ALEKSANDRU STANKOVIĆU u 1041. emisiji HTV-a 'Nedjeljom u 2' gost je kuhar Matija Bogdan. Govori o svojem iskustvu vrhunskog kuhara te o tomu je li to glamurozan posao ili mediji preuveličavaju sve vezano uz gastronomiju.
Category
🗞
NewsTranscript
00:00Poštovani gledatelji, dobar dan.
00:09Biti kuhar je, ajmo tako reći, vrlo popularno zanimanje danas.
00:13E sad, kako je to biti kuhar?
00:15Je li to lijep, dobro plaćeni, glamorozan posao,
00:18ili možda nije baš sve tako kako smo mogli vidjeti u kulinarskim TV show-ovima?
00:23O tome razgovaramo u emisiji s kuharom Matijom Bogdanom,
00:27a uvod u emisiju nam je pripremila Branka Suhajac Ljubičić.
00:33Idemo za tri minute, možemo?
00:35Idemo prvo pet, pa onda šest, pa onda pet, pa tri, pa četiri.
00:39Može luk? Jedna strana, druga strana. Može?
00:42Luk imate? Trebam još jedan krumpir. Bacaj, bacaj, bacaj, brzo. Novi tanjur.
00:47Ja sam Matija Bogdan.
00:49Panker, kuhar, planinar.
00:52Sve svoje dječaške snove sam nekak do sada već ostvario,
00:55ali sad se javljaju i oni odrasli snove.
00:59Danas bi se to reklo ADHD.
01:02Bio je zabavno djete.
01:05Onak, uvijek, kako međimocivele, s kršelama vriti.
01:09Joj, striček Matija je tam i penjao se na onu ogradu, palje dole, ruku si je spotala.
01:14Opet, ja mislim da se je on lomio nekako šest puta ruku u svojem djetinstvu.
01:19Dolazim iz Čakovca, jednog malog rada na sjeveru,
01:21koji je zapravo jako razvijen i definitivno me oblikoval
01:24pogotovo u tim nekim formativnim godinama.
01:26Nisam sa društvom, velikim društvom, hodao po koncertima.
01:31Bila je situacija kad je 14, 15 godina.
01:34A, mama, tata, idemo u Berlin na koncert.
01:37Panke, idem ja s njima, s kombijem idemo.
01:39Ko ide? Pa ovi moji stari pankeri Čakovički, idem ja s njima.
01:44Znale se, ono, policija zove.
01:45Dođite po sine u policijsku stanicu.
01:47Dođemo žena i ja, ono, dva noći.
01:49Kaj je bilo? Desilo se neke?
01:51Ne, bil je gemišta u parku na klupici.
01:54Mudite me radi toga gemišta.
01:56Dva u noći.
02:00A onda je otišao na faks.
02:01Ne trebalo ići na faks.
02:03A koji faks? Kaj te zanima? Ništa.
02:06A moraš ići na faks?
02:07Je, moram ići. Svi moji idu na faks.
02:09Kud ideš na faks?
02:10Pa ne znam, budem vidjet kud moji idu.
02:12Dobro, ajde svi idu pretježno u Zagreb.
02:14Kaj buš upisal?
02:15Kaj ideš?
02:16Pa ne znam, kaj je najlakši.
02:18Dobro, onda je upisal filozofski.
02:20Ja mislim da danas ne znam kaj je studirao.
02:22S 20 godina kad sam došao na ideju da bi postao kuhar,
02:25redko kojefirovalo u mene da bi to mogao napraviti,
02:27jer onda se sve motalo oko pank koncerti, cuge,
02:31zezancije i apsolutno ničeg drugog.
02:33Ovak je bil dogovor u familiji, ako doneseš prvog sedmog
02:36da si položili sve ispite na filozofskom,
02:40mi ti platimo druge godine kuharsku školu.
02:53U londonske kuhinje pričali su da su gadne,
02:55ali zbilja su gadne.
02:57Radil je zbilja kostovka.
03:00Znali smo se žene probuditi u dva u noći
03:03i se Matija još radi.
03:05Drugo jutar se probudimo na posao sa jedan, osam
03:07i se Matija već na posao već radi.
03:09I tak godinu, dve.
03:11Nekad koroditelj dođe da suze na oči.
03:16Mi smo tamo živali zajedno i prvi radni dan
03:18koji smo odradili zajedno.
03:20Matija je u dan je bio abnormalno, hektičan,
03:22konstantan pritisak.
03:25Nema jedne sekunde slobodnog vremena.
03:28Kad smo izašli van iz restorana i krenuli skupa
03:31prema doma u belom jamu, pol dva ujutro,
03:33sam ga jednostavno pitao,
03:35dobro, Matija, zakaj ti ovo uopće radiš?
03:41Je, grdo je.
03:43Znala mi pričam ti koliko put je dobio
03:45teške željezne tave u glavu pre kuhinje.
03:48Duf u glavu, nema tu milosti.
03:51On je znal ovako ti po dve litre kave na dan.
03:53Da ostane na nogama, da se radi.
03:59Ja sam imao osjećaj da je, recimo, konkretno šef Bred,
04:02Matiju, onaki još ekstra.
04:05Reke mal tretira, makar je to u nekim trenucima
04:08stvarno bilo mal tretiranje,
04:10ali zato kad se osjećao da on u njemu nešto vidi.
04:19Jedan maksimalni profesionalizam u poslu,
04:22koji ga ovdje definitivno odlikuje,
04:24pedantnost, točnost, tehnike, sve,
04:26mora biti sve ono po švagu.
04:30Nije ovako proživjeti mal tretiranja, vrijeđanja,
04:33tu nabijenu kuhinju, ono,
04:36ali eto, pod pritiskom se rađaju dijamanti.
04:41Pa tako se valjda dogodilo i s njima.
04:48Bravo!
05:00Kad sam se vratio iz Londona,
05:02sam shvatio da dugo nisam išao u planine,
05:04a ko klinac smo odlazili na planine umjesto na more.
05:07Tako sam došao do vrha Medablom u Nepalu,
05:10jednog od tehnički najtežih vrhova svijeta.
05:13Kaj buš zbedakom?
05:15Sad si spreman na Monteveres.
05:17Tako smo ga odgojili.
05:19Kam bi sve to tišilo, da svi ćućimo doma
05:22i kuhamo za svojim loncem.
05:24Ne treba ići, ali gledati okolo.
05:48Dobar dan, Matija.
05:50Dobrodošli u Nedljemu 2.
05:52Dobar dan, hvala vam na pozivu.
05:54Ljude koji su govorili u prilogu,
05:56dobri su sugovornici.
05:58Tata je osjebojan lik, duhovit.
06:00Da. Tata je u kazalištu.
06:03Nije da se boji kamera.
06:05Da, vidimo.
06:07Jako je komunikativan.
06:09Dosta toga sličnog imamo.
06:11Prije nego što krenemo na sam razgovor o kuhanju,
06:15spomenuto je ovdje da ste stažirali u više svjetskih gradova.
06:19E sad, mimo kuhinje i tako dalje,
06:22koji bi od tih gradova, mislim da su u igri
06:25Pariz, London, San Francisco,
06:29koji bi od tih gradova bio najbolji za život?
06:33Za život?
06:34Da.
06:35Osobno ja bi jako htjel živjeti u Ateni.
06:37Aha.
06:38Nisam puno vremena di provodim.
06:39Da.
06:40Ali za život, pa London mi je bil definitivno bolji.
06:43Obožavao sam ići na stažive u New York.
06:46San Francisco mi je bil savršen.
06:48Ali nekak...
06:50Europljani su ipak europljani.
06:52Nakon nekog dužeg vremena dok smo u Americi,
06:54znaju mi Amerikanci, ja bih to reći, ne pasati baš.
06:57A, tako miči.
06:58Sa svojim isključivim stavovima,
07:00sa onim njihovim tipičnim, sad generaliziram,
07:03ali gledanjima od gore, itd.
07:05To mi recimo nije pasalo.
07:07Tako da sigurno bih birao, ajde, London.
07:09Aha, znači najjača svjetska nacija,
07:11da malo poprimiš karakteristike.
07:13E sad, mogu li ja, recimo, nisam gurman,
07:17mogu li biti dobar kuhar?
07:19Ja mislim da sigurno možete biti dobar kuhar.
07:21Ja uvek volim reći ono malo,
07:23malo se zezati reći da bi mogel
07:25pesa ili majmuna zresirati da može kuhati.
07:29Ali tu onda bitno,
07:31po meni užasno bitno, ok,
07:33tehnike, samo kuhanje,
07:35to mora doći pod kožu.
07:37Moraš biti malo spretan, kao u sportu.
