
16:50I takoÄe stalna Karlova odugovlaÄenja su na kraju navela venecijance da od tog celog posla odustanu. Å ta viÅ”e i njihovi
16:59odnosi sa papstvom su se pokvarili.
17:02Tako da meÄunarodne okolnosti su se izmenile.
17:06Poseban motiv za kraljeve pregovore sa uticajnim zapadnim Äiniocima bile su nevolje koje je manastir Hilandar tokom tri uzastopna leta
17:13trpeo od katalanaca, koji su ga obsedali i umalo zauzeli.
17:42Sposobni iguman Danilo, kasni episkop i arhijepiskop Srpske crkve, uspeŔno je organizovao i predvodio odbranu.
18:09Iste godine kada su se katalanci konaÄno povukli sa Svete Gore, kralj Milutin je prekinuo pregovore o crkvenoj uniji.
18:18Milutin se praktiÄno, iskazujuÄi svoju veliku diplomatsku veÅ”tinu, izvukao iz tih obeÄanja koje je svojevremeno dao.
18:28I na taj naÄin je, bar Å”to se Srbije tiÄe, ova faza zapadnih ambicija na prostoru jugoistoÄne Evrope privedena kraj.
18:57Na nekom samom kraju tog graÄanskog rata izmeÄu Milutina i Dragutina se kaže da je gotovo sva vlast tela napustila
19:06kralja Milutina, priŔla njegovom bratu Dragutinu,
19:09a da se kaže tad kralju stigla iznena da pomoÄi od naroda tatarskog, turskog i jaÅ”aÄkog.
19:16Å to se tiÄe ovog poslednjeg jaÅ”aÄkog, to je po svojoj prvici reÄ o alanima koji su takoÄe negde nakon pada
19:24nogaja, dakle se naŔli u teritoriji balkanskog proostrala.
19:27Dakle, jedna grupa koju nazivamo Turkopuli. Tu grupu nazivamo Turkopuli zato Å”to je reÄ o pokrÅ”tenim Turcima, dakle koji su
19:35izgleda primili hriÅ”Äansku veru.
19:38Dakle, negde oko hiljadu konjanika i petsto peŔaka, dakle od hiljadu i pol ratnika, Ŕto nije za to vreme zanemarljiv
19:45broj,
19:46stupa u službu kralja Milutina pod odreÄenim uslovima.
19:49U službu kralja Milutina pod odreÄenim uslovima, kralja Milutina pod odreÄenim uslovima.
20:15Dakle, i tad su se veÄ i verovato naÅ”li kumanji, Turkopuli i Alari u službi kralja Milutina,
20:21i zakvaljujuÄi njima je on negde 1311. ili 12. uspeo da ipak odnese prevagu nad bratom Dragutinom,
20:28dakle i da ne bude slomljen i da na neki naÄin odnese neku pobedu,
20:33mada naravno sve detalje sporazume izmeÄu Milutina i Dragutinom u tom momentu ne znam.
20:44Oko 1312. godine doÅ”lo je do pregovora koji su opet doveli do sklapanja mira meÄu braÄom,
20:56do jednog prekida ratovanja izmeÄu Dragutina i Milutina.
21:00Jedna od prvih vesti, jedan od prvih signala da je izmeÄu dvojce srpskih vladara
21:06zavladao mir i saradnja, jesu upravo vesti o zajedniÄkom pohodu Dragutina i Milutina
21:17protiv Å ubiÄa. Naime, Dragutin je vojsku koju je bio spremio za uÄeÅ”Äe u ugarskim
21:27unutraŔnjim sukobima, tada joŔ uvek u toku, 1313. godine, po, kako izvor kaže,
21:34nalogu svog brata preusmerio prema Hrvatskoj.
21:38To nam dakle govori da nakon okonÄanja rata sa bratom Milutin doživljava ta izazov svoje vlasti
21:47u Humu kao neÅ”to Äime se hitno treba pozabaviti i možemo da na osnovu, kažemo,
21:56oskudnih, ali ipak raspoložilih podataka da zakljuÄimo da je on uspeo da stabilizuje srpsku vlast
22:04nad veÄim delom Humske oblasti.
