- 7 weeks ago
Hvala korisniku @RETROVIZIJA na ovom sačuvanom videozapisu.
Rab je otok na istočnoj strani Jadranskog mora, u Republici Hrvatskoj. Nalazi se južnije od otoka Krka, te istočnije od otoka Cresa.
Administrativno otok pripada Primorsko-goranskoj županiji.
Povijest
Rab se prvi put spominje u putopisu grčkog geografa Pseudo-Skilaka koji otoke Rab i Pag spominje pod zajedničkim imenom “Mentorides”.
Jedan od najpoznatijih Rabljana je sveti Marin, osnivač državice San Marino.
Zemljopis
Otok Rab sa susjednim otočićima čini rapsku otočnu skupinu koja se, smještena na kvarnerskom prostoru, nalazi na izuzetno povoljnom geografsko-prometnom i geografsko-turističkom položaju u odnosu na europsko i domaće turističko tržište.
Otok Rab se pruža u smjeru sjeverozapad-jugoistok, paralelno s kopnom podvelebitskog primorja.
Za otok su specifičane geomorfološke karakteristike koje čine grebeni i udoline koje se pružaju smjerom SZ-JI.
Najveća zračna dužina otoka Raba, od rta Gavranić do rta Sorinj, iznosi 22 km. Zahvaljujući svom nepravilnom obliku, širina je otoka različita. Tako je najuži na južnom dijelu od rta Krkland do zaseoka Perčinić u Barbatu 3 km, dok je najširi, i to 10 km, u svom sjevernom dijelu od rta Šilp u Loparu do rta Kristofor na sjeverozapadu otoka.
Povoljne mikroklimatske prilike karakterizira srednja godišnja temperatura od 14,9 °C te godišnja količina oborina od 1108,8 mm, što je karakteristika prijelazne klime između sredozemne i kontinentalne.
Prosječno godišnje trajanje sunca na otoku Rabu je 2417 sati.
Uz bogatstvo flore, na Rabu susrećamo i raznolik životinjski svijet, kako na kopnu, tako i u moru.
Na sjeverozapadnom dijelu otoka, uz duboku uvalu, smjestilo se naselje Supetarska Draga. Ime sela izvedeno je iz naziva samostana sv. Petra u Drazi. U sredini prostrane plodne doline 1059. godine osnovana je benediktinska opatija sv. Petra u Drazi.
Barbat, najjužnije selo otoka, proteže se morskim pojasom duž Barbatskog kanala. Sudeći prema ostacima nekadašnjih građevina, na ovom su području postojala vrlo stara naselja. Na uzvišenju sv. Damijan vide se ostaci stare gradine i crkvice sv. Damijana, koja se spominje u XIV. stoljeću. Ove ruševine potječu još iz doba grčkih naseobina i vrlo je vjerojatno da se radilo o grčkoj vojnoj koloniji osnovanoj u IV. stoljeća prije Krista. Pretpostavlja se da bi ruševine na brdu sv. Damijan mogle biti ostaci antičkog grada Ptolomejeve Kolente. U podnožju brda, kod zaselka Perčinić, za vrijeme oseke u moru se primjećuju ostaci zidina grada što su ga osnovali bjegunci sklanjajući se na Rab u bijegu pred Atilom.
Pri kraju uvale Eufemija, na maloj uzvisini uz more, smješten je samostan sv. Eufemije. Crkvica sv. Eufemije spominje se već u XIII. stoljeću i prema njoj je samostan dobio ime. U samostanu se čuva i jedna od najbogatijih starih knjižnica. U Kronici samostana bilježeni su svi važniji događaji u životu otoka Raba u posljednjih sedam stoljeća...
Rab je otok na istočnoj strani Jadranskog mora, u Republici Hrvatskoj. Nalazi se južnije od otoka Krka, te istočnije od otoka Cresa.
Administrativno otok pripada Primorsko-goranskoj županiji.