07:39Kako to treniraš, ajmo to tako reći,
07:41to ti dođe pod kožu i možeš kuhati.
07:43Nije nikakvi problem.
07:45Ali onda ide ono kaj razdvaja kuhare,
07:47da li promišljaš o hrani,
07:49onda te to, da li gledaš drugačije,
07:51ne možda drugačije nego drugi,
07:53da li poštuješ, možda, ne znam,
07:55sezonalnost, lokalitet gdje kuhaš,
07:57koliko si u toku s vremenom
07:59u kuhinji, kaj recimo dosta veliki problem
08:01u obrazovanju kadra, kuhara,
08:03jer nije toliko u kontinuitetu,
08:05u toku s vremenom.
08:07Tako da mislim
08:09da to nije neki preveliki problem zapravo.
08:11Uvijek volim reći da ono,
08:13da ako uključiš malo više mozga
08:15u tu profesiju, da možeš
08:17jako daleko dogurati.
08:19Ej, zanimljiva je stvar da vidjeli smo ovdje
08:21filozofski fakultet
08:23informacijske znanosti.
08:25Stari, kaže, on ništa ne zna
08:27o tim informacijskim znanostima.
08:29Je li lazbilja malo pocijenjuje ili...
08:31Pa ne, znam jer sam ipak studiral
08:33i završil, ali nikad se nisam
08:35s tim bavio. I nisam otišao
08:37na taj fakultet zato jer me to interesiralo.
08:39Otišao sam isključivo iz razloga
08:41jer sam imao 19 godina, završio gimnaziju
08:43u Čakovcu.
08:45Od uvijek sam i sam smatral da je obrazovanje
08:47jako bitno
08:49kod svakog čovjeka, i mladog i starog.
08:51I onda sam otišao na fakulteti.
08:53To mi je, recimo, danas
08:55sam jako sretan da sam donesao
08:57tu odluku, jer sigurno
08:59bi me starici slušali da nisam htjel ići na fakulteti.
09:01Sigurno me ne bi maltretirali
09:03da idem.
09:05Ali danas me to, ajmo reći, visoko obrazovanje
09:07kojeg imam, sigurno
09:09odvaja u branši u kojoj
09:11radim od drugih
09:13možda kuhara koji nemaju.
09:15Zbog čega? Zato jer naučio sam
09:17se kritički razmišljati.
09:19Naučio sam se preispitivati stvari.
09:21Naučio sam razmišljati van neke
09:23kutije, ajmo reći,
09:25gastronomije. Tako da mislim da je to
09:27jako velika vrednost
09:29obrazovanje.
09:31Što se tiče
09:33samog interesa za kuhanje,
09:35zanimljiva mi je stvar da ste ga razvijeli
09:37na temelju inata.
09:39Kako inata i prema kome?
09:41Ja sam počeo kuhati
09:43vtruc, bi se reklo
09:45u Međimurju. Što to znači?
09:47Vtruc je jedna predivna međimurska riječ koja znači
09:49uinat.
09:51U familiji mi se
09:53uvijek kuhalo. I baka,
09:55djeda, mama,
09:57tata pogotovo.
09:59Svi su putovali po svijetu,
10:01tako da mi smo ko klinci jeli
10:03ne znam, chili con carne,
10:05ili ne znam, japansku
10:07hranu koju je doma tata kuhal.
10:09Znači, mi smo bili ograničeni, ajmo reći,
10:11nekom domačom klopom koju smo isto jeli,
10:13naravno. Ali to je pobudilo
10:15puno znatiželje
10:17u meni ko klincu.
10:19Jer sam probao neke nove okuse koji nisu
10:21od studija. Uvijek sam bil i motal se
10:23oko kuhinje. I onda je nekak došla
10:25srednja škola gdje
10:27svi smo bili
10:29u veliko društvo smo bili. Svi smo
10:31uvijek se međusobno, ajmo to tako reći,
10:33natjecali međusobno u XY stvari.
10:35Od toga ko bi popil više
10:37piva do toga ko bi bolje roštiljal na
10:39fešti. I onda je to u srednjoj školi
10:41počelo s nekog inata,
10:43jer u društvu je bil jedan kuhar
10:45koji je danas profesionalni super kuhar
10:47i on je uvijek roštiljal.
10:49Kao na feštama.
10:51Ja sam se uvijek gurao, daj da ja roštiljam, daj da ja roštiljam.
10:53Znam bolje roštiljati.
10:55Fakat znam.
10:57Uvijek je bilo, daj kaj buš ti roštiljal,
10:59daj nemoj ti, daj pusti to, daj odi tam
11:01piti, kaj zezaš.
11:03Svim tam, i onda se tu počeo
11:05buditi taj neki inat.
11:07Ja bih fakat počeo kuhati i počeo bih kuhati
11:09stvarno dobro.
11:11I vjerojatno je to i razlog zbog kojeg sam
11:13nekako, ajmo reći,
11:15brzo tak i napredoval, jer mi je to
11:17bil neki drive. I onda ono,
11:19malo je suludo reći da
11:21da ne kuham iz ljubavi, kuham iz ljubavi,
11:23jer volim kuhinju.
11:25Ali kuham iz inata. To je isto jedan od drive-ova
11:27koji mi je to.
11:29Priča koju stalno govorite, ali
11:31samo za ljude koji vas prati,
11:33ne i za širu publiku,
11:35je ta da ste kad ste završili
11:37fakultet, opet spominjate Tulume,
11:39opet velika druženja i tako dalje, i da ste na tom
11:41jednom druženju odlučili poslati,
11:43svi su bili malo pod gasom, da ste
11:45odlučili poslati mailove na ne znam koliko,
11:47dvadesetak adresa, ne bili se, to u Hrvatskoj ste bili,
11:49ne bili, dobili
11:51posao u nekoj kuhinji i sad,
11:53što se dogodilo nakon, što ste poslali
11:55ti dvadesetak mailova, te večere?
11:57Mislim da je bilo čak 50 nevola.
11:59Ima ta jedna lista 50 najboljih
12:01restorana u svijetu. Ja sam na apsolutno
12:03svaku adresu poslal. Poslal
12:05ono CV koje je bilo nikakav, ali sam poslal
12:07ono, gledajte, ja hoću doći raditi za džabe.
12:09Nemam uopće problema s tim.
12:11I znam da sam se otišao
12:13stuširati, dok su još
12:15sve su ljudi bile, sigurno 20-30 ljudi
12:17u stanu, uvijek smo imali te
12:19velike fešte. Išao sam se stuširati
12:21zato što sam taman došao iz restorana gdje sam
12:23isto volontiral u Zagrebu.
12:25Već sam počeo ja kuhati.
12:27I ono, vrag mi ne da mi ređem
12:29ja provjeriti mail. I dobio sam
12:31odmah, u nekih 15 minuta sam dobio odgovor
12:33iz San Francisco da, kak se zove,
12:35da nema problema da dođem. To je bilo
12:37vjeratno nekda oko šesti mjesec, ispitni
12:39rokovi. I bilo je
12:41ono, dođite, dođite u
12:43devetu mjesecu u San Francisco.
12:45I ono, cijeli svijet ti se okrene, imam 22 godine.
12:47Druga godina faksa sam.
12:49I ja zovem ono mamu, reku,
12:51mama, ja idem u San Francisco.
12:53Nemam nikve love.
12:55Ja ne dolazim iz bogate familije.
12:57Nije to bilo lako.
12:59Ali su mi
13:01starci su mi dali, ne znam,
13:03tipa desetak tisuća kuna.
13:05Su nekak sklepali.
13:07Reku, ovo je za San Francisco. Uvjet je za
13:09završiš faks kad se vratiš.
13:11Ja sam i to nakon dvije godine vratio dok sam već
13:13ono, radio u Londonu. Ali tu je sve nekak
13:15se pokrenulo. Ja sam se zapravo
13:17ono, našel
13:19u nekoliko mjeseci u restoranu s dvijemi
13:21šlenove zvijezdice na top 50
13:23restorana svijeta. Šef Daniel
13:25Petterson mi otvara vrata i ja ono
13:27klivac od 22 godine. S 22 godine
13:29još imaš ono i dole i dole na tebe i u tijeću.
13:31Puno više nego danas.
13:33Ja ono, ono
13:35se našao pred menom i probao sam ono
13:37tri mjeseca kod njega u kuhinji
13:39svaki dan i to je bio ono jedan od ono.
13:41Prije par mjeseci sam sanjao
13:43to se sad stvarno događa.
13:45Jedna zanimljiva je stvar o ovoj kojoj govorite.
13:47Ovdje nam je u emisiji prije šest mjeseci bila
13:49djevojka koja se zove Ana Maria
13:51Matoc i ona
13:53obužava motore i isto
13:55nije završila fakultet,
13:57nikakav i tako dalje. Odlučila je na
13:59adrese proizvođača
14:01motora po Evropi poslati mail.