22:25A s druge strane, taj podatak nam ukazuje i na Äinjenicu da je s porazumom
22:32kojim je okonÄan graÄanski rat u Srbiji, Dragutin prihvatio položaj podreÄenog vladara,
22:40dakle onoga koji se odaziva na poziv i koji svoju vojsku usmerava onako kako vrhovni vladar,
22:47kralj Milutin, smatra da je neohod.
22:52Dakle, mi možemo sasvim sigurno da kažemo da je glavni kralj, prvi kralj Milutin,
22:58i imamo sremskog kralja Dragutina koji ima u Debrcu svoj dvor.
23:04Znamo da je do 1306. godine kraljica Jelena vlada uzeti.
23:10Posle toga ona se u crke svetog Nikola je pod skadrom zamonaŔila.
23:16Ubrzo posle okonÄanja sukoba izmeÄu Milutina i Dragutina preminula je kraljica majka Jelena.
23:27Odlazak kraljice Simonide na dvor svoje jetrve kraljice Katalin u Srem
23:33i njihovo zajedniÄko hodoÄaÅ”Äe i poklonjenje svekrvinom grobu u manastiru Gradac
23:38bila je svojevrsna diplomatska misija srpskih vladarki
23:42i javna manifestacija izmirenja i dobrih odnosa njihovih muževa.
24:21Hvala Ŕto pratite kanal.
24:37Treba reÄi da je to veliko doba najamnika.
24:40Serbski vladari su se, poputi drugih srednjovijekvih vladara, kad je reÄ o vojnim akcijama, pre svega oslanjali na elitni sloj
24:51svog druŔtva u srednjovijekvih vlastela, koji ima obavezu ratovanja u korist vladara.
24:57I, naravno, oni su bili ta kljuÄa snaga. MeÄutim, vlastela nije mogla biti uvek i na raspolaganju dovoljno vladaru, nekad
25:07nije bila dovoljno ni verna, i zato su najemnici grali važnu ulogu u srpskoj državi.
25:23Od vremene kralja Vilutina, mnogi izvori, kako srpski, tako i jednostrani, svedoÄi o prisutstvu najamnika iz raznih, da kažemo, krajeva
25:31tadaŔnjeg sveta.
25:41Jedan srednjovekovni roman iz 14. veka, koji se zove Sicilijanac avanturista, koji opisuje da je nakon Sicilijanskog veÄernja, dakle, Barthe
25:521282-je,
25:54izvesni vitez u Livio de Fontana stupio u službu srpskog kralja i ide onda za njega uspeŔno ratova, da je
26:03Äak osvojio grad Patras.
26:17Da je bilo primamljivo stupiti u službu kralja Vilutina, svedoÄi primjeri FranÄeska de Salomona.
26:26O dodeljivanju viteÅ”ke titule FranÄesku de Salomoneu i njegovoj službi na dvoru srpskog kralja Vilutina,
26:34ostalo je neobiÄno svedoÄanstvo, njegov nadgrubni natpis u katedrali u Trevizu, u severnoj Italiji.
26:44Kako kaže ta jedan natpis iz Treviza, 25. marta 134. stupio u službu kralja Vilutina.
26:52Natpisi iz Treviza sugeriÅ”ili da je FranÄesko de Salomone od kralja Vilutina dobio Äak i viteÅ”ku titulu.
27:23ViÅ”e faktora zaÅ”to je kralj Vilutin mogo da angažuje veÄe skupine najamnika.
27:35Pored tog rudnog bogatstva, drugi faktor je svakako osvajanje bogatih vizantijskih oblasti,
27:42dakle, gde su bili i bogati gradovi poput Skoplja.