Povijest
Rab se prvi put spominje u putopisu grčkog geografa Pseudo-Skilaka koji otoke Rab i Pag spominje pod zajedničkim imenom “Mentorides”.
Jedan od najpoznatijih Rabljana je sveti Marin, osnivač državice San Marino.
Zemljopis
Otok Rab sa susjednim otočićima čini rapsku otočnu skupinu koja se, smještena na kvarnerskom prostoru, nalazi na izuzetno povoljnom geografsko-prometnom i geografsko-turističkom položaju u odnosu na europsko i domaće turističko tržište.
Otok Rab se pruža u smjeru sjeverozapad-jugoistok, paralelno s kopnom podvelebitskog primorja.
Za otok su specifičane geomorfološke karakteristike koje čine grebeni i udoline koje se pružaju smjerom SZ-JI.
Najveća zračna dužina otoka Raba, od rta Gavranić do rta Sorinj, iznosi 22 km. Zahvaljujući svom nepravilnom obliku, širina je otoka različita. Tako je najuži na južnom dijelu od rta Krkland do zaseoka Perčinić u Barbatu 3 km, dok je najširi, i to 10 km, u svom sjevernom dijelu od rta Šilp u Loparu do rta Kristofor na sjeverozapadu otoka.
Povoljne mikroklimatske prilike karakterizira srednja godišnja temperatura od 14,9 °C te godišnja količina oborina od 1108,8 mm, što je karakteristika prijelazne klime između sredozemne i kontinentalne.
Prosječno godišnje trajanje sunca na otoku Rabu je 2417 sati.
Uz bogatstvo flore, na Rabu susrećamo i raznolik životinjski svijet, kako na kopnu, tako i u moru.
Na sjeverozapadnom dijelu otoka, uz duboku uvalu, smjestilo se naselje Supetarska Draga. Ime sela izvedeno je iz naziva samostana sv. Petra u Drazi. U sredini prostrane plodne doline 1059. godine osnovana je benediktinska opatija sv. Petra u Drazi.
Barbat, najjužnije selo otoka, proteže se morskim pojasom duž Barbatskog kanala. Sudeći prema ostacima nekadašnjih građevina, na ovom su području postojala vrlo stara naselja. Na uzvišenju sv. Damijan vide se ostaci stare gradine i crkvice sv. Damijana, koja se spominje u XIV. stoljeću. Ove ruševine potječu još iz doba grčkih naseobina i vrlo je vjerojatno da se radilo o grčkoj vojnoj koloniji osnovanoj u IV. stoljeća prije Krista. Pretpostavlja se da bi ruševine na brdu sv. Damijan mogle biti ostaci antičkog grada Ptolomejeve Kolente. U podnožju brda, kod zaselka Perčinić, za vrijeme oseke u moru se primjećuju ostaci zidina grada što su ga osnovali bjegunci sklanjajući se na Rab u bijegu pred Atilom.
Pri kraju uvale Eufemija, na maloj uzvisini uz more, smješten je samostan sv. Eufemije. Crkvica sv. Eufemije spominje se već u XIII. stoljeću i prema njoj je samostan dobio ime. U samostanu se čuva i jedna od najbogatijih starih knjižnica. U Kronici samostana bilježeni su svi važniji događaji u životu otoka Raba u posljednjih sedam stoljeća...
Category
📚
LearningTranscript
00:28Девушки отдыхают
00:30Девушки отдыхают
01:27Девушки отдыхают
01:30Девушки отдыхают
01:32Девушки отдыхают
01:38Девушки отдыхают
01:40Девушки отдыхают
01:41Девушки отдыхают
01:46Девушки отдыхают
01:48Девушки отдыхают
01:49Девушки отдыхают
01:51Девушки отдыхают
01:53Девушки отдыхают
01:54Девушки отдыхают
01:54Девушки отдыхают
01:56Девушки отдыхают
02:05Девушки отдыхают
02:07Девушки отдыхают
02:07Девушки отдыхают
02:08Девушки отдыхают
02:09Девушки отдыхают
02:09Девушки отдыхают
02:11Тим чемуся путем и ми путем на Зарон, краюточица, Чутина.