14:03Ja bih došla, dakle žensko,
14:05ne sad da ja imam predrasude,
14:07nego govorim onako
14:09kakva je situacija, poslala mailove
14:11na različite proizvođače motora
14:13KTM, Yamaha, ove one
14:15i veli ona za dva dana mi se javljaju
14:17ne znam, iz KTM-a i kažu dođite.
14:19Ja nemam nikakvog velije iskustva, ništa,
14:21samo sam rekla da želim puno raditi
14:23i naravno žena je napredovala, tamo je i probna vozačica
14:25bila i veliki uspjeh postigla.
14:27Deset godina je radila po tome.
14:29Želim ti da postoji neki obrazac, moguće je čak.
14:31Je, moguće, ali to su po meni
14:33kad slušam i ovu priču koja je jako slična
14:35moja, to su zapravo
14:37odlike ambicijoznih ljudi.
14:39Najlakše je reći ono, ma oni mene nikad ne budu primili.
14:41A svi smo okruženi tisućama
14:43takvih ljudi koji su nam bliski
14:45i ne znam kaj svi vele,
14:47ma ne budu oni mene primili, ma kaj,
14:49ma budem ja polako, budem ja ovo.
14:51Ja mislim da mora biti taj moment
14:53gdje ti hoćeš, gdje ti grizeš,
14:55gdje si ti ambiciozan, pa idem poslati,
14:57kaj imam za izgubiti, nemam iskustva,
14:59pa baš me briga, pa baš me briga,
15:01pa kako bim napredoval, moram bez iskustva,
15:03mislim ako nemam iskustva, moram napredoval
15:05da dobijem to iskustvo.
15:07Neko i traži ljude bez iskustva.
15:09Naravno, nek me i odbiju, neki
15:11padnem, to je sve dio
15:13tog procesa. Jasno.
15:15San Francisco, kažete, 3-4 mjeseca,
15:17vraćate se u Hrvatsku, završavate fakultet,
15:19međutim ono što sami ističete
15:21i sad ćemo i o tome ovdje u emisiji
15:23razgovarati, to je taj London,
15:25to je obuka u Londonu,
15:27u poznatom restoranu o kojem ćete vi ovdje
15:29govoriti, koja je onako
15:31vojnička, koja je gadna, o kojoj je
15:33govorio i vaš kolega koji je
15:35radio s vama,
15:37vi postajete linijski kuhar,
15:39u kakvom restoranu, koliko dnevno tamo radite?
15:43Znači, London je ono, dosta teška priča,
15:45trebalo mi je, godina mi je
15:47trebalo, par godina mi je trebalo da počinjem
15:49čak i otvoreno pričati o stvarima
15:51koje su se događale u tom restoranu.
15:53Mislim, prvo i prvo, to je
15:55jedan prekrasan restoran
15:57koji trenutno ima tri mišlenove zvijezdice
15:59na Notting Hill u Lethbury,
16:01koji ga vodi stvarno
16:03jedan od najtalentiranijih šefova
16:05koji sam ikad u životu vidio, to je Brad Graham,
16:07ali to je ta londonska kuhinja
16:09koja se danas promijenila,
16:11recimo, ali u to vrijeme kad sam ja došao tamo
16:13to je bilo 2015.
16:15Ja ulazim u kuhinju,
16:17ono, balkanac, bez iskustva,
16:19dolazim na kanape,
16:21tam rade sve, bile užasno
16:23onakva
16:25toksična, muška atmosfera
16:27nabijena testosteronima,
16:29sve ono, veliki, jaki dečki,
16:31svi si ono, pod meču,
16:33bilo je ono, pod meču u smislu,
16:35poticalo se,
16:37u toj kuhinji se jako poticalo
16:39da bez obzira,
16:41da cilj opravdava sredstvo,
16:43bez obzira kaj ti napravio nekome drugome,
16:45ono, da se istakneš, to je ok.
16:47To je čak i bilo poticano
16:49od strane šefa, ono, gledaj njega kak radi,
16:51daj mu ovo, daj mu ovo, daj mu ono,
16:53da ti isplivaš ovo, ono, svim tam,
16:55kaj zapravo, mislim,
16:57meni kako klinjcu je to bilo super u tom momentu.
16:59Da. Ali sad mi je odvratno dok
17:01to ne razmišljam. Da.
17:03Druga stvar je ta da smo mi tam radili
17:05doslovno
17:07po ono, 18 sati, ne znam,
17:09u sedam u jutro, si već na poslu,
17:11pola sedam, ajde si na poslu,
17:13radiš do nekih jedan, dva u jutro,
17:15pola dva, odeš doma, otuširaš se,
17:17spavaš, probudiš se opet u šest u jutro,
17:19opet ideš na posel i tak
17:21konstantno, ono,
17:23deset dana za redom, nema tu
17:25pauze za sjesti se, za jesti,
17:27i ne znam kaj, ono, izglasam
17:29kao džanki nakon
17:31odvikavanja, ono, imao sam možda 50 kila.
17:33Nema tu sjesti, zajesti, uz put neke pojedeš.
17:37Kom je u interesu da mu
17:39tako radnik radi?
17:41Meni to, moram preznati, nije jasno.
17:43Da, Miti, meni danas nije jasno.
17:45S druge strane, taj restoran je
17:47stvarno bil tvornica kuhara, koja je napravila
17:49stvarno vrhunske kuhare. Svi od njih
17:51redom su danas ekstremno uspješni.
17:53Ali da li se može nekim
17:55drugim načinom doći do toga? Ja sam
17:57uvjeren da može. Mi smo to čak
17:59zadnju godinu dok sam bio i sušev
18:01u tom restoranu, smo zaposlili
18:03više ljudi da bi ljudi imali po tri dana
18:05slobodnih u tjednu.
18:07Ali isto tu je bilo
18:09ono, gaženje u smislu, ne znam,
18:11bolestan si, nema bolestan,
18:13dolaziš na posel. Jednom dečko je,
18:15jednom smo imali eksplozu, jednom dečko je
18:17moja ruka izgorela od tudu
18:19do tudu moja ruka je izgorela u desetu jutro.
18:21On je bilo, nije ga se pustilo
18:23u bolnicu, pustilo ga se u bolnicu
18:25tek nakon smjene u jedanu
18:27jutru. Nije imao kožu na 90%
18:29ruke vano. I tak je odrađival.
18:31Da li je to odvratno?
18:33To je odvratno.
18:35Meni je trebalo isto tako, mi je trebalo
18:37nekoliko godina, čak bi rekao
18:39da možda prije, mislim da je prošla godina,
18:41prva godina gdje sam i ja stal na loptu
18:43da više ne vučem te,
18:45ajmo nazvati agresivne repove
18:47i agresivan taj pristup u kuhinji
18:49da se maknem od toga.
18:51Jesu vas
18:53zlostavljali tamo?
18:55Pa mislim, ne mogu reći da nisu.
18:57Jesu. Jesu. Ne mogu reći da nisu.
18:59Mislim, ono, imao sam, ne znam,
19:01nisam dobro uprao gljive.
19:03Naprimjer,
19:05jeho, Čefova je uzela zemlju
19:07s tih gljiva i praktički mi je zube pred svima
19:09uprao s tom zemljom.
19:11Da li sam na to gledao kao na zlostavljanje
19:13od oba? Nisam.
19:15Nisam. Nisam na to gledao jer je,
19:17velim, u tom okruženju si
19:19gdje to se i potiče
19:21i gdje to, ono,
19:23toksično i odvratno,
19:25tipično muški,
19:27ma nemoj, kaj buš si ti plakal,
19:29reko, da me to
19:31izgradilo? Je, izgradilo me.
19:33Ostavilo je utjecaja
19:35na mene, pogotovo
19:37mi je, užasno mi je žale, recimo,
19:39ne znam, kad sam se vratio iz Londona
19:41na prvi godinu dana u Zagrebu
19:43kak sam radio u restoranu,
19:45naprimjer, užasno mi je žale jer sam, ja mislim, te prve godine
19:47jedno tri desetak otkaza podijelao.
19:49A zbog čega? Zato jer
19:51me nije zadovoljavalo neke moje
19:53standarde ili imao sam
19:55prekratak fitilj
19:57za neke određene greške.
19:59Zakaj mi je sad žala? Zato jer
20:01u tih 30 ljudi je sigurno bilo 25
20:03prekrasnih osoba, vrhunskih
20:05kuhara sigurno, na kojima sam mogao
20:07puno više raditi
20:09i dobiti, i na kraju krajeva dobiti
20:11iz njih puno više, a i oni dobiti definitivno
20:13iz mene.