27:46I treÄi faktor koji nije trebao zanemariti izgleda da je,
27:50zahvaljujuÄi i poveÄanju poljoprivredne proizvodnje,
27:53kralj mogao da nametne veÄe namete zavisnom stanovniÅ”tu.
27:57ViÅ”e faktora je, dakle, uticao do Srbija tada bude privredno jaÄa
28:02i to su sve dokazi koliko je tako ta finansijska i privredna srage
28:07Srpske države porasla tokom njegove vladovi.
28:18Neka istraživanja koje smo vrŔili na Srpsku novcu,
28:22upravo na analizi tih nekih ostava novca,
28:24kovorio prilog da je srpski novac kovan u velikim koliÄinama,
28:28da je, recimo, neke emisije tih srpskih dinara su bile po nekoliko miliona primjerak.
28:32To je, verovatno, sve doÅ”lo sa srebrom koje je vaÄeno srpskih rudnika.
28:36U pitanju su, naravno, nekoliko tona srebra koje je koriÅ”Äeno
28:40za kovanje tih srpskih dinara.
28:43To je najveÄa bila ekspanzija srpskog novca,
28:46upravo u vreme te velike ekspanzije i rudarstva,
28:49kada su upravo u vreme Dragutina i Milutina otvoreni novi rudnici.
28:54VeÄ poÄetkom 14. veka imamo sedam novih rudnika u srnjovjekom Srbiji.
29:04Dragutin je poÄet da kuje novac prema venecijanskom matapanu,
29:08odnosno venecijanskom grosu.
29:10To je bio stabilan novac, težine 2,14 grama,
29:14koji je veÄ nekih preko 80 godina zauzimo polako prostor Balkanskog poluostruva
29:20i veÄ od sredine 13. veka postoje glavna moneta.
29:24To je razlog zaŔto srpski vladari, kasnije i Stefan Milutin,
29:28poÄinju na koju dinare koji su se ugledali na venecijanske grose.
29:33Ali i to monetarizovano srebro u vidu novca takoÄer je nalazilo svoj put
29:37na prostor celog celog evropskog kontinenta.
29:43Na važnost srpsog novca možda nam go ukazuju i mnoge ostave novca
29:47koje su otkrivene ne samo na prostoru Srbije,
29:50nego ih nalazimo posebno u sebernoj Italiji.
29:53Imamo jedan sjajan primer iz 1305. godine za Bolognu,
29:56da je srpski novac bio glavno platežno sredstvo.
30:00Tako da su onda morali da izdaju listu vrednosti srpsog novca,
30:04tako da stari srpski dinari su uvredili recimo 20 pikolija,
30:09to je manja moneta Bolonje,
30:11a novi koji su kovani su uvredili svega 12.
30:15Tako da su oni izdali listu kolika je vrednost
30:17raznih tih emisija srpskih dinara na prostoru Bolonje.
30:22Srpski novac je nalažen i u GrÄkoj, nalažen u Korijentu,
30:26nalazimo ga na prostoru Ukrajine,
30:28a nalazimo ga takoÄer sa nekim ostavama i u Maloj Aziji.
30:32Neke primjerke nalazimo u Austriji,
30:34a najudaljeniji primjer do sad koji smo naŔli
30:37je naÄen recimo u Belgiji u enoj ostavi novca.
30:41Možemo da pratimo i tu devalvaciju novca
30:44koja se deŔavala u srednjevekovne Srbi.
30:46To je naÄin bio i veliki instrument u svake države
30:50i kao danaŔnje moderne države Ŕto rade,
30:52to je igralo je na devalvaciji novca
30:54i na taj naÄin je ostvarivalo profit.
30:56Tako da devalvacija je bila neŔto Ŕto je
31:00srpski vladar kvario novac Å”ireÄi tako u stvari
31:03svoju, da kažem negde, i ekolonsku, ali i politiÄku moÄ.
31:08I u državi svoga otaÄastva mnogi božanstvene manastire
31:11od samoga osnova podiže i obnavljaŔe stara rukopoloženja
31:16roditelja i praroditelja svojih.