02:41У Пличаку нас дочекује необычан летач.
02:48Уранјамо преко зелених сагова воге на стрме окомите литите.
02:55Још један летач, средоземна длакавица, 300 милијуна година стар рођак звездача и осталих болјикаша.
03:03Својим дугим, перјастим крацима средоземне длакавице ритмично веслају и хватају планктон.
03:10У средини тјела имају краће, бјеле ногице којима се хватају за подлогу.
03:31Литика је обрасла животом.
03:33Колоније спужви, кораља, а међу њима пливају јата црнеја.
04:02Литика је добро станишта и за подујке, које су увјек у близини какве рупе.
04:09У касној зими, муђјак ће направити гнјездо од алги и чувати икру.
04:23Пролазимо кроз бујне колоније црвених и жутих горгонија, које закланијају бројне станаре у њима.
04:35Хоботница, осим у дубина и бројних кораља, нема заштиту од сусједа угора.
05:09Хоботница, осим у дубина и бројних кораља.
05:15Литика је завршавају на равном пјећаном дну, гђе станиште налази рак, храпави хлапић.
05:23Ширенје клјешта није топла добро дошлица, него показивање велићине.
05:31Иако је велик само 5 центиметара, исказујемо му поштовање за храпрост.
05:41Из пјеска, попут палми, вире са беле.
05:44То су црви, а крошње њихових палми органи су за дисање и хватање плјена.
05:56Риба која плива, лети, али и хода, ластавица главуља.
06:07На пјећаном дну мјешају се разне врсте, од оних карактеристићних за пјесак, попут козица или листа,
06:24па до вућића, који у пјеску траже мале безкралијжњаке.
06:36У томе лежи право богатство рапског подморја.
06:42У једном зарону можете обићи разна станишта, од пјеска, стрмих литика до ливада воге.
07:01Град Раб доћекује нас на рту незаборавном ведутом романићких звоника и средњовјековних зидина.
07:08Испод те слике закопана су столјећа повјести, од Либурна, Римљана, хрватских владара,
07:16Венецијанске и австријске власти, све до новјега доба.
07:22Ућићемо кроз Златна врата.
07:31Најстариј дио града зове се Калданац.
07:35Свјетовна и сакрална архитектура свједоћи да је град Раб настајао као средњовјековно средиште.
07:42Можете проћи кроз три главне улите, горњом, средњом и доњом, а везују их попрећне, зване руге.
07:54Од 12. столјећа на челу града Раба био је кнез.
07:58Столовао је у двору који носи љепоту прохујале Готике и Ренесансе.
08:08Градско вјеће састајало се у љупкој Ренесансној лоши.
08:15Од племићких палача издвојамо Готићку Нимиру.
08:22Романићки су звонићи као окомице које воде према небу и спајају нас с њиме на символичан начин.
08:30Поглед усмјеравамо према најстарјему, звонику Светог Андрије из 12. столјећа.
08:38Најмлађи звонић је онај Свете Юстине, Луковићаста облика.
08:43Највећи је и најлјепши звонић Свете Марие.
08:46Грађен од бјела камена Тесаника, расћланјен бројним прозорима и вјенцима.
08:52На врху је криж спет куглица које чувају моћи Светака.
09:00Поглед у остатке базилике Светога Еванђелисте и Цркве Светога Крижа
09:05открива мјесто чуда гје некада давно проплакао Исус на малой олтарној слици и навјестио дане куге у рабу.
09:20Спуштамо се у подморје Голога отока.
09:25Један од лјепших осјећа је уронјенју је стонај,
09:28када лагано, слободно падамо, проматрајући живот на вертикалама које лагано промићу.
09:36Фратри у подморским челјама траже сигурно уточићте.