20:15I zatim, recimo, žali mi.
20:17To su, recimo, neke stvari koje sam vukeo iz tog Londona.
20:19E da, sada tata kaže
20:21dvije litre kave ste
20:23dnevno pili. Međutim, meni to
20:25djeluje kao da bi tako nešto
20:27izdržao da, vjerojatno, ima i neki drugi stimulansa
20:29tamo. Ima, ima.
20:31U Ledburju, recimo, to mi je drago da u Ledburju
20:33se, naprimjer, stimulansi poput
20:35droge, alkohola itd. nisu tolerirali.
20:37To je bila nulta tolerancija
20:39i u Ledburju, recimo, toga nije bilo.
20:41I to mogu reći kao linijski
20:43kuhar koji sam, ono, sa svima
20:45bil u ekipi i sve.
20:47Privatno? Privatno.
20:49Na radnom mjestu toga nije bilo.
20:51A da je to problem u profesionalnim kuhinjama,
20:53to je ogroman problem u profesionalnim kuhinjama.
20:55Makar mislim da, ono, ne znam,
20:57ja sam samo osobno
20:59povodljiva osoba. Jako povodljiva
21:01osoba. Jako mi je drago da
21:03sam od uvijek imao stav
21:05prema svim tim stimulansima u poslovnom
21:07okruženju nulte tolerancije.
21:09Jer to može biti kratkoročno super.
21:11I to može donesti kratkoročno sigurno neki drive
21:13i neke pomake
21:15i ne znam kaj, ali to je na krkim
21:17nogama i to bude se srušilo jako
21:19brzo jer čovjek ne može funkcionirati
21:21na tome dugoročno u takvom
21:23poslu. Dajte mi recite ovako.
21:25Vi sami za sebe ovdje u prilogu kažete
21:27panker. Panker kao
21:29predpostavlja nekog buntovnika.
21:31Ako ja to dobro shvaćam, ja sam nekad ta
21:33opcija prema da ja nisam. Malo sam premali
21:35bio da bi baštinio ovo što su svi
21:37više svi ovdje odmah u tom trenutku
21:39propagirali. Međutim,
21:41kako ste dozvoljavali,
21:43evo sad ovdje i sami kažete, dakle
21:45u spank ide i kao neka anarchija.
21:47Kako ste dozvoljavali da vas neko
21:49zlostavlja? To mi nije jasno.
21:51Ovo što ste rekli, maže vam zemlju
21:53po zubima.
21:55Zato jer,
21:57jako dobro pitanje, ali
21:59zato jer vjerojatno,
22:01prvo zato jer je moj
22:03bunt bil taj da uinat
22:05to sam i krenul raditi.
22:07Možda je taj moment,
22:09nisam o tom još razmišljao, sad
22:11potičemo na to razmišljanje, možda je taj moment
22:13bil taj da mi je ovo bilo
22:15podnošljivo, a drugo je bilo to da sam imao
22:17tu veliku disciplinu
22:19i bez obzira, ja sam imao neki
22:21cilj i bez obzira
22:23kaj bude se meni dogodilo, kaj bude se
22:25tu poputu dogodilo, ono u smislu
22:27nije mene žal.
22:29Živjeli budemo to, malo je sad teško,
22:31stisni zube, okej, došla bude bolja vremena.
22:33Ja nisam
22:35od odustajanja bil, niti nisam imao
22:37na kraju pameti da bi
22:39odustal, ali s druge strane
22:41svaki, ali
22:43apsolutno svaki dan
22:45od tih 4-5 godina kaj sam bil
22:47u Londonu, u Lethburiju, svako
22:49jutro i svaku večer kad sam se
22:51sel na autobus s Nottinghilla prema
22:53West Hempsteadu gdje sam živel,
22:55tih 20 minuta sam razmišljao
22:57samo isključivo o jednoj stvari, a to je bilo
22:59da zbog čega se sad ja vraćam
23:01u staninu ili zbog čega ja sad putujem na posao
23:03s ovim autobusom, zakaj si nisam sjel
23:05na Piccadilly line i otišao doma?
23:07Zakaj, zakaj ja sebi
23:09ovo radim? Znači,
23:11užasan osjećaj da ti
23:13pet godina imaš samo
23:15tu misa u glavi dok se voziš na posao.
23:17Da, to je zanimljivo da ste izdržali pet godina,
23:19ako je to svaki dan tako. Spominjali ste da su vam
23:21na pojedinim stanicama, kako vi to zovete
23:23u kuhinji jer ste radili u različitim dijelovima
23:25kuhinje, da su vam ruke drhtale
23:27od straha
23:29kako će posao izgledati, koji napravite?
23:31Pa da, mislim, bilo je ono i jako je bilo
23:33to specifično. Uvijek se znalo,
23:35Brett je u kuhinju uvijek
23:37ulazil oko 9. jutro. Mi smo svi tam
23:39bili oko 6-37 sati
23:41i on nikad nije ulazil
23:43na kuhinska vrata, on je uvijek ulazil
23:45od gore sa dining rooma
23:47prema dole.
23:49Dok je on ušao gore, znači mi ga ne vidimo,
23:51osjetio je da je on u toj prostoriji
23:53i odmah kreće ta neka nervoza.
23:55Odmah kreće.
23:57Odmah kreće neka nervoza u smislu
23:59ne želiš razočarati tu osobu.
24:01Znaš da se brzo...
24:03Znaš da brzo možeš dobiti i otkaz, na primjer.
24:05Ja sam bio izbačen iz
24:07riblje stanice jednom i bio sam
24:09izbačen iz riblje stanice jer nisam imao iskustva
24:11i bilo mi je rečeno
24:13ako sad zezneš na
24:15stanici priloga,
24:17to ti je vrlo vjerojatno zadnji dan.
24:19I to je bilo istina.
24:21Znate, toliko kuhara htjelo
24:23tam raditi, to se toliko lako mjenjalo
24:25na traci, toliko je bilo ambicijoznih ljudi
24:27da oće u taj restoran doći.
24:29Neko izgubi posao, drugi dan
24:31je drugi tu već.
24:33Odmah se
24:35zamišljam u glavi,
24:37takav šef ne riskira
24:39li eventualno
24:41neku tužbu,
24:43ja ne znam, bilo kakve tužbe,
24:45ali mislim i nečiju fizičku
24:47reakciju. Kažete ovom dečku
24:49ruka spaljena.
24:51Mislim, definitivno riskira
24:53stvari sad u tome da
24:55mi smo uvijek pričali o tome i otvoreno.
24:57O tim situacijama, u smislu pričali
24:59na stav sastancima
25:01sa njim itd.
25:03On je
25:05verbalno potical
25:07da to bude stvarno okej environment
25:09za raditi itd.
25:11Ali opet je i on vukel neke korijene.
25:13On je dolazil iz Ere gdje je radil
25:15za fila Harvarda sa Gordon Renzi
25:17i Markom Pierre Whiteom gdje je bila ekstremno
25:19agresivna kuhinja.
25:21Mislim, ti dinosaurusi su više izumrli u kuhinji,
25:23hvala Bogu, i to izumiranje
25:25niko ne žali za tim.
25:27Ali on je isto vukel te neke korijene
25:29iz toga.
25:31Mislim, to sad zvuči kao neko čudovište,
25:33ali on je jako bil,
25:35oni imali kompletno neku drugu stranu
25:37prema nama. On se ekstremno puno
25:39brinul za nas.
25:41Plaće su bile vrhunske.
25:43Uvijek nam je bilo potvora
25:45i privatno i poslovno,
25:47kako god. Sve nam je pomagao.
25:49Meni je, ne znam, ja sam imao jednu situaciju
25:51gdje sam moral hitno
25:53u Hrvatsku jer mi je cura bila na operacijskom
25:55stolu.
25:57Praktički su ju reanimirali, itd.
25:59I to sam saznal tu vijest.
26:01Usred servisa sam saznal tu vijest.
26:03Niti ja ni ti, on je odmah vidio u mojim očima da neka nešto ima.
26:05Otišao, odmah kupio kartu za prvi avion
26:07koji ide za dva sata za Zagreb.
26:09Odmah pozval taksi.
26:11Sve će u bolnicu Hrvatsku.
26:13On je ekstremno brižna osoba bil.
26:15Jako se brinu za nas.
26:17I dalje smo u kontaktu, i dalje brine o mojoj karijeri.
26:19I dalje mi daje savijete.
26:21I dalje me zove.
26:23Nije to samo jedna strana.
26:27E sad, ono što je još zanimljivo
26:29u svemu tomu...
26:31U stvari, prije nego što vas to pitam,
26:33ovdje ste spomenuli da ste bili jako dobro plaćeni.