31:18I tolika slava i bogatstvo u dane bogoljublja njegova
31:22bi u državi otaÄastva njegova,
31:25da se nije mogao sa njime uporediti
31:27ni jedan od njegovih okolnih careva
31:29u slavi i bogatstvu njegovu.
31:31Bilo da su u pitanju episkopske bazilike,
31:35kao Ŕto su bogorodica LjeviŔka u Prizrenu
31:40ili GraÄanica.
31:50Crkve podignute u jedinstvenim sakralnim prostorima
31:54dinastiÄkog karaktera, kao Å”to su kraljeva crkva u Studenici
31:57ili Saborna crkva u Hilandaru.
32:08One koje izražavaju posebnu zahvalnost odreÄenom svetitelju,
32:12kao Å”to je crkva u Starom NagoriÄanu
32:16ili kraljeva grobna crkva u manastiru Banjska.
32:27Sve do danas saÄuvane Milutinove zadužbine,
32:31vrhunski su izraz arhitekture i graÄevinskog umeÄa svoga doba.
32:35Ovi monumentalni spomenici predstavljaju vrhunac
32:38srpske stvaralaÄke sinteze vizantijskih i zapadnih obrazaca,
32:42kao i starije lokalne graditeljske tradicije.
32:45Angažovanje vrhunskih majstora freskoslikarstva,
32:48posebno pripadnika porodice Astrapa,
32:51kao i arhitekata znalaca prestoniÄke,
32:53konstantinopoljske arhitekture,
32:55mogu se najpre objasniti kraljevim bliskim srodniÄkim vezama
32:59sa vizantijskom carskom porodicom,
33:01Å”to je dalo osnovu i okvir za ovu jedinstvenu umetniÄku sintezu
33:05sasvim novog stila.
33:15I oženi voz ljubljenoga sina svoga zvanoga Stefana,
33:19i odeli mu zetsku zemlju sa svima njezinim gradovima,
33:22i poŔto je prebivao neko vremena u zemlji zetskoj,
33:26vlastela njegova zlomislena sastavi svoje lukave namere
33:30i prevrati ga laskavim reÄima od ljubavi svoga roditelja,
33:35govoreÄi mu,
33:37dostojno je da ti uzmeÅ” prestolca svoga,
33:40a evo svi mi pomažemo ti.
33:43Ako li nas ne posluŔaŔ,
33:46to se mi neÄemo viÅ”e tvoji zvati.
33:49Oveko Stefana DeÄovskog ostaÄe zagvaretka.
33:53Ali indikativno je da su se tokom njegovog života
33:57mnogi faktori zauzimali za njegovu legitimizaciju,
34:01Å”to ukazuje onda na zakljuÄak da je zapravo njegovo poreklo
34:06negde iz neke Milutinoje vanraÄne vreze.
34:09On je naime bio sin Milutina iz prvog braka sa srpskom Lemkinjom Jelenom,
34:14roÄen oko 1275. godine, u braku koji je poniÅ”ten i tretiran je s toga i on sam kao nezakonito potomstvo.
34:24Ta senka nelegitimnosti ga je pratila i vidjet Äemo koliko Äe biti važna
34:31i u njegovom psiholoÅ”kom profilu, ali i u nizu postupaka i diplomatskih i politiÄkih koje on preduzima.
34:39PribližavajuÄi se opet jednom braÄnom strategijom, novom bugarskom caru, Smilcu,
34:47Kranj Milutin verio je svog sina i buduÄeg nastavnika Stefana Äeko, cara Smilica Teodorom.
34:56Od 1306. smatramo da deÄanski vlada uzeti.
35:01On je uzeti, naiÅ”ao na dobar prijem i imao je dvor kod skadra i oÄiglednu vezanost sa zetskom vlastelom.
35:12Verovatno je negde oko 1306. ili naradne godine i dobio titulu Mladog kralja,
35:20Äime je postao zvaniÄni naslednik prestola.