09:45Док Пуш Голаћ, Хипсолодорис Элеганс својим шареним тјелом шаље поруку «Нисам јестив».
09:53З бројних избоћина висе црви серпуле вермикуларис, а млади угор увлаћи се у сигурност трупе.
10:03Пад завршава на нетакнутом пјешчану дну.
10:07Под литиком сусрећемо пирку. Често је можемо видјети у близини хоботнице,
10:12али овај пут открива нам шкарпину.
10:32ИЗНАНАДИЛИ СМО У ГОТИЦУ.
10:34СТИРАНА У СЛИЕПУ УЛИЦУ НЕСВЕСНО ПОЗИРА.
11:05ИЗНАНАДИЛИ СМО У ГОТИЦУ.
11:17Конгрс раскошне боје подмор'ја изранњаво у пратњи јата риба.
11:49Субтитры создавал DimaTorzok
11:52Субтитры создавал DimaTorzok
12:22Субтитры создавал DimaTorzok
13:00Субтитры создавал DimaTorzok
13:02Субтитры создавал DimaTorzok
13:36Субтитры создавал DimaTorzok
13:46Субтитры создавал DimaTorzok
14:14Субтитры создавал DimaTorzok
14:40Субтитры создавал DimaTorzok
15:03DimaTorzok
15:08DimaTorzok
15:16DimaTorzok
15:17DimaTorzok
15:46Sipu
15:48DimaTorzok
15:48DimaTorzok
16:13DimaTorzok
16:14DimaTorzok
16:16DimaTorzok
16:26DimaTorzok
16:35DimaTorzok
16:45DimaTorzok
16:46Ловна крака уже возвращают улов према устами.
17:20А ово је найманји и мођда најлјепши припадник скупине.
17:26Немоћно шири своје кракове да би се чинио већим и брзо тражи пјесак како би се укопао.
17:36То је Бобић. Врло сличан сипи у свему, осим у величини.
17:41Није већи од неколико центиметара.
17:51Већину времена проводи сигурно закупану пјеску.
18:14Крећемо према површини.
18:16Дно се мјенја у пјешчано.
18:19И ту налазимо врсте које су знали искористити предности пјеска и алги.
18:26Музгавац је манји роћак хоботнице.
18:29Можете је разликовати по пријанјалкама на краковима.
18:33Музгавац има један ред пријанјалки, а хоботница два.
18:43У бјегу и музгавац користи мирисне црне завјесе.
18:50Када ућућим лазни погон, тешко га сустижете.
18:57Нјешним кистом умоћени муокер, обојан је пјесак у валама попут ове лопарске.
19:05Ту се пјесак назива мел.
19:07Найлјепши је у златним тонувима у вале црника на райској плаши.
19:14Галебови долјећу јатима на меко пјесковито тло.
19:21Музгаваците.
19:26Плаже на западной области ниске,
19:29уоквиране богатом vegetацией от борова,
19:32макии, игличастого сица,
19:35риеткого храста плутнака,
19:37доле по те свеча.
19:40И вот нас у найлепшой шуми на Калифронту,
19:47шуми Дундо.
19:49Од градских насада знаменитий е рапски парк Комрчар.
19:57Усред раскошного зеленила
19:59уживаю бројне животинске врсте.
20:47Субтитры создавал DimaTorzok
21:10Субтитры создавал Диме.
21:11Коћу Табинју.
21:15Уже држи синјал на површини мора.
21:18Везано је за прову.
21:20И чини вам се као да је Табинја везана за небо.
21:28Табинја је дрвена коћа с разјапљеним отвором на боку,
21:32но надградђе као да је малоприје напуштено.
21:38Некад је узимала мору, а сада као да му даје.
21:42Смјештена на пјешћаном дну, постала је мали умјетни брак.
21:49Брод је удомио разне алге и колонјије.
21:55Најзанимљивији су прозирни плаштенјаци клајевлине.
21:59Иако изгледају попут вреће с два отвора,
22:02они филтрирају море, хранећи се планктомом.