26:35Koliko ljudi troše novca u takvim restauranima?
26:37To je dosta
26:39jako veliki široki spektar.
26:41Naprimjer, ne znam.
26:43Idemo na jednu stranu.
26:45Sad sam nedavno bio u restauranu Franzen
26:47u Štokholmu.
26:49Koje je jedan od najboljih restaurana svijeta.
26:513 zvijezdice. Bila je jedna grupa od 8 ljudi.
26:53Oni su za tu večeru potrošili
26:55100 tisuća eura.
26:57Njih 800 tisuća eura.
26:59To je recimo maksimum koje sam čul.
27:01Naravno, tu većina
27:03tog novca odlazi na vino.
27:05Ali moramo znati isto tako
27:07da je kuhinja i sve to poslalo vrlo popularno.
27:09Mi tu imamo jako puno
27:11istudenata,
27:13food entuzijasta,
27:15koji planira godišnji odbor
27:17da bi išli u neki
27:19restoran koji nisu imočni.
27:21Nemaju novaca. Šparaju cijelu godinu
27:23da odu u restauran sa 3 zvijezdice.
27:25Znaju da degustacijski meni košta
27:27350 eura.
27:29Wine pairing, pariranje vina
27:31košta još 150 eura.
27:33I znaju da imaju još neke malo za tip.
27:35I to je to. Meni su recimo to najdraži gosti.
27:37To mi je baš ono toplo oko srce.
27:39Ja sam takav ja bio jako dugo.
27:41Spomenuli ste restoran u Švedskoj
27:43u kojem ste relativno nedavno bili.
27:45Ja sam se potrudio, jer ste pisali o njemu,
27:47ja sam se potrudio popisati sve što ste jeli.
27:49Sad molim Režio da mi to pusti.
27:51Mislim da je 15 ili 16
27:53na meniju
27:55bilo jela
27:57zajedno sa desertom.
27:59A sad od pića uspio sam nabrojati 10 vrsta vina.
28:01Kava dvostruka,
28:03voda, viski.
28:05Ono što vas samo želim piti.
28:07Rekli ste da ste jeli oko 4-5 sati.
28:09Da, ali bilo ja mislim duplo vina.
28:11Zato što sam htjel probati i premium pairing
28:13i normalan pairing vina.
28:15I mislim da je bilo dva sake.
28:17E, sake sam zaboravio.
28:19E sad,
28:21ono što želim pitati.
28:23Ok, to traje dosta dugo vremena
28:25i sve se to jede
28:27relativno polako itd.
28:29Kažu da čovjek ima mogućnost
28:31u relativno kratkom vremenu
28:33razabrati tri mirisa. Četiri već teško.
28:35E sad, kad se ti okusi miješaju.
28:37Kad kroz tih
28:395 sati pojedete 15 ili 16 jela.
28:41Kad popijete
28:4315 vrsta vina.
28:45Mislim, ko to može više razaznavati?
28:47Šta je tu?
28:49Pa gledajte, imaju stvari
28:51da se ne pse trenira.
28:53To je isto jedna od
28:55stavke koju moramo uzeti u obzir.
28:57S druge strane, svi
28:59jelovnici koji imaju toliko jela
29:01i drago mi je da su toliko jela nabrojali
29:03da se vidi koliko je u fine diningu.
29:05Jer često je ona izjava
29:07to su male porcije
29:09ti se ništa ne najedeš. To je kompletno krivo.
29:11Ali, svime nisu
29:13napravljeni smisleno.
29:15Znači, kreću od laganih stvari
29:17prema težim stvarima
29:19i samim time ti te okuse
29:21isto tako onda možeš i lakše prepoznati
29:23i probaviti itd.
29:25Znači, sve stvari
29:27u znanju
29:29i pristupu hrane.
29:31A naravno, tu imamo i vina
29:33koja tu pomažu.
29:35Zato su vina isto tu
29:37koja pariraju tom jelu.
29:39Koja možda očiste to jelo
29:41pa pripreme nepce za drugo jelo.
29:43Mislim, to su vremeni
29:45u kojima se promišlja jako
29:47puno vremena. To nije da ti dođeš na tavu
29:49ti skuhaš, u, ovo ima super okus.
29:51Tu je puno promišljanja
29:53iz-za toga.
29:55Ja sam rekao da ćemo se vratiti na londonski restoran
29:57a još po nečemu je poznata.
29:59To je da ste imali, da tako kažem,
30:01i lovačku praksu tamo.
30:03E sad, što znači to, lovačka praksa?
30:05Gledateljima će to sigurno biti zanimljivo čuti.
30:07Da, znači, prva stvar
30:09u Britaniji lovci
30:11su ekstremno cijenjeni ljudi.
30:13Jer oni imaju neka pravila
30:15da sad neke krivu, ali
30:17svat divljač u Velikoj Britaniji
30:19je u vlasništvu kraljice.
30:21To je s kraljevskog dvora.
30:23I postao je lovac.
30:25M moraš biti imućan,
30:27tu ima x, y ulaza,
30:29kako doći do toga.
30:31I jedan od lovaca je, recimo,
30:33Brett. On je strastveni lovac,
30:35on ima sad već i uzgaja,
30:37jelene, itd.
30:39I cijeli meniju
30:41u Ledbroju se zapravo bazira na divljači.
30:43To je glavna stavka
30:45tog restorana.
30:47Samim time je
30:49mesna stanica
30:51stanica Umaka, gdje radiš
30:53sa proteinima mesa i divljači.
30:55Je glavna stanica i to je sve ti
30:57gralo u tom restoranu.
30:59Minimalno moraš biti tam jedno dvije godine
31:01da bi došao do te stanice.
31:03Ta stanica se lako
31:05niti ne daje. To donosi u tom
31:07restoranu jako puno respekta.
31:09I Brettu jako stalo
31:11da ti respektiraš sastojke
31:13koje ti koristiš.
31:15Mi smo koristili kompletno cijele
31:17životinje, koje je danas jako velika
31:19u Hrvatskoj.
31:21Ne znam baš puno restorana koje koriste cijele životinje.
31:23Da bi ti poštoval
31:25to meso,
31:27ti moraš vidjeti cijeli proces
31:29od početka. Ubiti životinju koja ima
31:31i malu životinju, ali i životinju
31:33koja ima 70 kila,
31:35koje je veličanstvena životinja,
31:37nije to tako lako
31:39kako to zvuči.
31:41Kako je to izgledalo u vašem slučaju?
31:43Vi ste se iznenadili kada vam je rečeno?
31:45A nisam se iznenadio
31:47Znal sam da bude se to
31:49da idemo, da bude se to dogodilo,
31:51ali me iznenadilo
31:53i mislio sam da budem ja kompletno okej
31:55emocionalno s tim, ali me iznenadilo koliko je zapravo
31:57to duboko emocionalno na mene
31:59i palo. Dok sam imao na nišanu
32:01jelena od 70 kila, dok sam
32:03lagano fučnul, da ono krene
32:05samo glavu prema meni, da ga pogodim
32:07i onda da dođem do te
32:09životinje, gdje smo mu iznutrice
32:11uzeli, gdje smo mu srce uzeli,
32:13koje je još toplo,
32:15koje nije niti malo, gdje smo mu
32:17kožu skidali, ali onda
32:19smo mi toga jelena, to je bilo prvi
32:21jelen kojeg sam ja trančiral, na kojem sam se učio
32:23trančirati. Nisam iskoristio svaki
32:25mišić, svaku kost te životinje
32:27koju sam poslužio u restoranu
32:29na tak visokoj razini sa
32:31ekstremnim ponosom, jer sam tu životinju
32:33ja od početka do kraja obradio,
32:35a ona je sad možda na stolu
32:37nekoga ko odlučuje da bude taj restoran imal dvije ili tri
32:39mišljenove zvijezdice. To je ekstremni
32:41ponos u meni pobudilo.
32:43I ono koje je još bitnije
32:45poštovanje prema toj životinji,
32:47jer moramo imati poštovanje prema
32:49toj životinji i prema generalno životinjama
32:51koje ubijamo i
32:53oduzimamo im život. Moramo imati
32:55poštovanje prema njima i to mi je jedna od
32:57jačih lekcija koje sam doživjela,
32:59pogotovo zato jer sam ih doživjela emotivno,
33:01jer sam nekome oduzel život.