35:24Iako je najstari Milutinov sin Stefan u tom trenutku veÄ bio odreÄen za naslednika NemanjiÄkog prestola,
35:30bojazan da bi on takav status mogao izgubiti, doveo ga je u otvoren sukop sa ocem.
35:371314. godine, 8. februara, preminula je stara kraljica Jelena.
35:44Odmah po njenoj smrti, deÄanski diže pobunu protiv oca.
35:50Negde krajem 1313. su sankcijama povalja pojavljuje moguÄnost da presto nastavlji neko drugog roda.
35:59I izgleda da je upravo najava da se tako neŔto može dogoditi bile vlavni razlog za pobunu Mladog kralja,
36:06buduÄi Stefana DeÄanskog, koji se napotstica je svoje vlastelen,
36:12a posle smrti kraljice majke Jelene, dakle negde u februaru 1314. godine, pobunio protiv oca.
36:19DogaÄaji koji su se odigrali, dakle pobuna Milutinov dolazak pod skadar,
36:28prelazak deÄanskog na drugu obalu Bojane,
36:31poziv deÄanskog od strane oca da doÄe, da se pomire,
36:36njegovo pristajanje na to pomirenje,
36:39i sad jedan dramatiÄan trenutak,
36:41ako otoc ga zagrli, da se kao znak njih oproŔtaja i pomirenja,
36:46i u tom Äasu njega vojnici, njegovog oca, zarobljavaju.
36:52Dakle, to neko njegovo, ajde da kažem, poverenje prema ocu se pokazalo kao naivnost.
36:58Milutin je zarobio deÄanskog i odveo ga u skoplje, na svoj dvor,
37:03gde je nad njim izvrÅ”ena drastiÄna kazna oslepljenja,
37:07koja je imala za cilj, u duhu srednjevekovnog shvatanja sveta,
37:13da od njega uÄini onesposobljenog ladara,
37:16tako da on viŔe ne može biti pretendent na presto.
37:36Izgleda da je Carigradski dvor bio posrednik u ovim dogaÄajima
37:41i da je posladica svih pregovora bio njegovo zatoÄenjiÅ”tvo i izgnanstvo u Carigrad.
37:48Upravo u Äinjenici da je u svemu tome igrao znakÄen ulogu,
37:52upravo vizantijski Äinjenac, možda možemo i da potražimo argumenta
37:57za zaÄljuÄak od razlozima za Stefanovu poboru.
38:00Ali njegov boravak u Carigradu doneo je i jedan znak
38:06koji je bio Äudasni znak njegove buduÄe svetosti,
38:10a koji je bio jako važan za dalje tok srpske istorije.
38:22Kralj Dragutin umro je nekoliko godina posle izmirenja sa bratom
38:26i kraja dinastiÄkog sukoba, Äije je srediÅ”nje pitanje bilo
38:30Äija Äe loza zavladati srpskim prestolom.
38:32Kao da je bila ispunjena volja njihovog oca, kralja UroŔa,
38:36Dragutin i njegovo potomstvo ostali su bez nemanjiÄkog prestola.
38:42Ipak, u godinama posle njegove smrti,
38:44o njemu je ostala slika pobožnog i u svemu uzornog vladara.
38:49NaŔ najvažniji izvor za ovo je arhijepiskop Danilo,
38:55njegovi životi kraljeva i arhijepiskopa srpskih.
39:00MoguÄe da je Danilo želao da napravi jedno asketsko žitije
39:06koje je naroÄiti akcenat stavljalo na Dragutinov pobožan
39:12i asketski život, na njegovo odricanje od vlasti,
39:15na njegovu svest o grehu u odnosu na oca.
39:19Šta je stvarno bilo, a Ŕta je hagiografski narativ
39:23koji je podreÄen odreÄenim konvencijama žandra,
39:27mi to ne možemo u ovom trenutku znati.
39:30Dragutinova smrt otvorila je najpre pitanje nasledÄa njegove države,
39:34koja se sastojala iz nekoliko znaÄajnih oblasti.