22:05Као најнапредња колонја, заузели су кормило.
22:14Мноштво је отвора на Табинји и испод ње.
22:20Шкрпун у засједи.
22:28Великим оком проматра рибице изнад себе,
22:31али и бје граћића под школњку.
22:41Морски је паук сигурност пронашао у јежавој кућици.
22:52Велика јата рибља млаћи, раћића, обитава у том умјетном станишту.
23:03Унутрашњо стабинје оде јежак живот рибара.
23:07Просторије су само функционалне.
23:09На поду недовршена мрежа, неисписан дневник.
23:15Табинја се још не да.
23:17Још је јарбол усправан.
23:39У дну залјава свете euфемије
23:44посјетићемо цркву која је дала име цјелој Драги.
23:50Ту су чак двје цркве, грађене од 13. до 15. столјећа.
23:56Эво љепоте облика насталих у времену кад се градило
24:00у готићком, ренесансном или барокном слогу.
24:06Найзанимљивији је дио свакако самостан,
24:08који посједује вредне збирке.
24:10Ту је и први документ који споминје име раб.
24:14А ево ји слика крижнога пута славнога франјевца Амброза Тестена.
24:22Чудесне визије и топла искреност.
24:27Шетњу у врелом дану завршили смо у Клаустру,
24:31унутарњем самостанском дворишту,
24:33које чува сјену и сумчев сјај.
24:49У граду Рабу традиција заузима важно мјесто.
24:55Већ више од 500 година пролази процесија у традицијским ноћњама,
24:59са заставама и знаменњима Братовштина, Жупа и Светака.
25:07Уз бубњеве одвијаће се натјецање гађања самостријелом.
25:18А онда, плес и свирка, све док мјесец не избједи на небу.
25:24А нама је намјера спустити се на потонули брод Бамби.
25:33Одноћне таме, тамње су само морске дубине.
25:38И с батериском расвјетом Машта нам ради,
25:41замишљајући које каква непозната бића.
25:44Но, страх треба превладати, јер ноћ је у дубинама посебна.
25:51Долазимо на олупину малога бродића, романтичног имена Бамби,
25:56иако му име у овако сабласном окруженју не одговара.
26:07Све је оголјено.
26:48У његовим једрима виде се дрвена ребра која држе брод на окупу.
27:06Претрађујемо од прове до крме,
27:08испод које се скрива покој уснули црнеј.
27:28Звјездаћа је први знак живота на пјеску око брода.
27:38Најзанимљивији су мали, црвенкасти, црви, нерејси.
27:42Махнито пливају испред рефлектора,
27:45привучени свјетлом попут ноћних лептира.
27:48Но та опијеност доноси им смрт
27:50пребрзог ускаканја у туђа уста.
27:53Яковљева капица, укопана у пјесак,
27:56само треба затворити уста.
27:59Слићну тактику има и опнена вјећа.
28:03Прије конзумације,
28:04она само мало испеће црвића својим жарницамо у краковима.
28:08И гурне их у средишњи отвор,
28:10који је за ову пригоду уста.
28:13Кад га пробави, тј ће отвор служити за друге сврхе.
28:20Нерејси сућини се важна карика у хранитбеном ланцу.
28:24Сви јих једу, а главна им је обрана – бројност.
28:29Главоч блатар ће опијено свјетлошћу искористити за лагани лог на нерејсе.
28:45До њега главоч крвоуст учи istу технику на козицама.
29:03Ноћ је време немани, великих попут главоча, али за нерејсе.
29:30Док морски конјић, попут витеза, језди кроз тамно-ноћно море,
29:36опраштамо се од отока Раба.
30:06Наће olsun.
30:08Нећнете, оће суми од ос当.
30:11Св playкаштамот порањте.
30:12Док морски конјиа.
30:14Йога, всће суми, је сме.
30:15Сеће спrifишишишишишко на биле eldest développement?
Comments