33:03Je li to prvi put da ste
33:05neko živo biće, ne računam
33:07sad insekte, ubili? Pa nisam,
33:09s bakom sam piceke znao, tu i tam
33:11klati, imali su piceke
33:13na dvorištu. Ima jedna
33:15dobra priča, još ono
33:17vrijeme posle rata bili smo klinci,
33:19baka imala uvek piceke
33:21i zečeve, jer naravno nije bilo
33:23novaca, ovoga onoga,
33:25imali smo, ona živi
33:27praktički u centru grada,
33:29u Čakovcu. Dobro. I onda uvek su bili
33:31u strahu za te zečeve, jer su
33:33zečevi slatke i lepe životinje, da ono,
33:35da ne vidimo da ih kolju, da ne bi bilo
33:37da ih nećemo jesti,
33:39jer ono, moramo ih jesti.
33:41I gledali mi baka da sam ja znala
33:43ono, šetiti se po dvorištu, primiti se
33:45zeca, gladiti ga, rekao, baka, daj gledaj kak je ovaj
33:47najslađi bumonjega u nedelju za ručak.
33:51S obzirom na to gdje smo danas
33:53i sami kažete koliko ljudi
33:55novca troše na hranu, što mislite
33:57o onima koji kažu da
33:59nama u zapadnoj civilizaciji,
34:01koji smo, da tako kažem, blagoslovljeni
34:03činjenicom da imamo novaca, da nam nije
34:05život u pitanju,
34:07da bi smo mogli sasvim
34:09korektno živjeti bez životinskog mesa.
34:11Dakle, što kažete na one koji
34:13to i prakticiraju, vegetarijance,
34:15vegane i njima sl.
34:17Mislim da definitivno bi mogli živjeti bez mesa.
34:19Ja isto nije da jedem
34:21meso svaki dan, čaka ponekad
34:23izbjegavam, jesti previše,
34:25pretjerano
34:27uzgajanje mesa isto došlo do nekih
34:29nebaš
34:31već i
34:33zdravstveno zdravih navika.
34:37I nije da ne potičem.
34:39Čak bi rekeli da potičem.
34:41Ali mislim da je to isto takvi izbor
34:43svakog pojedinca i da
34:45bi se možda morali
34:47razmišljati da idemo
34:49se okrenuti, ako već jedemo
34:51meso, da idemo jesti možda
34:53divljač, kada je vrijeme odstrela
34:55divljači, koji jednak mora ići u odstrel.
34:57Da probamo ići prema nekom
34:59mesu koje je zdravije, koje je
35:01i prirodnije da se jede.
35:03S druge strane, sam jako
35:05protiv maltretiranja s jedne i druge strane.
35:07Od strane onih koji ne jedu meso
35:09i onih koji jedu meso. Mislim da je to
35:11izbor apsolutno svakog pojedinca.
35:13Ovdje ste spomenuli
35:15šta je baka uzgajala.
35:17Dakle, kokice i zečeve.
35:19Ovdje ćemo,
35:21u sljedećem prilogu koji je napravila
35:23Branka Svojas-Ljubičić,
35:25pogledat ćemo jedan primjer
35:27iz Šibenika, koji je potpuno
35:29da tako kažem opreka onoj visokoj
35:31kuhinji o kojoj smo sada
35:33razgovarali. Nakon što pogledamo prilog
35:35imat ćete ga priliku komentirati.
35:43Ja sam Nikulina Vujica,
35:45dolazim iz Pakova sela, imam
35:4728 godina. Nedavno sam otvorila
35:49svoje bistro Zalogaj u Šibeniku.
35:51Ima nekih možda mjeseci
35:53i po dana da sam počela sa radom.
35:55Imamo
35:57tripice, gulaš,
35:59juneči, bolonjez,
36:01meso u savtu sa pirevom,
36:03polpete u toću
36:05sa pirevom,
36:07riba je petkom, imamo mol, pržen,
36:09pohan, mol, osvećena, bijelo.
36:11Svašta, znači imamo
36:13i palačinke u ponudi.
36:15Tradicionalna, više ovako domaća spiza
36:17naša, dalmatinska.
36:21Prvi dan je bilo,
36:23znači, ne znam je li bilo troje ljudi
36:25ovdje. Ja evo sad već imam
36:27do 60 marendi
36:29i voljavam naći neku ispomoć,
36:31bar na četiri sata.
36:33Za sad sve radim sa vama, i pripremu,
36:35i pranje, i kuhanje, i posluživanje,
36:37sve.
36:39Oglašavanje u medijima,
36:41kad smo otvarali, tražili su nas
36:43500 eura.
36:45Za to nismo tili dati novce,
36:47mislim, nismo tili dati, nego nismo imali,
36:49bolje nam je da smo kupili meso za
36:51kuhanje.
36:53Na posao dođem negdje oko
36:556, 6 i pol, tako.
36:57Ako muž radi, onda moram malo kasnije,
36:59jer moram djete odvesti u vrtiću.
37:01Do sedam sam dolje.
37:03Imam supruga koji radi u vojsci,
37:05i imam sina Jakova od
37:07četiri godine.
37:13Pakovo ima negdje
37:15sto stanovnika, ali
37:17mislim, dobro je živjeti, samo što nema mladih.
37:21Došli smo ima možda na Pakovo nekih
37:23pet godina, mi kad sam bila još
37:25trudna, i mislismo da nećemo
37:27uspjeti ostati, ali evo, svidilo nam se
37:29i ostali smo.
37:33Kuhati sam naučila od 18 godina,
37:35kad sam otišla od svojih pokojna baka,
37:37isto dobro kuhala, tata kuha dobro,
37:39mama, brat, svi dobro kuhaju.
37:43Ja sam prije tri godine zaošla
37:45za kuhara, išla sam na Pučko
37:47učilište u Šibeniku,
37:49i prvo sam radila po
37:51restoranima, i onda sam odlučila
37:53otvoriti svoje, pokušati da vidimo
37:55kako će to ići, ako ne bude, zatvorimo
37:57i to, ali sam bar pokušala.
38:09Uspjevam uslijediti posao i
38:11obiteljski život.
38:13Potice od države, ni od grada
38:15nisam imala ništa, sve smo
38:17sami, i tako
38:19polako, pa ćemo vidjeti.
38:21Kad sam krenula da ću otvoriti svoje,
38:23ja sam tilo to već odavno, to mi je
38:25jako velika želja bila.
38:27Muž je rekao, ajmo pokušati, ali
38:29moji su malo bili skeptični tu.
38:31Misli da,
38:33moja obitelj misli da ja neću uspjeti,
38:35da nećemo biti u dobiti.
38:37Ja se plaćam najem, struja, voda, to sve,
38:39onda oni misle da ja neću tu ništa zaraditi.
38:41Radim se da su
38:43moji roditelji bili u krivu,
38:45i da ću se dokazati da nije tako.
38:51Evo ovo je jedna mala priča iz Šibenika,
38:53kažem kontrapunktu onome što se radi
38:55u visokoj kuhinji.
38:57Mi, ja predpostavljam,
38:59i vi želimo, gospođi, da se bilja
39:01roditelji nisu upravi da uspije.
39:03Da, definitivno, ali nije to niti toliko
39:05suprotno. Ovo je jedna preljepa priča,
39:07i užasno je,
39:09bez ovoga nema visoke gastronomije.
39:11Znači, bez restorana,
39:13bez restaurana,
39:15bez restorana,
39:17bez restorana,
39:19bez restorana,
39:21koji nisu visoka gastronomija,
39:23koji su i više posjećeni,
39:25i koji su,
39:27u koje većina ljudi može se i priuštiti,
39:29su zapravo kičma
39:31nekog gastronomskog identiteta države.
39:33I prekrasno je vidjeti
39:35da neko koristi domaće sastojke,
39:37da sam ih uzgaja,
39:39da i samim time razmišlja o sezonalnosti,
39:41jer drugo ne može koristiti.
39:43A to je ono na čemu treba počivati
39:45gastronomski identitet neke države.
39:47Mislim da bi
39:49restorani koji su,
39:51ajmo to nazvati srednjega ranga,
39:53ili ne znam kak nazvati, nije to visoka gastronomija,
39:55restorani, svakodnevni restorani.
39:57Meni je užasno, žalostno
39:59vidjeti da danas
40:01Empo i od kontinentalne Hrvatske,
40:03i od Dalmacije,
40:05Istre,
40:07sve više i više gubimo
40:09taj identitet, sve više ono, ne znam,
40:11burger barova, ovoga onoga,
40:13te neke, ajmo reći,
40:15amerikanizacije.
40:17A zbog čega ne bi mi, ko ne znam,
40:19Grčka, Italija, prvi pojam
40:21je taverna. Pa mi imamo
40:23konobe. Zakaj ne bi mi konobe
40:25napravili da budu
40:27svjetski poznate kao taverne?
40:29A to je neke koje mi možemo
40:31i koje mi imamo.
40:33Zakaj ne bi mi popularizirali peku?
40:35Zakaj bi otvarali pizzu, pastu
40:37i burgere?