39:38Na tu smrt Milutin je, prema podacima kojima raspolažemo,
39:43reagovao dvojako.
39:45S jedne strane, Dragutinovog naslednika Vladislava je zatoÄio,
39:49a s druge strane, pripojio je svojoj državi sve Dragutinove teritorije
39:57kojih je mogao da se doÄepa.
40:00Preuzimanje teritorija koje su pripadale Ugarskom kraljevstvu
40:03otvorilo je novi period sukobe Srpskog kralja sa Anžujcima.
40:08Karl Robert nije mogao odmah da reaguje na ovaj izazov,
40:13zato Ŕto je bio zauzet sukobima sa raznim velikaŔima
40:17po obodu Ugarske teritorije, ali to svakako nije zaboravio.
40:23Sukob kralja Milutina sa Anžujcima nije ostao graniÄen
40:27na severne oblasti njegove države proŔirene
40:29do skoraŔnjim Dragutinovim teritorijama.
40:32Novi front otvoren je u oblastima Anžujske Albanije.
40:36Dakle, imamo sada situaciju do oko 1317. godine
40:41da je i na svojoj severnoj i na svojoj južnoj granici
40:46srpski vladar naneo teritorijalnu Ŕtetu
40:51pripadnicima Anžujske dinastije.
40:54Milutinov izazov Anžujcima kao jednom kolektivitetu
40:58naravno nije mogao da ostane bez odgovora.
41:021319. godine možemo da pratimo okupljanje jedne moÄne koalicije
41:09Karla Roberta, Filipa Tarenskog, Avinjonskog papstva,
41:14a takoÄe u tu koaliciju se uklapaju i Å”ubiÄi,
41:19protivnici Milutinovi, možemo sad veÄ reÄi,
41:24tradicionalni na prostoru Huma.
41:36Borbe su zapravo prvo i poÄele u HUM
41:41u 1318. godine
41:43i izgleda su okonÄane do proleÄa naredne godine
41:46Milutinovom pobedom.
41:47MeÄutim, ova akcija Å”ubiÄa je poslužila da skrene pažnju
41:55srpskog vladara od napada koji su dolazili sa drugih strana.
42:01Na prostoru Albanije, uz svesrdno angažovanje papstva,
42:05lokalne strukture katoliÄke crkve, ali i Filip Tarenski,
42:10su se povezali sa katoliÄkim albanskim plemstvom
42:17tih oblasti, podstiÄuÄi ih na pobunu protiv srpskog vladara.
42:22Ipak glavno popriŔte ovog Milutinovog sukoba
42:25sa velikom zapadnom koalicijom
42:29bila je severna srpska granica,
42:32gde se srpski kraj na kraju,
42:35na bojnom polju, suoÄio sa
42:37ugarskim kraljem Karlom Robertom.
42:49Ugarski pohod izvrŔen je 1319 i doveo je do potiskivanja srpskih snaga
42:58iz teritorija koje su pripadale kralju Dragutinu,
43:02a koje su ulazile u sastav ugarske.
43:09IstoÄna politika kralja Milutina
43:11da bila je odreÄena u drugom delu njegove vlade
43:15upravo brakom sa Simonidom
43:18i to je naroÄito bilo vidljivo
43:23u vojnom angažovanju
43:25trupa srpskog kralja
43:27u ratovima koje
43:29Bizantijski car vodi u Maloj Aziji,
43:32gde se su prostavlja o SelÄucima,
43:35kao i u ratovima koje je vodio
43:38proti selÄuÅ”kih trupa
43:39odmetnutih od cara u Evropi.
43:42U oba sluÄaja su
43:43trupe srpskog vladara
43:45je opružili odluÄujuÄi pomnoÄ.
43:53I pade ovaj previsoki gospodin kralj
43:56iznenada u ljutu bolest
43:57u svome carskom dvoru zvanom Nerodimlje.