40:39To je kompletno kontraproduktivno
40:41i to ne bude
40:43generalno dugo održivo
40:45za naš turizam. Jer
40:47ljudi traže neke autohtonog.
40:49A ovo je preplavilo cijelo naše
40:51tržište. Ne znam kako će biti sa hranom
40:53odnosno sa konobama. Hoćemo
40:55li ih uspjeti popularizirati?
40:57Al ono što ste vi u ovoj emisiji
40:59sigurno uspjeli popularizirati, to je kaj
41:01kavština. Ne odustajate
41:03od kaj
41:05govorite
41:07na tom dijelektu. Je li vam
41:09neko to zamjera?
41:11Ja vam sigurno ne zamjeram i drago mi je
41:13vidjeti. Rijetki su ljudi u javnom
41:15prostoru koji govore kaj kavštinom?
41:17Jesu rijetki, ali su jako često ljudi koji govore
41:19dalmatinskim naglaskom. Pa jesu, da.
41:21Ima i izgleda više dalmatina za nego.
41:23I zato mislim da se nekako mi uvijek
41:25kajkavci se uvijek pokušavamo
41:27prilagoditi i govoriti na književnom.
41:29Meni nije problem govoriti na književnom.
41:31Ali mislim da se moramo ponositi našim
41:33kajkavskim nariječom
41:35i međimurskim nariječom.
41:37Jer smo vredni ljudi
41:39u tom malom, ali velikom međimurju
41:41i mislim da to se treba naglasiti.
41:43Vidjeli smo ovdje u prilogu
41:45fileke. Kako stojite s filekima?
41:47Oni zbilja oprečna.
41:49Izazivaju reakcije.
41:51Kakvi ste vi? Ja ih obožavam.
41:53Ja obožavam fileke, obožavam tripice.
41:55Obožavam sve iznutrice.
41:57Ali opet je to pitanje
41:59da li bi ja to recimo nudil u restoranu.
42:01Bi, ali možda ne bi forsirao.
42:03Zato je ipak u nekom
42:05gosteljstvu moramo razmišljati o nekom
42:07finalnom gostu.
42:09Kogod mi oćemo da nas možda
42:11neke stvari ne ograničavaju
42:13i takve stvari nas ograničavaju ponekad.
42:15Ali to je sasvim u redu.
42:17Mislim, gosteljstvo je takvo da mi moramo se
42:19prilagoditi gostima da bi njima
42:21bilo ugodno. Zbog toga smo mi tu.
42:23Što je danas u Hrvatskoj izaziv?
42:25Sad ste tu, radite
42:27u više restorana.
42:29Radite u jednoj hotelskoj kući
42:31za njihove restorane.
42:33Jedva smo vas uspjeli uhvatiti
42:35da budete tu u Zagrebu. Što je vam
42:37izazov tu u Hrvatskoj?
42:39Izazov u Hrvatskoj mi je
42:41generalno taj
42:43da bi...
42:45Biste htjeli neki restoran u Zagrebu imati?
42:47Definitivno. Htjel bi imati restoran
42:49u Zagrebu. Radim na tome
42:51intenzivno da imam
42:53restoran u Zagrebu. Ovo što smo...
42:55Oprostite, ovo što smo vidjeli u uvodnom prilogu, to je na
42:57Korčuli snimano. Da, to je na Korčuli snimano.
42:59Znači trenutno samajnjski suradnik
43:01Amines Hotelske Gosporacije
43:03gdje imamo restoran na Krku
43:05na Korčuli. Otvaramo
43:07i još budemo otvarali restorane.
43:09Užasno sam
43:11i ponosan na te restorane
43:13jer kako god nisam u toj kuhinji
43:15konstantno i na daljinu
43:17ajmo reći ponekad
43:19i obnašam tu dužnost. Jako visoko
43:21smo to podigli i stvarno
43:23sam sretan s timom.
43:25Tamo imam
43:27ambicija naravno imati svoj restoran.
43:29Otvarati i s njima još
43:31restorana. Ne samo
43:33restorane, imam ambicija otvoriti neki
43:35možda nacionalni, ajmo reći street food
43:37koji je jako dobar medij za komuniciranje
43:39prema širim masama
43:41da se maknemo recimo od tih
43:43burgera i ne znam čega. Jer imamo
43:45i mi stvari koje mogu biti zanimljive.
43:47Kao na primjer?
43:49Pa prvo i prvo idemo
43:51koristiti hrvatske sastojke. Nije problem staviti
43:53burger, ali idemo koristiti, ne znam,
43:55boškarin. Idemo koristiti
43:57sireve, koliko imamo sireve
43:59u Hrvatskoj, od Istre do Paga,
44:01pa nadalje. Zakaj bi koristili čedar?
44:03Zakaj ne bi koristili neke
44:05sastojke koje nas definira?
44:07Dok koristimo naše
44:09sastojke, forma nije toliko
44:11onda u fokusu.
44:13Bar je to moje neko mišljene.
44:15Imao sam prigodu razgovarati u Vjetru u Kosi sa
44:17Anom Roš. I rekla je da
44:19unatoč činjenici da ona je
44:21vrhonska kuharica i posjetili smo njezin
44:23restoran. Ona kaže, ja najviše volim jednostavna
44:25jela koja se spreme u pola sata. Kako ste
44:27vi osobno sa preferencijom?
44:29Isto tako. Mislim da je
44:31to zapravo kod svih tako.
44:33Jedno je
44:35kaj mi radimo profesionalno i u profesionalnim
44:37kuhinjama, a drugo je
44:39kaj mi svaki dan jedemo.
44:41A to je uvijek nešto
44:43jednostavno kaj i svi drugi.
44:45Šta volite? Pa ne znam,
44:47filne paprike,
44:49dobru sarmu po zimi,
44:51ali privatno isto jako
44:53puno kuham. Veliki sam ljubitelj
44:55južnoameričke i bliskoistošne hrane.
44:57To sam baš veliki ljubitelj i to recimo
44:59se kod mene doma najčešće kuha.
45:01I puno začina.
45:03A da? Da. A kad smo kod
45:05ne znam, hrvatske gastronomije,
45:07da se ako si idemo na to vratiti,
45:09mislim da je, imamo
45:11jako velikih pomaka u hrvatskoj gastronomiji
45:13u naza deset godina, definitivno,
45:15ali nisam siguran da li je
45:17taj rast proporcionalan
45:19i rast u kvalitete
45:21u hrvatskoj gastronomiji.
45:23To je dosta veliko pitanje.
45:25Na koji način se sve odvija?
45:27Na koji način imamo velike problema sa radnicima?
45:29Naši radnici svi odlaze prema van,
45:31ali to me ja uvek volim reći
45:33da smo si sami krivi.
45:35I uopće nije fair od ugostitelja
45:37da govore i žale se
45:39da naši radnici odlaze.
45:41Konkretno navedite u čemu je problem.
45:43Pa ne znam. Prvo kaj mi pada na pamet je
45:45definitivno odnos prema radnicima.
45:47Koliko
45:49restorana u gosteljskih objekata
45:51u Hrvatskoj
45:53plaća radnike na crno?
45:55I najboljih restorana i ne znam čega.
45:57To je sramotan broj
45:59da bi se zapravo znal.
46:01A još je sramotan.
46:03Radnici primaju minimalac,
46:05ostatak dobivaju na ruke.
46:07Oni nisu niti kreditno sposobni
46:09za mirovine da ne govorimo.
46:11A najgore je od toga
46:13da kad s njima razgovaramo o tome
46:15i sa vlasnicima restorana itd.
46:17Oni su mi govorili pa nama država
46:19uzima nama ovo, nama ono.
46:21Moramo i mi negdje uzeti.
46:23Pa koliko je odvrtno da smo došli do toga
46:25da je to podnormalno.
46:27Da je to čak i radnicima normalno.
46:29To bi se trebalo
46:31iz suštine mijenjati.
46:33Ali niko to ne želi mijenjati.
46:35Radnici bi trebali, koga god neko plaća
46:37minimalac pa na crno,
46:39ti svi radnici, jedan da neke veli
46:41da obje bude otkaz, ti svi radnici
46:43nega staviju toga gazdu pred zidi.
46:45I nek naprave pritisak.
46:47Jer toga je stvarno ekstremno puno.
46:49Oni koji sigurno ne rade
46:51loš posao u kulinarstvu su
46:53naši sljedeći akteri
46:55u prilogu koji je napravila Maja Sever.
46:57Prilog traje 5 minuta,
46:59nakon toga se vraćamo i vi na neki način
47:01imate veze sa ovom tematikom
47:03pa ćete nam reći kakve.
47:05Super, super.
47:07Uzmiš i staviš sve unutra.
47:09Tako, slobodno sve stavi unutra.