44:00I ne beŔe glasa ni sluŔanja od njega
44:03jer se beŔe svezao jezik njegov.
44:06I kada vide sveosveÄeni episkop Danilo
44:09da se luÄi duÅ”a njegova od tela,
44:12zapovedi da poÄnu nadgrobna pjenija
44:15te predate blaženu duŔu svoju gospodu,
44:19kralj srpski Stefan UroÅ”,
44:22drugi Milutin.
44:24Treba prvo reÄi da je vreme kralja Milutina
44:28obeleženo velikim usponom srpske države,
44:32njenim uzdizanjem u poredku naroda,
44:36tim velikim osvajanjima na jug,
44:39Ŕirenjem srpske države.
44:41Äitav taj, da kažem, pobednostni hod
44:45i neko sigurno seÄanje trimfalizma
44:48koji je iŔlo u sto,
44:50moralo je da ima i neki odreÄen ideoloÅ”ki okvir.
44:55Redefinisanje pojma otaÄastva
44:57do koje dolazi u okviru
45:00te velikog svodnog poduhvata
45:02u kome uÄestvuje i kralj Milutin
45:04i hilandarski monaŔki krug
45:06predvoÄen Danilom,
45:08jeste u stvari stvaranje jednog sakralnog kraljevstva.
45:12Ideja Danila drugog,
45:14njegov zadatak,
45:15proistekao iz jedne vrste dogovora
45:18dvora i hilandarskog monaŔkog kruga
45:21koji je bio politiÄki vrlo uticarno
45:23u vreme kralja Milutina,
45:25bio je nastanak
45:26u stvari jednog dela
45:28koje je trebalo da konstruiŔe
45:31istorijsku memoriju,
45:32koje je trebalo da stvaranjem
45:34parne simetrije svetih
45:36prvosveŔtenika i svetih vladara
45:39stvori taj takozvani
45:41panteon srpskih svetih.
45:43Kada u drugoj fazi
45:45Milutinove vladavine,
45:46dakle, posle 1299.
45:48on krene na jedan univerzalni program,
45:51tada daje svom sinu
45:53ime Konstantin,
45:54tada kreÄe cela ona priÄa
45:56koju Äemo tek sa DuÅ”anom
45:58gledati razlistalu,
45:59da se upotrebim tom simbolikom loze
46:03koja je toliko važna
46:05u poimanju vlasti.
46:07I ta slika loze
46:08koju imamo od epohe
46:11kralja Milutina,
46:12graÄaniÄku lozu,
46:14potom deÄansku lozu
46:15i tako dalje,
46:17praktiÄno,
46:18vizuelno,
46:20postajuÄi pandan lozi
46:22jeseevoj, lozi, dakle,
46:24Hristovih predaka,
46:25utemeljuje ideju
46:27sakralnog kraljevstva.
46:28Bez toga se ne može razumeti
46:30sve ono Å”to Äe
46:32Milutinovi naslednici
46:34na srpskom prestolu
46:35moÄi da zamisle
46:37kao svoje identifikacije.
46:40I videli smo da je,
46:41dakle, upravo Danilo
46:43bio Äovek od najveÄeg
46:45poverenja Milutinovog
46:47i kreator politike.
46:50Ono Ŕto se tu prepozne
46:52kao vizija,
46:53kao koncept,
46:55kao jedan razraÄen
46:57i vrlo uÄen
46:58ideoloŔki program,
47:00to je, znaÄi,
47:02sadejstvo,
47:02svetovne i duhovne elite,
47:05kralja Milutina
47:06i Danilo drugog.
47:09Iznenadna bolest
47:10i smrt kralja Milutina
47:12nisu ipak mogle biti
47:13sasvim neoÄekivane,
47:15veÄ i zbog odmaklih
47:16kraljevih godina
47:17i umora koji se i danas
47:18oÄitava sa njegovih
47:19ktitorskih portreta,
47:21nastalih u poslednjim godinama života.
47:23Hvala.
47:25Hvala.
47:29Hvala.
Comments