47:11Super.
47:13Što najviše volim kod kuhanja?
47:15Volim lasagne.
47:17Stavi se ulja,
47:19luka,
47:21meso,
47:23doda se majčane dušica,
47:25rajčice,
47:27i to je najbolje.
47:29Sviđaju sviđaju sviđaju sviđaju sviđaju
47:31sviđaju sviđaju.
47:33Doda se majčane dušica, rajčica,
47:35vegeta, sol, papar.
47:37I onda se slaži.
47:39Još malo, tako, tako.
47:41Još slobodno, slobodno možeš.
47:43Tako, tako.
47:45Živimo u stamernoj zajednici Zagrebačkine biskupije.
47:47Ovdje kuhamo razne jela
47:49i nadam se da ćemo jednom dan
47:51naraditi u kuhi.
47:53Dobro, to je super.
47:55Zovem se Kristjan Misirača,
47:57kuhar jako dugo, već godina.
47:59Sad je došla jedna,
48:01jedan novi nivou u mom životu
48:03da cijelo znanje zapravo pretočimo
48:05na ljude kojima je to najpotrebnije.
48:07I da isto tako kroz te vještine
48:09zapravo uživaju i da vidu
48:11umjetnost gastronomije i umjetnost kuhanja.
48:13Gdje zapravo mi mamimo
48:15ljudima osmih na lice,
48:17ali čim je taj osmih na licu drugima
48:19odmah se onoseli isto nama.
48:21To je kolisnicima
48:23trenutno koji su
48:25jako jako vrijedni.
48:27Lijepo ćeš promiješati.
48:29Budeš vidjela kad se mijenja boja
48:31ona će postati crvenkaste.
48:33Onda ćemo ih zaliti bijelim vinom.
48:35Sa Udilom Unu imamo
48:37dugogodišnju suradnju.
48:39I kroz edukativne radionice
48:41kulinarske ih
48:43osposobljavamo u vještinama
48:45kuhanja, odnosno pripreme koktela.
48:51Dobar dan, ja sam
48:53Josip Ljubić. Živem
48:55u stambenoj zajednici
48:57Trešnjevka.
48:59Završio sam sretanju
49:01školu za stolara.
49:03Uz udaru
49:05Unu sam naučio
49:07raditi koktel
49:09i u budućnosti
49:11bih volio raditi koktel.
49:17Kad nešto voliš,
49:19ništa nije
49:21teško i nemoguće.
49:23Imam puno
49:25planova. Nadam se
49:27da budem pola
49:29od njih uspio
49:31ispuniti.
49:33Jedan od njih je
49:35da radim
49:37koktela.
49:43Za svakog postoji mjesto
49:45pod ovim nebom.
49:47Znači za svakog. Znači stvari je zapravo
49:49jako puno da mi njima
49:51omogućimo i da mi damo
49:53mogućnost da oni zapravo pronađu
49:55to u čemu su zapravo oni superi.
49:57I onda ako postoji želja,
49:59stvari su uvijek sve moguće.
50:01Znači sa velikom željom
50:03i potporom educiranih ljudi
50:05koji bi to trebali raditi, njima je
50:07opet nebo granica.
50:13Znamo svi da je velika
50:15potreba za radnicima
50:17u Hrvatskoj, no
50:19međutim nisu svi sensibilizirani
50:21za osobe sa
50:23teškoćama i
50:25rijetko se kada poslodavci
50:27odlučuju upravo njih zaposliti.
50:29Kroz negakve
50:31aktivnosti njih nastojimo
50:33prezentirati i u društvu i u zajednici
50:35i na taj način
50:37skinuti stigmu sa
50:39njihovih teškoća.
50:43Zapravo radimo na tome da je vizibilitet,
50:45da ljudi vide šta ti ljudi
50:47mogu i da se definitivno
50:49budu osvješteni da ih se treba
50:51uključiti u društvo, ne marginalizirati
50:53i staviti ih sa strane.
51:03Mi posjedujemo šatru koja je
51:05450 kvadratnih metara.
51:07Na ovaj način ja pozivam
51:09grad Zagreb, vladu, koga god,
51:11imajte malo osjetljivosti,
51:13uključite ljude u društvo.
51:15Nama treba na koristenje
51:1730, 40, 50 godina
51:19zemljištevi ćemo mi postaviti
51:21šator od 450 kvadrata
51:23di ljude možemo
51:25uključiti u društvo.
51:27Radit ćemo keteringe, imamo
51:29kompletno novu metodologiju
51:31rada sa ljudima sa
51:33invaliditetom, da ih naučimo
51:35i da ponavljaju, znači da ih
51:37implementiramo u društvo. Već i jesmo
51:3990% naših polaznika
51:41već negdje radi.
51:47Prilog
52:09Evo, vidjeli smo.
52:11Prilog ovo što radi Christian Kiki
52:13mi si reče divna stvar.
52:15Imate neke veze? Bili ste u žiriju?
52:17Bio sam u žiriju, nekoliko puta sam surađivao
52:19s njima i to su stvarno topli, prekrasni
52:21ljudi koje mislim da bi trebali
52:23dobiti na
52:25vizibilitetu u smislu da im se da
52:27neki prostor, čak i u centru grada
52:29jer je to plemenito
52:31da oni rade sa osobama
52:33sa invaliditetom i tome
52:35se treba dati malo veći značaj
52:37nego ih se marginalizirati negdje van
52:39centra ili negdje gdje nisu.
52:41Da, ja eto pozivam i ljude
52:43prema da smo na Facebooku objavili
52:45već jednu priču pa su nam se
52:47krenuli javiti. Pozivam ljude koji imaju
52:49potrebe za pomoćnim osobljem u
52:51kuhinji da se jave, udruzi
52:53uno i da
52:55pokušaju s njima nešto
52:57dogovoriti. E sad ono što
52:59vas želim pitat za sam kraj, a rekao sam
53:01već u uvodu da ću vas pitati, koliko
53:03televizijski show-ovi koji su
53:05u zadnjih desetak, petnaest godina
53:07koliko su uspjeli popularizirati
53:09kuhanje kao tako, a koliko
53:11su s jedne i druge strane pružili neku
53:13nerealnu sliku, glamuroznu sliku o
53:15kuhanju pa sad mnogi ljudi to gledu
53:17kao zabavu pa kao opet super, bit ću ja
53:19kuhar pa evo, bit ću na televiziji.
53:21Znači moramo
53:23moramo reći tu naravno imamo pozitivne
53:25i negativne strane. Televizijski show-ovi
53:27su definitivno popularizirali
53:29kuhinju od početka
53:31s Jamie Oliverom i tak dalje, da njih
53:33nije bilo, ne bi bilo, ne bi došli
53:35niti do toga da
53:37kuhari danas u društvu imaju status.
53:39Poštivani su u društvu.
53:41Toga nekad nije bilo, nekad su to bili
53:43kuhari. Danas kuhari imaju status
53:45u društvu i to je jako važno
53:47i to je direktno produkt
53:49takvih kuharskih emisija.
53:51E sad, problem je u tome
53:53da mladi kuhari
53:55su isključivo nakon takvih emisija
53:57vođeni ambicijom, ne ambicijom
53:59nego financijama
54:01i onda često
54:03tu dolaziju do toga da je
54:05to je zmazani posel, teški itd.
54:07i razočaraju se i brzo
54:09iz toga van.
54:11Ima i pozitivno i negativno.
54:13Puno toga ima za reći.
54:15Hvala vam lijepo što ste bili u emisiji.
54:17Nismo stigli razgovarati o vašim hobijima,
54:19ali vidjeli smo nešto. Tata kaže Mont Everest se sprema.
54:21Kad bi taj Mont Everest?
54:23Trebao bi biti za deset mjeseci.
54:25Intenzivni treninzi su već.
54:27Šta to znači intenzivni treninzi?
54:29Jako puno fizičke spreme
54:31u smislu
54:33svakodnevnog treniranja,
54:35planiranja i traženja sponzora
54:37za takvu ekspediciju,
54:39planiranja cijelog poslovnog života
54:41sljedećeg godine, jer to ima sigurno
54:43dva mjeseca mojeg života.
54:45I tako, napeto je.
54:47Dobro, s obzirom koliko ste disciplinirani
54:49i koliko ste uporni u onome što želite,
54:51predpostavljam da će vam se i ovo
54:53ostvariti što se Mont Everesta tiče.
54:55U svakom slučaju želimo vam to.
54:57Hvala lijepo što ste bili gospe. Nedjeljujem u dva.
54:59Hvala vam puno.
55:01I to sve za tjedan. Danas smo opet ovdje. Doviđenja.
55:31Hvala vam puno. Danas smo opet ovdje. Doviđenja.